ZA SVA VREMENA: Anegdota po kojoj ćemo zauvek pamtiti POKOJNOG BRANKA!

Večeras nas je napustio bard srpskog glumišta Branko Cvejić.

U njegovoj bogatoj karijeri Jugoslovensko dramsko pozorište čini neizostavni deo i razgovor nije mogao da teče, a da se ne ostvrne i na nemili događaj iz 1997. kada je JDP izgorelo do temelja.

– Pozorište se upalilo u 7 ujutru. Samo se sećam da me je Ćirilov zvao telefonom, a zatim i moja žena koja je već bila na poslu i da su mi rekli da gori. Ja izletim na balkon, gledam, ne mogu da verujem! Takoreći sam u pidžami otrčao u pozorište – sećao se pre nekoliko godina Branko Cvejić.

Gledajući svoju drugu kuću kako gori, glumci su bili najpotrešeniji. Dobar duh zadržao je samo Josif Tatić.

– Sad, naravno, plačemo tu… Katastrofa, vatrogasci, užas… U centru grada gori takva kuća. U jednom trenutku, iz pravca hotela “Park” pojavljuje se Josif Tatić. To je već prošlo dva-tri sata nakon početka požara – priča Cvejić.

Razgovor njega i Tatić tog jutra tekao je ovako.

– Je li, dokle je dogurao požar? – pita Tatić.

– Kako “dokle je dogurao?”

– Pa, mislim, šta je izgorelo unutra? – pojašnjava Tatić.

– Pa, izgorela je kompletna scena, ne vidi se sada. Pogledaj krov, nema više scene i gledališta. Katastrofa! Što nije stradalo od vatre, stradalo je od vode, od gašenja – kaže očajni Cvejić.

– Molim? Od čega? – čudi se Tatić.

– Od vode!

– Je li… da te pitam nešto… Da li je u bifeu stradala ona knjiga dugovanja? – sa osmehom na licu upita Tatić.

(Espreso/Alo)