UŽAS
BRUTALNI LUCIFER STIŽE U SRBIJU: Alarmantno stanje u Evropi, vanredna stanja , ovo je jedno od NAJSUŠNIJIH LETA!
Da je stanje za Evropljane prilično alarmantno objasnili su i svetski klimatolozi
Pred Evropom je jedno od najsušnijih leta ikada zabeleženih u istoriji čovečanstva. Upozorenja na sušu izdata su za veći deo kontinenta, česti požari proterali su seljane iz svojih domova, velike reke su skoro presušile, a brutalni toplotni talas koji bi u narednim danima mogao da dosegne rekordni zenit, opteretiće poljoprivrednu proizvodnju i otpornost prirode.
Kako u celoj Evropi, tako ni u Srbiji od početka leta nisu izostale paklene vrućine i gotovo svakodnevne uznemirujuće najave Republičko hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) na maksimalne temperature koje dostižu i do 40 stepeni Celzijusa, dok nas, prema najnovijim najavama meteorologa, tropsko vreme neće skoro napustiti, pa se nova serija toplotnih talasa tek očekuje.
"Nismo razmatrali manje grejanje domova; Povećanje cena struje i gasa ne ide preko 10 odsto"
Da je stanje za Evropljane prilično alarmantno objasnili su i svetski klimatolozi te upozorili stanovnike našeg kontinenta na povratak takozvanog “Lucifera”, odnosno toplotni talas koji izaziva temperature više od uobičajenih i zbog kojeg se i dešavaju gorepomenuti požari, ali i ekonomski gubici već od meseca juna ove godine.
“Prognoze su strašne”
Tako je Karlo Buontempo, direktor Kopernikus službe za klimatske promene Evropske unije istakao kako poslednjih nedelja u Evropi vidimo sušu bez presedana, a koja je već, kako je kazao, smanjila proizvodnju hidroelektrana i hrane, dodajući tržišnom pritisku zbog rata u Ukrajini.
– Mnoge gradske vlasti zatražile su od stanovnika da smanje upotrebu vode za piće. Stvari bi mogle da postanu mnogo gore. Iako postoji mogućnost da se vremenske prilike promene i da vlažan avgust donese olakšanje, najtopliji deo godine je tek počeo, a prognoze su strašne – kazao je Buontempo.
O nimalo bezbrižnom periodu koji je pred nama govorio je i hidrolog sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime u Nemačkoj Fred Haterman te objasnio da za određene oblasti poljoprivrede stvari već izgledaju loše.
Vanredna situacija u Velikoj Britaniji
Velike vrućine predviđaju se i u narednim danima u većem delu Evrope, te je britanska meteorološka služba izdala svoje prvo “crveno upozorenje” za ponedeljak i utorak pošto je po prvi put u istoriji prognozirala temperaturu preko 40 stepeni, dok je u ovoj zemlji uvedena i vanredna situacija. Takve vremenske prilike će dodatno isušiti površinsko zemljište koje je već lišeno većine vode.
Toplotni talasi takođe uzrokuju da drveće i žbunje usisavaju vodu iz dubljeg podzemlja dok pokušavaju da prežive, iscrpljujući nivo vode na koji se farmeri, industrija, gradovi i priroda oslanjaju kao rezervu tokom sušnih perioda.
Problemi bi mogli nastati i sa samim ekosistemima, koji se, kako je upozorio Niko Vanders, docent hidroloških ekstrema na Univerzitetu Utreht u Holandiji, mogu urušiti pod pritiskom.
– Njima je potrebno više od jedne nedelje, potrebne su im godine da se oporave. U slivu reke Po u severnoj Italiji, gde živi trećina stanovništva zemlje i jedna od evropskih činija za hranu, kiše je bilo malo ili nimalo više od 200 dana. Najduža reka u Italiji se smanjila, ostavljajući ožiljak peska preko ravnica. Zibelo, barža potopljena tokom Drugog svetskog rata, iskočila je iz vode. Italijanska vlada u kolapsu proglasila je vanredno stanje na većem delu severa – naveo je Vanders.
Visoko u Alpima, ove zime je isušio se i sneg koji hrani rezervoare i brane hidroelektrana. Hidroenergija u Italiji pala je za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, preneo je AFP. Ovaj pad u proizvodnji električne energije nije ograničen samo na Italiju i dolazi u najgorem mogućem trenutku za Evropsku uniju, koja je pogođena visokim cenama električne energije i potrebom da se koristi svaki mogući izvor energije kao alternativa ruskom gasu.
Veliki gubici po evropske farmere
U Portugalu su prošlog meseca brane proizvele četvrtinu električne energije koju su proizvele u prethodnom junu. Pošto su globalni tokovi hrane već stisnuti, suša je uplašila evropske farmere. Evropska komisija predviđa da će ovogodišnji ukupan prinos žitarica, uključujući pšenicu, ječam i kukuruz, zbog sušnog vremena biti 2,5 odsto manji nego prošle godine.
Pad proizvodnje mogao bi neznatno da doprinese zemljama u razvoju, koje se već suočavaju sa krizom pristupačnosti hrane pogoršanom ruskim ratom u Ukrajini. Međutim, Evropa će i dalje imati višak od oko 40 miliona tona žitarica za izvoz u narednoj sezoni. To je mala udobnost za farmere u najteže pogođenim područjima.
Mađarsko ministarstvo poljoprivrede saopštilo je u sredu da je od početka meseca primilo 8.413 obaveštenja o šteti od suše koja pokrivaju 322.000 hektara u 2022, što je tri puta više nego u bilo kojoj prethodnoj prvoj polovini godine. U Italiji su izgledi još strašniji.
– Procenjujemo smanjenje proizvodnje za oko 30 odsto, ali možda i više, posebno za žito. Ovo je trenutak kada biljkama zaista treba voda da bi rasle, a ako ne možemo dati vodu biljkama u ovom konkretnom trenutku, to znači da ćemo izgubiti proizvodnju – rekla je Alesandra De Santis, koja vodi briselsku kancelariju italijanskog farmerskog lobija CIA.
“Suša bi mogla da pređe iz loše u istorijski lošu”
Regionalne suše su redovna letnja pojava, posebno u južnoj Evropi, ipak, obim sušnog perioda na velikom delu kontinenta je izuzetan. Od Mađarske, preko Nemačke, do Pirinejskog poluostrva, zemlja je sve suvlja. Većina evropskih reka sada teče ispod prosečnih brzina.
Objavljene su i mape koje pokazuju koje su evropske oblasti trenutno najugroženije od suše.
– Jasno je da se stvari u celini pogoršavaju. Prekasno je da se uvedu najefikasnije mere za upravljanje sušom, koje često zahtevaju stvaranje strateških rezervi. EU je pozvala da svi glavni slivovi budu obuhvaćeni planiranjem suše. Ali mnoge prestonice su ignorisale poruku. Izvršavanje ovih akcionih planova nije pitanje nedelja. Pitanje je godina i decenija pre nego što zaista učinite svoju zemlju otpornom na sušu. Ako se vremenski obrasci nastave tokom leta, suša bi mogla da pređe iz loše u istorijski lošu – rekao je Vonders.
“Situacija nije tako loša. Još ne”
Naučnici ne moraju da sežu daleko unazad da bi pronašli istorijska poređenja. Evropa je iskusila sušu od jedne u 500 godina pre samo četiri godine, ali ove nedelje Rajna je tekla još sporije nego u julu 2018. Sve u svemu, međutim, situacija nije tako loša kao pre četiri godine, rekao je Andrea Toreti, viši naučnik u Zajedničkom istraživačkom centru Evropske komisije, pre nego što je dodao: “Još ne“.
Nije jasan stepen do kojeg klimatske promene pokreću ili pogoršavaju ovu sušu. Takva analiza je izazovna, rekla je Friderike Oto, viši predavač na Imperijal koledžu u Londonu i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za pronalaženje otisaka globalnog zagrevanja u našem vremenu. Ipak, ona veruje da je globalno zagrevanje iza porasta suša u većem delu Evrope, posebno na Mediteranu, te da ljudi takođe igraju veliku ulogu preopterećujući vodene resurse, rekla je Oto.
Kako su dalje klimatolozi objasnili ovaj sve češći fenomen i sve veći problem za stanovnike Evrope, postoje dve ključne dinamike u igri u odnosu između planete koja se zagreva i isušivanja Evrope. Prvo, zagrevanje kontinenta ne znači samo više isparavanja, već i raniji rast vegetacije, koja takođe uzima vodu.
– Naše podzemne vode, jezera i reke se obnavljaju zimi. Pošto je zima sve kraća, biljke počinju ranije da rastu i troše više vode. Dakle, čak i kada bi padavine ostale iste, postalo bi suvo. Globalno zagrevanje je takođe promenilo vremenske prilike i obrasce vetra u Evropi, tako da se sistemi vazdušnog pritiska sve više zaglavljuju, što može stvoriti stalne periode bez padavina, kao što se dogodilo ove godine. Dugoročno, ogromni delovi kontinenta postaju suvi. Čak i ako suša prestane ovog leta, odlaganje za gornji sloj zemlje i površinske vode ne bi bilo dovoljno da se nivoi podzemnih voda i rezervoara vrate na nekada normalne nivoe. Za to bi nam zapravo trebao nekoliko vlažnih godina, rekao je Haterman sa Potsdamskog instituta, piše “Politico”.
U Srbiji već u maju toplotni talas
Prema rečima klimatologa profesora dr Vladimira Đurđevića, Srbiju i Beograd ove godine očekuje jedno od najtoplijih leta koje se ikada dogodilo kod nas, te naglasio kako svi moramo da se naviknemo na novu klimu i klimatske promene koje, evidentno, u našem regionu napreduju brže nego u ostatku sveta.
– Već u maju smo i u Srbiji imali toplotni talas, a obično se to dešavalo kasnije, od juna pa nadalje. Stvari su se malo istumbale, imamo sve više toplih perioda. Kako bude prolazilo vreme promene će biti vidljivije. Leto će biti sve duže, počinjaće sve ranije, a završavati se sve kasnije. Pratimo i druge parametre kao što je dužina vegetacionog perioda biljaka, perioda kada su aktivne, i on se već proširio za dvadesetak dana – kazao je klimatolog Đurđević.
Kako je još klimatolog objasnio, on veruje kako će buduća klima biti značajno toplija i kaže da se već sada na osnovu merenja zna da imamo duplo više toplijih talasa u Srbiji, dok će u narednih 20 do 30 godina oni biti odbostručeni.
Upozorenje za Srbiju: Temperatura od 37 do 40 stepeni
Prema najnovijem upozorenju na sajtu Republičko hidrometeorološkog zavoda, Srbiju u periodu od 20. do 27. jula, odnosno od srede do petka očekuje veoma toplo vreme sa maksimalnim temperaturama od 34 do 37 stepeniza vikend, dok će sa početkom naredne sedmice one biti i nešto više, kada će temperatura iznositi od 37 do 40 stepeni Celzijusa.
Pored ovog, RHMZ je izdao i hidrološko upozorenje kako će se na Savi kod Sremske Mitrovice i Šapca narednih dana, a usled visokih temperatura, vodostaji kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.
– Na Jadru, Kolubari sa pritokama, Mlavi, Lugomiru, Jablanici i Starim Begeju proticaji su se približili minimalnim srednje mesečnim vrednostima – piše na sajtu RHMZ-a.
(Espreso / Blic)