NORVEŠKI MIKROBIOLOG OBJAŠNJAVA ZAŠTO SE TRUJEMO OD HRANE: Domaćice ovde često GREŠE!

Iako naše domaćice decenijama kuvaju jela koja mogu da se jedu dva, tri dana, poput sarme, pasulja ili musake koja je i sutradan isto tako ukusna, kao i prvog dana, u svetu je ovo tek odnedavno postao trend.

Zašto su se tek sada odlučili na to? Najpre, rast cena osnovnih životnih namirnica u minulom periodu, kao i porast inflacije u mnogim zemljama, navelo je ljude da se zabrinu i porazmisle o ograničavanju kupovnih navika, promeni načina života, ali i o načinu spremanja i odlaganja hrane kako se ona ne bi ''bacala''.

Spremanje većih porcija obroka koji bi mogli da se jedu dva, tri dana je idealno rešenje da uštedite vreme. Ipak, potrebno je da znate i na koji način, koliko i šta sve može da stoji duže od dva dana. Neki put se prevarimo, gomilamo hranu, ali ne znamo tačno koje namirnice koliko dugo mogu da stoje na otvorenom, u rerni ili na šporetu, kao i u frižideru. One na taj način, vrlo lako mogu da nam naprave probleme u organizmu, a najviše sa crevima i stomakom.

Norveški mikrobiolog, Metju Gilmor skrenuo je pažnju upravo na to i naveo šta treba da izbegavate kako se hrana ne bi pokvarila, a vi otrovali.

On je savetovao da nikako ne ostavljate hranu na ''otvorenom'' par sati ili preko noći, pre nego što je zamrznete ili odložite u frižider jer se na taj način bakterije talože i razmnožavaju.

''Nakon što se hrana skuva i ohladi, odmah je odložite u frižider ili zamrzivač, što je pre moguće, a preporučljivo je da to ne bude više od dva sata'', objasnio je Gilmor.

Kada spremate ručak za par dana, obavezno hranu pokrijte folijom da ne bi dolazila u kontakt sa prašinom ili insektima. A odmah bi trebalo i da je preručite u drugu posudu, to će ubrzati hlađenje. U vreloj šerpi ili plehu biće potrebno više vremena, a sami tim i više prostora za razvijanje bakterija.

Koliko se čuva hrana u frižideru ili zamrzivaču?

Primera radi, skuvano jelo u restoranima drži se samo tri dana u frižideru.

Još jedna greška koju domaćice i domaćini prave jeste da predugo čuvaju hranu u zamrzivaču u različitim posudama i više se ne sećaju kada su je tu odložili. Zato, hranu označite datumom kako biste znali koliko dugo zapravo stoji. Poznato je da se mikrobi na nižim temperaturama (ispod -4 C) ne razmnožavaju, ali caka je u tome da su oni tada samo u stanju mirovanja. Međutim, kada se odlede oni se ponovo razmnožavaju.

Kako pravilno odmrznuti hranu?

Ukoliko namirnice odmrzavate na sobnoj temperaturu, stručnjaci kažu da tada postoji veći rizik od razmnožavanja mikroorganizama. Zato je zagrevanje na šporetu ili u mikrotalasnoj bolja opcija.

Međutim, zamrznuto sirovo meso nikada ne treba odmrzavati u mikrotalasnoj rerni, jer visoka temperatura može da podstakne rast bakterija. Bolje rešenje je da meso iz zamrzivača, par sati pre nego što se odlučite da ga spremite, stavite u frižider, kako bi se postepeno odmrzlo. Takođe, budite pažljivi i kada ga stavljate u vrelu vodu - bakterije vrlo lako mogu da se prošire na ostale delove u kuhinji i da se tako zarazite.

Zbog čega nastaje trovanje hranom?

Upravo su bakterije glavni uzročnici za probleme u stomaku i trovanje hranom. Tokom leta, visoke temperature stvaraju pogodno tlo za razvoj mikroorganizama. Jedna bakterija u roku od sedam sati može da stvori dva miliona novih, kažu iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. Trovanje hranom nastaje nakon korišćenja neispravnih namirnica, kada se ne vodi računa o higijeni prilikom spremanja iste, kao i nakon neadekvatnog čuvanja i pripreme.

Takođe, javaljaju se različiti simptomi ukoliko je određena namirnica zaražena salmonelom. Ona se može naći u mesu, jajima, mlečnim proizvdima, u ribi i morskim plodovima. Kao i sve ostale bakterije i salmonela se ne uništava zamrzavanjem, ali će niska temperatura sprečiti njeno širenje. Zato, uvek termički dobro obradite, jer visoka temperatura ''ubija'' bakterije.

Jedno od najneprijatnijih simptoma koji zna da muči stomak jeste dijareja, dok bakterija listerija koja se nalazi u siru i mesu, usled neadekvatne obrade ili čuvanja, može da izazove meningitis - infekciju moždanih tkiva.

''Većina infekcija koje se prenose hranom izazivaju samo blage simptome povraćanja, dijareje i umora, a savetujem da ukoliko dođe do toga da se više odmarate, hidrirate i pijete dosta tečnosti, kao i da izbegavate slatke napitke'', savetovao je mikrobiolog Metju Gilmor.

Bolje sprečiti, nego lečiti!

Stručnjaci skreću pažnju da obavezno perete voće i povrće, pogotovo u letnjem periodu. Nekad je i bolje potopiti ove namirnice u vodu sa malo soli koja uništava bakterije i pustiti da malo odstoji. Isto pravilo važi i za pirinač. Njega je potrebno oprati u više voda, i ne podgrevati ponovo, kao i spanać.

(Espreso)