ALARMANTNA UPOZORENJA HIDROLOGA: Preti nam NAJSUŠNIJA godina, VODOSTAJI NISKI!

Na većini rečnih tokova u Srbiji vodostaj je na veoma niskom nivou, blizu biološkog minimuma zbog čega se već izdaju hidrološka upozorenja i alarmi.

Najkritičnija situacija je na reci Savi, na mernim stanicama kod Šapca i Sremske Mitrovice, a hidrolozi najavljuju da će u narednih nekoliko dana upozorenja biti uvedena i na Dunavu, jer je u gornjem toku reke situacija veoma loša.

Prema predviđanjima stručnjaka, ovo bi mogla da bude najsušnija godina sa velikim posledicama po poljoprivredu, biljke i životinje ali i funkcionisanje vodovodnih sistema. Da je suša osušila korita pojedinih reka, uverili su se i reporteri "Novosti", obilazeći Drinu i Jadar kod Loznice, i Savu kod Šapce. Kod graničnog prelaza Trbušnica čak se vidi i dno Drine, što se retko dešava. Drina je na pojedinim mestima toliko plitka da može i da se pregazi, ali se građanima to nikako ne savetuje jer je puna opasnih rupa koje su napravili oni koji se nelegalno bave vađenjem peska i šljunka.

U Jadru, u gornjem delu toka, pre mosta kod Gornjeg Dobrića i Kozjaka, i ima vode, mada deluje kao da je reka stala i kao da se pretvorila u baru koja ne može da ispuni korito, dok se već odatle prema ušću u Drinu, vidi dno, sa mnogim sprudovima.

- Suša ostavlja tragove, vode je sve manje, ali su usevi, pre svega kukuruz, u sasvim dobrom stanju, neuporedivo boljem, nego oni u Mačvi, Sremu ili susednoj Semberiji u RS, jer je zemlja takva da može duže da drži rezerve vlage - kaže ekolog Janko Aleksić iz Loznice.

- Ovaj nizak nivo vode ne utiče na vodosnabdevanje koje je u Loznici stabilnije nego ikada, jer su u JKP "Vodovod" rešili najveći deo problema koji su se odnosili na snabdevanje u gornjim delovima kraja.

U Jadru je problematično za ribu kojom reka obiluje, kao i u Drini. U Jadru, reci po kojoj čitav loznički kraj nosi ime, situacija je dramatičnija u kanalisanom delu, gde nema više panjeva, vrba i jasika, a gde ribe mogu da nađu kakvo-takvo utočište. Poribljavanja gotovo da i nema, jer, po rečima stručnjaka "oni koji su dobili pravo gazdovanja su daleko i ne mare za ove vodotokove onako kako bi trebalo".

- Ribe u Jadru vape za kiseonikom, pa je pomor neminovan - kaže strasni ribolovac Milutin Stevanović iz Donjih Nedeljica.

- Ova reka koja kad nabuja često zna da bude opasnije i od hirovite i nepredvidive Drine, sada deluje tužno i ružno.Trebale bi baš velike kiše da se stanje popravi, ali sumnjam da će ih biti u skorije vreme.

Mirko Vilotić iz Šapca, poštovalac lepota Save i njenog priobalja, kaže da sprudovi na reci sve govore. Dodaje da ne pamti kada je poslednji put Sava bila ovako mala. Stali su brodovi na njoj, ali i čamci i to i sa šabačke i sa sremačke strane na kojima je boravila naša ekipa.

U vodoprivrednom preduzeću "Sava", međutim, smatraju da će stanje da se popravi "posle prvih kiša", kao i da je ovakva situacija uobičajena svake godine, osim što su ovoga puta stali i brodovi teretnjaci.

Prema izveštajima hidrologa, niske proticaje zabeležili su i na Kolubari sa pritokama i Mlavi, a nešto bolja situacija je na slivu Toplice, Jablanice i Veternice i na Starom Begeju u Banatu. Stručnjaci pojašnjavaju da će kiša verovatno biti, ali nedovoljno da bitnije popravi situaciju i da su ove godine te niske vode poranile, jer obično kreću od avgusta do septembra, a sada su počele već u junu.

Prema dosadašnjim podacima, u poslednjih dvadesetak godina najizraženija suša bila je 2003, 2011, 2012. godine, ali postoje indicije da bi ovo mogla da bude najsušnija godina jer je od decembra, to jest januara deficit vode u svim našim akumulacijama konstantan.

Sektor za vanredne situacije MUP Srbije apelovao je na sve stanovnike da ne spaljuju travu i nisko rastinje na otvorenim prostorima i da ne lože vatru u šumi i po obodima zbog opasnosti širenja požara koje može da ugrozi živote ljudi i da nanese velike materijalne štete.

Samo u toku juna i jula, kako kažu, evidentirano je 3.836 požara, od toga 2.884 na otvorenom prostoru. U MUP upozoravaju da je zakonom zabranjeno spaljivanje trave i smeća kao i da su propisane visoke kazne: za pravna lica od 300.000 do 1.000.000 dinara, a za fizička lica 10.000 dinara.

(Espreso / Novosti)