DA SE NAJEŽIŠ
OVO SU NAJBIZARNIJI SRPSKI SVADBENI OBIČAJI: Zašto se MUŽ PRAVI da je TRUDAN, a šta je MRTVAČKA SVADBA?
Kada mlada prelazi u muževljevu kuću, red je bio da je mladoženja prenese preko praga
Ako posmatramo realno, uglavnom se ovi običaju više ne praktikuju, iako su nekada bili i te kako uobičajeni i čak su veselja bila nezamisliva bez njih.
Zašto se mlada prenosi preko praga
Kada mlada prelazi u muževljevu kuću, red je bio da je mladoženja prenese preko praga. Ovaj običaj se ipak održao dok su mnogi drugi zaboravljeni. Odgovore za ovaj neobičan postupak možemo naći u srpskoj paganskoj tradiciji. Naime, verovalo se kako su naši preci, Stari Sloveni, sahranjivali mrtve ispod kućnih pragova, pa se zato prenošenjem mlade preko praga ne vređa grob starih duša predaka.
Kupovina mlade, bacanje sita, podizanje “nakonjčeta”.
Kada bi mladu odvodili iz njene kuće, često bi prelazila preko pištolja, za nju bi dever davao novac i dukate da je "otkupi"… Po njenom dolasku u budući dom, bacala bi žito iz sita po narodu, da bi potom sito bacila na krov kuće. Verovalo se da će brak uspeti ukoliko se sito zadrži na krovu, prenosi Šajkača. Posle sita bacala se jabuka, a onda bi usledio običaj sa "nakonjčetom". Naime, mlada je uzimala dete starosti do godinu dana, i vrtela ga tri puta u svom naručju.
Običaj "lažne trudnice"
Verovalo se da je trudna žena u toku nošenja bebe potencijalna meta demona i zlih sila. Da bi skrenuo zlo sa svoje supruge i da bi zavarao zle sile,njen muž bi se pravio da je “trudan”, pa bi zato ležao, dok su mu drugi donosili hranu i čuvali ga… I tako sve do porođaja njegove supruge, kada je konačno mogao da prestane sa glumom. Trudnica je sve vreme dok nosi dete, morala da “krije” trudnoću.
Šta je "Mrtvačka svadba"
Ovaj motiv poznat je i u našoj narodnoj književnosti. Naime, kada se desi teška tragedija da mlad čovek ili devojka umre, a pritom nije nikad bio u braku – sledi obred za pokojnika. Ako je mladić umro – njega oblače u svečano odelo i stavljaju mu prsten na ruku. A ako je devojka – onda je oblače u venčanicu. Verovalo se da duše ne mogu da “dođu na onaj svet”, ako nisu venčane na ovom svetu. Ponekad bi ih pratila i muzika na pogrebu.
(Espreso / Blic žena)