RESTRIKCIJE U EVROPI MOGU DA UTIČU I NA SRBIJU: Stručnjak otkrio ŠTA NAS ČEKA

Evropska komisija je u sredu 20. jula predstavila svoj plan restrikcija gasa kojim žele da osiguraju da 27 država članica mogu da se izbore sa, eventualnim, potpunim prekidom isporuka gasa iz Rusije. Prema tom planu, predviđeno je smanjenje potrošnje gasa u celom bloku za 15 odsto od 1. avgusta, sve do 31. marta 2023. godine.

Uveliko 12 članica EU trpi zbog delimičnog ili potpunog prekida isporuka ruskog gasa, a činjenica da se nove mere donose po hitnom postupku, u krajnjem slučaju ukazuju da se članice EU nalaze na granici održivosti ekonomskog sukoba sa Rusijom. U slučaju da do prekida isporuka dođe, i sa ovim planom u punoj snazi, evropska privreda će i pored ovog plana restrikcija osetiti posledice, prvenstveno na polju energetike i proizvodnje struje.

Prema procenama koje je uradila sama Evropska komisija, nagli prekid isporuka gasa bi mogao da obori BDP čitavog bloka u proseku za oko 1,5 odsto, a kako je MMF nedavno upozorio čitava privreda bi potonula u recesiju.

Sve to će, u krajnjem slučaju, preliti i na privredu Srbije. Kako domaći stručnjaci objašnjavaju, samom činjenicom da su nam privrede i elektro-energetski sistemi povezani u Srbiji će se osetiti i eventualni pad proizvodnje, i poskupljenje struje u EU.

Plan evropske komisije

Plan koji je u sredu predstavila izvršna vlast EU, uključuje smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto od 1. avgusta ove godine, pa sve do 31. marta 2023. godine.

U sklopu ovog predloga, zemlje članice će ,orati da podnose nacionalne energetske planove Komisiji do kraja septembra i da obezbede ažurirane informacije na svaka dva mesecca. Članice koje budu tražile solidarne isporuke gasa moraće i da pokažu koje mere su preduzete kako bi se smanjila domaća potrošnja gasa.

Kako piše Politiko, preduzećima koja se smatraju "neesencijalna", a u dokumentu Komisije se sugeriše da tu spadaju keramička, staklena i hemijska industrija, moglo bi da se plaća dobrovoljno isključenje, ili da se plati da se nađu prvi u redu za isključivanje gasa u "ekstremnim slučajevima".

Ovim predlogom, Komisija bi dobila i ovlašćenje da proglasi "uzbunu" o sigurnosti snabdevanja i da nametne obavezno smanjenje potražnje za gasom kod svih članica.

Predloženi zakon bi takođe dao Komisiji ovlašćenje da proglasi "uzbunu u Uniji" o sigurnosti snabdevanja i da nametne obavezno smanjenje potražnje za gasom u svim državama članicama. Uzbuna bi se aktivirala pod uslovom da postoji veliki rizik od ozbiljne nestašice gasa ili izuzetno velike potražnje za gasom, navodi se u saopštenju Komisije.

O predlogu Komisije raspravljaće ministri EU tokom vanrednog energetskog samita 26. jula.

Kako će to i da li će uticati na Srbiju ?

Kako za "Blic Biznis" priča stručnjak za energetiku, Miloš Zdravković, ovaj nova mera praktično definiše i rastumačuje prethodne pakete sankcija.

- Bojim se da odluke koje donosi Evropska komisija donose političari, a ne inženjeri koji se razumeju u struku. Kada se donose neke odluke moraju da se konsultuju zakoni prirode... Jedno su političke želje, drugo je realnost, objašnjava on dodajući da će ograničenje potrošnje gasa ostaviti za sobom generalne posledice.

- Potrebno je da se po pitanju gasa vratimo u 2021. godinu, kada je cena gasa prvi put preskočila 1.000 dolara za 1.000 kubika, u SAD je tada ista količina koštala oko 197 dolara. Ako govorimo o najjačoj privredi Evrope (Nemačkoj), cena gasa je prošle godine bila 230 dolara za hiljadu kubika, a sada ona varira između 1.000 i 1.700, pa čak i 2.000 dolara za hiljadu kubika. Prema predivđanjima Norvežana, koji su drugi najveći snabdevač ovog energenta Evropi, cene gasa će se ove zime popeti i do 3.500 dolara za hiljadu kubika, objašnjava Zdravković i dodaje da kada se uporedi sa cenama u SAD ili Kini, evropske privrede gube konkurentnost.

- Ako uzmemo i to da cena električne energije zavisi direktno od gasa, i tu se pojavljuje problem. Cena električne energije se formira na osnovu najskuplje struje koju dobijate u tom trenutku, a oko 20 odsto sve proizvedene struje u EU dolazi od gasa, dakle poskupeće i struja. Na primeru sa proizvoljnim cenama, ako iz vetroparkova imate cenu 100 evra po megavatčasu, iz termoelektrana 70, a fali vam 20 odsto proizvodnje struje iz gasa znači tu će cene direktno rasti i cene električne energije će biti skuplje, objašnjava on.

On dodaje da je Srbija deo Evrope, i da je prirodno da sa njima ekonomski najviše sarađujemo.

- Naš elektroenergetski sistem je povezan, naše privrede su povezane. Ako stane Nemačka, staje evropska privreda znači stajemo i mi, a ako pukne cena električne energije ne znam šta će biti, zaključuje Zdravković.

Isporuke kreću u četvrtak

Severni tok 1 kroz koji protiče ruski gas počeće u četvrtak ponovo da radi nakon završetka remonta, rekla su dva izvora upoznata sa ovom temom.

Gasovod, kojim stiže više od trećine ruskog prirodnog gasa u Evropsku uniju, bio je zatvoren na 10 dana zbog rada na održavanju, od 11. jula, prenosi Rojters.

Izvori, koji su insistirali na anonimnosti, rekli su za Rojters da se očekuje da gasovod nastavi da radi u predviđenom roku, odnosno, od 21. jula, ali sa smanjenim kapacitetom od 160 miliona kubnih metara dnevno.

Bonus video:

(Espreso/Blic)