EVO ŠTA JE ZAPRAVO INFLACIJA I KAKO TAČNO UTIČE NA NAŠ ŽIVOT: Svi moraju da znaju OVE STVARI!

Inflacija je poslednjih meseci jedan o najčešćih pojama koje čujemo, ali malo ko zna šta ona u stvari znači i kako uopšte utiče na nas. Sa globalnom pandemijom korona virusa, zatim ratom u Ukrajini došle su i brojne ekonomske posledice koje nisu zadesile samo našu zemlju i već i sve zemlje sveta. Inflacija je upravo jedna od posledica sa kojom se danas bore sve svetske ekonomije.

Teoretski rečeno inflacija predstavlja rast opšteg nivoa cena. Termin inflacija znači nadimanje ili naduvavanje. Možemo je podeliti u 3 kategorije: umerena inflacija, galopirajuća inflacija, hiperinflacija.

Oni problemi sa kojima se građani suočavaju u svakodnevnom životu vezuju se za poskupljenje goriva, cene širom sveta su porasle u odnosu na period od pre 6 meseci. Skočile su i cene osnovnih životnih namirnica, cene polovnih automobila takođe, a ništa nije bolja situacija sa nekretninama.

Evo 5 stvari koje treba znati u borbi sa inflacijom:

Šta je inflacija i zašto se dešava?

Povećanje cena je inflacija, što prosto znači da dobijete manje za isti iznos novca. Uvek postoji izvesna inflacija, ali inače ne ovog zaprepaštavajućeg nivoa.

U suštini, cene rastu kada je prisutna nestašica ili velika potražnja za robama ili uslugama. Kompanija će povećati cene ako zbog nestašice mora potrošiti više na materijale, plate ili prevoz. Firme će također naplaćivati više ako shvate da su kupci spremni platiti više zbog nedostupnosti roba.

Trenutno, vidimo savršenu oluju faktora, koja je započela oskudicom raznih vrsta roba tokom pandemije korona virusa, zbog zatvaranja fabrika i logističkih problema u nekim od najvećih svetskih izvoznih centara, kao što je Kina. To je uzrokovalo rast cena sirovina, gotovih proizvoda i transporta, što se onda prenelo na kupce, piše Al Jazeera.

U isto vreme, države širom sveta ubrizgale su gotovinu u svoje ekonomije da bi pomogle kupcima i kompanijama koji su se borili s gubitkom prihoda tokom pandemije. Kada su ljudi počeli izlaziti iz izolacije, počeli su intenzivno trošiti novac koji su dobili od vlade, kao i ušteđevinu. Ovo, zajedno sa nestašicom roba, učinilo je sve od frižidera do cipela, manje dostupnim. Kompanije su odgovorile porastom cena.

Trenutno svedočimo inflaciji koja je uzrokovana i porastom potražnje i smanjenom ponudom.

„Neobično je da oba trenda istovremeno uzrokuju veću inflaciju“, kaže Stephen Zeldes, profesor ekonomije na Poslovnom fakultetu Univerziteta Columbia.

Ruska invazija na Ukrajinu u februaru pogoršala je inflaciju poremetivši trgovinu prirodnim plinom, naftom i žitaricama. To je povećalo cenu pšenice, koja čini osnov prehrane u većem delu sveta, zajedno sa cenom grijanja ili hlađenja kuća i ureda, snabdevanja auta i aviona gorivom i prevoza roba. Porasla je i cena fertilizatora, što je uzgoj hrane učinilo skupljim. Sve ovo može značiti da mnogi ljudi neće biti u mogućnosti da vozare na posao, jedu dovoljno ili pojačaju temperaturu na jesen i zimu, ako im plate ne budu pratile korak s rastom cena.

Ekonomisti ne mogu reći kada će se ova spirala okončati. Problemi dobavljačkog lanca trebali bi u dogledno vreme biti prevaziđeni. Centralne banke će moći uticati na smanjenje potrošnje povećavanjem kamatnih stopa ili troška posuđivanja od strane pojedinaca ili biznisa. Ali, nedostatak energije i žitarica će se nastaviti neko vreme.

„Inflacija je sada svuda; nigde se od nje ne možete sakriti“, kaže Julien Mathonniere, ekonomista iz globalne informacijske kompanije Energy Intelligence Group. „Suočavamo se sa ogromnom energetskom i robnom krizom. Potražnja raste, ali ponuda je ne može sustići.“

Ko je najviše pogođen?

Gotovo svaka država, bogata ili siromašna, uzdrmana je. Stope inflacije u 37 od 44 najvećih svetskih ekonomija više su se nego udvostručile u odnosu na prvi kvartal 2020 i na isti period 2022, prema istraživačkom centru Pew. Izraelska stopa inflacije vrtoglavo je narasla za neverovatnih 25 puta, a iza su Grčka i Italija. Manje snažne ekonomije su takođe primile udarac. Od marta je globalna kriza troškova života gurnula 71 milion ljudi u siromaštvo u zemljama u razvoju, prema UN-ovom Programu za razvoj.

Ljudi s niskim i fiksnim primanjima i stariji ljudi koji žive od fiksnih penzija su među onima koji će biti najteže pogođeni. Od inflacije zarađuju naftne kompanije koje mogu naplaćivati historijski visoke cene. Radnici čije plate prate korak sa inflacijom također će biti zaštićeni.

Zašto energija predstavlja ‘ključnu blokadu’

Trenutna energetska kriza počela je tokom pandemije, ali se tek sada oseti. Neisplative rafinerije, koje prerađuju sirovu naftu u potrošačka goriva kao što su dizel ili benzin, zatvorile su se širom sveta. Izgubljen je dnevni kapacitet od nekih 3,3 miliona barela. Sada kada pandemija jenjava i potražnja se oporavlja, benzina, a posebno dizela i avionskog goriva, nema dovoljno, bez obzira koliko proizvedu države proizvođači sirove nafte. Zbog tog je letenje, prevoz roba i punjenje rezervoara na pumpi skuplje. Naprimer, cena goriva za aute dostigla je 5 dolara po galonu (3,8 litara), što je više nego duplo više u odnosu na početak pandemije.

Nove rafinerije su u pripremi, ali stručnjaci kažu da će potrajati najmanje do 2023. dok nova goriva ne stignu na tržište. Situaciju je pogoršala Rusija koja je izvršila invaziju na Ukrajinu. Rusija je među najvećim svetskim proizvođačima nafte i prirodnog plina, a Evropa joj je najveće tržište. Kao deo sankcija protiv Rusije, Evropska unija uvodi zabranu za sav uvoz ruske nafte od početka iduće godine, i to stvara ogromnu nesigurnost i skokove cena. Raste bojazan da će Rusija zaustaviti isporuku prirodnog plina Evropi, što će uzrokovati dodatnu veliku pometnju.

Trenutne nestašice i očekivanja da će doći do većeg nereda, vode do porasta cena svega budući da svet još pokreću nafta i plin.

„Energetska kriza je ključna blokada“, smatra Mathonniere.

Porast cena energije tokom protekle dve godine najveći je od naftne krize iz 1973, prema Svetskoj banci. Cena nafte porasla je za 21 posto od početka rusko-ukrajinskog rata.

Cene struje u Evropi porasle su za 10 puta u odnosu na dugogodišnji prosek, kaže Mathonniere. To povećava troškove života i poslovanja, koji bi mogli dodatno porasti tokom hladnijih meseci kada ljudi trebaju grejati zgrade. Vlade širom Evrope nude subvencije ili određuju gornju granicu rasta kako bi ublažile opterećenje za kupce. Ali, cene ipak vrtoglavo rastu, terajući ljude da se oslanjaju na peći na drva, ugalj ili solarnu energiju, i da se odreknu toplih obroka i tuširanja.

Kraj se ne nazire. Mathonniere očekuje da će cene nafte porasti ove godine za više od 50 posto u odnosu na one 2021, s prosječnom cijenom barela od 110 dolara. To je u odnosu na svega 40 dolara na početku pandemije, kada je potražnja pala.

Visoka inflacija znači da nam predstoji prehrambena kriza

Cene žitarica neverovatno su porasle zato što je rat poremetio žetve i izvoz iz Rusije i Ukrajine. Četvrtina svetske pšenice i 80 posto suncokretovog ulja dolazi iz ove dve države. Povrh toga, suše od prošle godine u Južnoj Americi poremetile su useve soje i kukuruza, a nestašica uzrokuje porast cena. Kao da to nije dovoljno loše, skok cena fertilizatora – Rusija je vodeći svetski proizvođač – dodatno je smanjio profit farmera.

To 50 miliona ljudi u 45 država dovodi na ivicu gladi, prema Svetskom programu za hranu. Ova organizacija izveštava da se od početka pandemije, 345 miliona ljudi suočava s nesigurnošću snabdevanja hranom, što je triput više nego pre dve godine. Afrika je posebno pogođena, jer kupuje više poljoprivrednih proizvoda i hrane nego što prodaje izvan kontinenta, trošeći više od 85 milijardi dolara godišnje. Pšenicu i biljna ulja najviše uvoze.

„Ovo su teška vremena za regiju MENA i subsaharsku Afriku“, kaže Wandile Sihlobo, glavni ekonomista u Poljoprivrednoj poslovnoj komori Južne Afrike. On je kazao da su sledeće države posebno ranjive na veće cene pšenice: Nigerija, Egipat, Alžir, Etiopija, Maroko, Zimbabve, Kenija, Jemen, Pakistan i Turska.

Cena pšenice je porasla u Africi za više od 45 posto otkako je počeo rat u Ukrajini, prema Afričkoj razvojnoj banci. Cena fertilizatora je skočila za 300 posto. U Egiptu, najvećem svetskom uvozniku pšenice, vlada je odredila gornju granicu za cenu hleba kako bi olakšala porodicama.

Sihlobo predviđa da će cene proizvoda ostati iznad petogodišnjeg proseka neko vreme. Čak će biti pogođena i roba kao što je riža, koje ima u izobilju. „Verovatno će cene riže porasti u narednim mesecima jer je neke države koriste kao zamjenu za pšenicu“, kaže on.

Šta vlade i obični ljudi mogu uraditi?

Države koje se bore protiv inflacije gledaju mjere koje uvodi SAD, jer je to najveća ekonomija na svetu i 40 posto međunarodnih trgovinskih transakcija fakturisano je u dolarima. Američke Federalne rezerve, koje regulišu američki finansijski sistem, povećale su kamatnu stopu za 1,5 posto od marta kako bi usporile potrošnju.

Evropska centralna banka 19 zemalja eurozone najavila je da će slijediti američki primjer u julu i podići kamatne stope po prvi put u 11 godina.

Ekonomisti očekuju da će uslediti još poskupljenja u SAD-u, ali to podrazumijeva delikatni čin balansiranja. Povećanje kamatnih stopa slabi poslovnu aktivnost, a time i zapošljavanje i veće plate, što politički nije popularno. Ako se ode predaleko to može uzrokovati recesiju ili negativni rast.

Kada bi poskupljenja trebala stati?

„To je ključno pitanje o kojem Fed svakodnevno razmišlja“, kaže Zeldes, stručnjak za ekonomiju domaćinstava. „Ne postoji čarobni broj kada možemo reći, ‘Otišli su predaleko'“.

Ljudi mogu uštedeti kupujući na akcijama ili izbacujući luksuz. U krajnjem slučaju, možda će morati posegnuti za ušteđevinom ili uzgajati povrće u bašti, ako je imaju. Mikrovalne su energetski efikasnije od rerni. Obične sijalice mogu se zameniti LED sijalicama. Ljudi koji žive u predelima sa pristupačnim javnim saobraćajem mogu se odreći automobila. Ovo je loše vreme za podići kredit, i dobro vreme za otplatiti kredit na kreditnoj kartici pre nego što porastu kamatne stope. Pregledajte kućne budžete kako biste eliminisali sve što nije nužno. Ako možete povećati ušteđevinu, ublažit ćete ovaj i sledeći, inflatorni skok. Nikada ne znate kada bi nas on mogao pogoditi.

(Espreso / Al Jazeera)