Ujedinjene nacije, Foto: Profimedia

OŠTRO

OGLASILE SE UJEDINJENE NACIJE POSLE HAOS KOJI JE POTRESAO PLANETU: Užas!

To je prvi put u 30 godina da je u Mjanmaru izvršena smrtna kazna.

Objavljeno: 25.07.2022. 18:58h

Visoka komesarka UN za ljudska prava osudila je danas vojnu huntu na vlasti u Mjanmaru zbog pogubljenja četvoro zatvorenika, medju kojima i jednog poslanika prodemokratske stranke Aung San Su Ći, ocenivši da se radi o "svirepoj i regresivnoj" meri. "Užasnuta sam da su uprkos pozivima iz celog sveta vojnici sproveli egzekucije bez ikakvog obzira na ljudska prava. Ta svirepa i regresivna mera deo je produženja kampanje represije koju vojska sada sprovodi nad sopstvenim narodom'', rekla je visoka komesarka Mišel Bašle u saopštenju.

To je prvi put u 30 godina da je u Mjanmaru izvršena smrtna kazna.Bašle je rekla da ta pogubljenja predstavljaju "svirepa kršenja prava na život, na slobodu i bezbednost i na garancije na pravedno sudjenje".

"Ako vojnici prošire svoj masakr samo će se više zaglibiti u krizu koju su sami stvorili", rekla je ona.

Vlada Mjanmara saopštila je danas da je izvela prve egzekucije nakon 50 godina, pošto su vešanjem pogubljeni bivši poslanik Nacionalne lige za demokratiju, demokratski aktivista i dvojica muškaraca optuženih za nasilje.

foto: Printscreen/Youtube

Četiri poigubljene osobe bile su osudjene za činove "brutalnog i nehumanog terorizma" i pogubljenja su usledila posle "zatvorske procedure", naveo je državni list Global New Light of Myanmar, bez navodjenja kada su sprovedena.

Od vojnog udara 1. februara 2021. desetine protivnika hunte osudjeno je na smrt, ali do sada nije izvršena ni jedna smrtna kazna. Prema UN od vojnog udara 1. februara 2021. godine 117 ljudi, uključujući dvoje dece, osudjeno je na smrt, od kojih 41 osoba u odsustvu. Više od 11.500 ljudi je i dalje u pritvoru zato što su se protivili vojnom preuzimanju vlasti. Visoka komesarka UN pozvala je da se smesta oslobode svi politički zatvorenici i osobe koje se arbitrerno drže u zatvorima i pozvala vlasti zemlje da ponovo uspostave de fakto moratrorijum na izvršenje smrtne kazne, kao etapu ka njenom ukidanju.

"Vojska izgleda ne želi da okonča ovu krizu ili smanji nasilje u skladu sa njihovim medjunarodnim obavezama, a da ne govorimo o želji da se poštuju procedure, pravo i pravna država'', rekla je ona.

(Espreso/Beta)