DOLAR PONOVO "SKLIZNUO": Saopštena je NAJNOVIJA vrednost

Na svetskim je tržištima vrednost dolara prema korpi valuta pala i prošle nedelje, drugoga zaredom, premda je američka centralna banka ponovno agresivno povećala kamatne stope.

Dolarov indeks, koji pokazuje kretanje vrednosti američke prema ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, skliznuo je prošle nedelje 0,75 posto, na 105,90 bodova, blizu najnižeg nivoa u tri nedelje, piše See Biz.

Pritom je dolar prema evropskoj valuti oslabio 0,1 posto, pa je cena evra dosegnula 1,0220 dolara.

Kurs dolara pao je i prema japanskoj valuti, za 2,1 posto, na 133,25 jena.

Kao što se očekivalo, Fed je na sednici u sredu povećao ključne kamatne stope za daljnjih 0,75 postotnih bodova, drugi mesec zaredom, u raspon od 2,25 do 2,50 posto.

Povećanje kamata za ukupno 1,5 posto u dva meseca predstavlja najagresivnije zaoštravanje monetarne politike od 1990.-ih godina.

Fed na taj način nastoji suzbiti inflaciju, koja se trenutno kreće na najvišim razinama u više od 40 godina, iznad 9 posto.

Uprkos daljnjem povećanju kamata, dolar je prošle nedelje oslabio jer je predsednik Feda Jerome Powell poručio da će daljnji potezi centralne banke ovisiti o budućim ekonomskim pokazateljima i da je za očekivati usporavanje tempa zaoštravanje monetarne politike.

„Nakon što je monetarna politika dodatno zaoštrena, u idućem razdoblju verojatno će biti prikladno usporiti taj tempo dok ne analiziramo ukupne učinke prilagodbe naše politike na ekonomiju i inflaciju”, kazao je Powell.

Zbog toga se sada na tržištu novca procenjuje da postoji 72 posto izgleda da će Fed na idućoj sednici u septembru kamate povećati za 0,50 postotnih bodova, a 28 posto izgleda da će povećanje ponovno iznositi 0,75 postotnih bodova.

Uprkos tome, dolar je oslabio jer je na tržištu ponovno ojačala sklonost ulagača prema rizičnijim investicijama, pa su cene deonica snažno porasle, dok su valute koje se smatraju sigurnijim utočištem za kapital, kao što je dolar, izgubile na privlačnosti.

Uz to, ulagače je pokolebalo izveštaj prema kojemu je američka privreda uronilo u recesiju.

Prošle nedelje, naime, objavljeno da je bruto domaći proizvod (BDP) SAD-a u drugom tromesečju skliznuo 0,9 posto na anualiziranom nivou, drugo tromesečje zaredom, dok su analitičari očekivali blagi rast.

Premda neki smatraju da se ne radi o recesiji jer nisu pali svi ekonomski segmenti, a tržište rada i dalje je snažno, činjenica je da je BDP pao dva tromesečja zaredom na kvartalnoj razini, što, po uobičajenoj definiciji, predstavlja recesiju.

I niz drugih podataka ukazuje na usporavanje rasta privrede, dok inflacija ne popušta.

Inflacija ne popušta ni u Evropi. Eurostat je u petak objavio da je u julu inflacija u eurozoni dosegnula novu rekordnu razinu, 8,9 posto, što je ponajviše posledica rasta cena energije i hrane.

Eurostat je, takođe, objavio da je BDP eurozone u drugom tromesečju porastao za 0,7 posto u odnosu na prvo tromesečje, kada je bio uvećan 0,5 posto.

Pritom je u Nemačkoj, najvećem evropskoj ekonomiji, BDP stagnirao u odnosu na prvo tromesečje, kada je porastao 0,8 posto.

Bonus video:

(Espreso/Blic)