potresno
ARKANOVA ĆERKA NE MOŽE DA ĆUTI O CECI RAŽNATOVIĆ: U lošem je stanju, KONAČNO SE SVE ZNA!
Reč je o hroničnoj bolesti, simptomi su, nažalost, užasni.
Željko Ražnatović Arkan imao je prilično buran život, pa ne čudi što i dve decenije posle njegove smrti još privlači pažnju javnosti. Mnogo se pisalo o njegovoj porodici, bivšim ženama i deci, a pojedini su čak izmišljali intervjue.
To je posvedočila i Anđela Ražnatović u razgovoru za „Jutjub“ kanal „Istinite priče“, u kome je otkrila neke malo poznate detalje o sebi i svojoj porodici.
‒ Ja sam Anđela Ražnatović, treće dete pokojnog Željka Ražnatovića Arkana. Studirala sam prvo grčki jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, a onda sam prešla na Pravoslavni bogoslovski fakultet gde sam studirala sistematsku teologiju. Već šest godina radim za jednu inostranu firmu kao frilenser. Predajem engleski jezik Azijatima ‒ navela je na početku intervjua, prvog koji je, kako je istakla, dala posle osam godina.
‒ Već 12 godina imam problem sa crevima. Lekari su prvo mislili da imam nervozna creva, i imam ih, ali puna dijagnoza je mikroskopski kolitis. Reč je o hroničnoj bolesti, simptomi su, nažalost, užasni. Leka nema. Jedino pomažu kortikosteroidi koji se primaju po tri meseca, mada, generalno, od njih ima više štete nego koristi. Kako držim bolest pod kontrolom? Pa, molitvom, vodim računa šta jedem, ne pijem, ne pušim, izbegavam kafu, kao i slatkiše, koje obožavam. Mnogi su me pitali zašto sam smršala. Nisam svojom voljom, nego zbog bolesti. Sa 70 kilograma spala sam na 59.
Anđela Ražnatović, o kojoj su u komentarima ispod priloga svi govorili najlepšim rečima, priznala je da od časova koje daje šest dana u nedelji ne može da stigne ni do pedeset hiljada dinara mesečnih prihoda, ali i da nema zdravstveno i penziono.
‒ Niko mi ne pomaže, niti tražim pomoć. I ne mislim da neko treba da mi pomogne, da naglasim i to. Bile su neke priče ona je puna para, nasledila je. Zaista ništa nisam nasledila i drago mi je zbog toga. Ja život posmatram malo drugačije, kroz prizmu hrišćanstva. Smatram da čovek koji ima pare nije automatski srećan i zadovoljan. Naravno, novac mnogo znači, lagodnije se živi. Ali, iskreno, ja lično nikada nisam imala neke pare, niti moja deca.
Anđela je odrasla u Grčkoj, gde se njena majka udala i gde i danas živi.
‒ Živeli smo skromno, u iznajmljenom stanu. Očuh je ulagao u naše obrazovanje. Išla sam u vrlo dobre škole, učila jezike, pevala u horu. Ipak, bili smo srednja klasa, ja za drugo ne znam.
Po majci ima dva brata, Georgija i Gavrila, a po ocu ih je devetoro.
‒ Mihajlo, Sofija, pa ja, Milena, Vojin i Nikola, Maša, Veljko i Anastasija. Po majčinoj strani omiljen mi je Georgije, odrasli smo zajedno u Grčkoj i veoma smo vezani, a po ocu mi je omiljen Veljko. Postoji neka priča da nas možda ima više nego devetoro, ali o tome ne bih sada. Možda ćete o tome jednog dana čitati u mojoj knjizi.
‒ Sa Cecom sam uvek bila u korektnim odnosima ‒ otkrila je ono što većinu ljudi zanima.
‒ Nikada se nismo svađale, a i zašto bismo? Generalno, ja nisam osoba koja se svađa. To nije hrišćanski, a i nisam tako vaspitana. Nikada neću reći ništa ružno ni za koga, pa i ako taj govori ružno za mene. Uvek se rado odazovem kada me Ceca, brat i sestra pozovu na neko slavlje, rođendane ili svadbe.
Bonus video:
(Espreso)