NAUČNICI TVRDE DA ČUDOVIŠTE IZ LOH NESA NIJE MIT: Svet u potpunom šoku, čekajte da čujete samo šta se dešava

Univerzitet Bath došao je do otkrića da su neki plesiosaurusi živeli u slatkoj vodi, a ne samo u morskoj.

Čudovište iz Loh Nesa ili Nesi moglo bi da postoji, objavio je britanski Univerzitet Bath nakon otkrića da su neki plesiosaurusi možda živeli u slatkoj vodi.

Zagovornici teorije o postojanju Nesija dugo su verovali da je stvorenje iz škotske mitologije možda praistorijski morski reptil, na temelju fotografija i iskaza očevidaca koji su godinama govorili da Nesi ima dugačak vrat i malu glavu sličnu plesiosaurusu.

Skeptici međutim tvrde da, čak i ako je loza plesiosaurusa preživela, stvorenja ne bi mogla da žive u jezeru Nes jer im je potrebna slana voda.

Ključ je u fosilu

Univeritet Bath pronašao je međutim fosile malih plesiosaurusa u rečnom sistemu starom 100 miliona godina koji se sada nalazi u marokanskoj pustinji Sahara, što sugeriše da su živeli i u slatkoj vodi.

Naime, pronađeni su kosti i zubi odrasle jedinke visine 3 metra te kost ruke mladunca visine 1,5 metar. Fosili sugerišu da su stvorenja živela i hranila se u slatkoj vodi, zajedno sa žabama, krokodilima, kornjačama, ribama i vodenim dinosaurusom spinosaurusom.

"Iznenađuje me da je u drevnoj marokanskoj reci živelo toliko puno mesoždera, jedni pored drugih, rekao je koautor studije Dejv Martil, profesor paleobiologije na Univerzitetu Bath.

Prokomentarisao je kako to svakako nije bilo mesto za kupanje.

Zubi plesiosaurusa čak pokazuju iste uzorke istrošenosti spinosaurusa, što sugeriše da su se redovno hranili istom ribom s teškim oklopom koja je plivala u rečnom sistemu, a nije bila samo povremeni posetilac.

Istaknuti paleontolog doktor Nik Longrih podsetio je da mi zapravo ne znamo zašto su plesiosaurusi u slatkoj vodi.

"Malo je kontroverzno, ali ko kaže da morski reptili moraju da žive isključivo u moru. Znam da smo mi paleontolozi uvek tako govorili, ali puno je morskih vrsta plivalo u slatkim vodama.

Prvi ceo kostur plesiosaurusa pronašla je 1823. godine u Lajm Regisu, u Dorsetu Meri Aning, engleska naučnica.

Stvorenje je imalo malu glavu, dugačak vrat i četiri peraja. Smatralo se da više liči na moderne gmizavce, u poređenju s ichthyosaurusom, koji je pronađen u istim slojevima stena tek nekoliko godina ranije.

Pliva kao morski lav

Plivao je mašući perajima u vodi, baš kao što to morski lavovi danas rade. Živeo je pre otprilike 215 miliona do 66 miliona godina, pre nego što je izumro s dinosaurusima.

Njegovu povezanost s čudovištem iz Loh Nesa prvi je povezao Artur Grant, student veterine, koji je tvrdio da je zamalo udario stvorenje na svom motociklu u januaru 1934. godine. Nacrtao je skicu koja je podsećala na drevno morsko stvorenje.

Samo nekoliko meseci kasnije, Daily Mail je objavio fotografiju ginekologa Roberta Keneta Vilsona, koja takođe prikazuje stvorenje s dugim vratom i malom glavom kako se kreće kroz vodu.

Fotografija, koja je u široj javnosti poznata kao hirurgova fotografija, bila je lažna, kako se kasnije otkrilo, a podmetnuo ju je nezadovoljni bivši zaposleni Daily Maila, besan jer je list ismejao njegovog svekra koji je tvrdio da je pronašao otiske stopala Nesija.

U sopštenju za Univerzitet Bath navodi da je novo otkriće pokazalo da je čudovište iz Loh Nesa "na jednom nivou verovatno".

Plesiosaurusi nisu živeli samo u moru, oni su nastanjivali slatke vode, dodaje se u saopštenju, ali se takođe ističe da pronalazak fosila pokazuje da su plesiosaurusi izumrli u isto vreme kada i dinosaurusi pre 66 miliona godina.

Prema jednoj od brojnih teorija, Nesi je zapravo preživeli plesiosaurus, divovski morski reptil. Još od 1970-ih naučnici temeljno istražuju dno Loh Nesa u potrazi za kostima plesiosaura, ali ih još niko nije pronašao.

(Espreso / b92)