ŠAPICE SU IM BESKRAJNO ZAHVALNE
OVE HRABRE DEVOJKE SPASAVAJU PSE U SRBIJI: Iz Mukijeve družine za Espreso otkrili SVE o svojoj SPECIJALNOJ MISIJI!
Ilijana ističe da je spasavanje pasa iz azila poseban zadatak, a nagrada je posebna emocija koja se ne može lako opisati
Dvadesetak devojaka iz Valjeva i drugih gradova u Srbiji našlo se na plemenitoj misiji spasavanja pasa koji u azilima žive u nezahvalnim uslovima.
Svoju ideju devojke su predstavile i na instagram stranici Mukijeva družina gde skoro svakodnevno objavljuju fotografije pasa za udomljavanje.
Njihovi kreativni opisi mogu naterati suze na oči...
... a nekada izmamiti i osmeh na lice.
Kako za Espreso navodi Ilijana Rančić jedna od članica grupe koja stoji iza stranice Mukijeva družina, njihova "družina" plemenitih ljudi nastala je sa željom da se dopre do stanovnika i doprinese da se izmeni svest o azilima i napuštenim životinjama.
- U našem radu i radu svih pojedinaca i udruženja koja se bave zbrinjavanjen pasa i mačaka veliku ulogu imaju društvene mreže, na prvom mestu Instagram. Obzirom da svaka od nas iz grupe ime udomljenog barem jednog psa bilo iz azila bilo sa ulice, prirodno je da na Instagramu pratimo mnogo stranica za zbrinjavanje pasa i trudimo se da pomognemno kad god možemo. Za našu grupu najznačajnija je stranica Udruženje Čarna iz Valjeva. To je grupa devojaka koja, između ostalog, volonterski posećuje azil u svom gradu, slikaju pse i objavljuju ih tražeći dom. Tako, sasvim spontano, nakon objave o Miški, tužnoj lepotici koja ispraća svoje cimerke u dom, a sama ga nije dočekala, mi smo se javljale sa željom da je smestimo u pansion. Udruženje Čarna nas je spojilo i mi smo oformile grupu- tako smo nastale, kaže Ilijana na početku razgovora za Espreso.
Iako je Miška bila razlog okupljanja, grupa nosi naziv Mukijeva družina. Pas Muki bio je u jako lošem stanju kada su devojke saznale za njega i bila mu je potrebna nega kako bi izašao iz azila. Nažalost, Muki nije preživeo, ali je bio veliki podsticaj i zvezda vodilja na humanoj misiji.
- Muki je divna duša koji je pretrpeo ujede drugih pasa iz boksa. Zajedno sa Udruženjem Čarna organizovale smo se da ga izvučemo, ali dan uoči izlaska njegovo srce nije izdržalo i on nas je napustio. Ovaj naziv je odavanje časti njemu. Mukijeva nesrećna sudbina nas je pretekla, objašnjava naša sagovornica.
Ilijana ističe da je spasavanje pasa iz azila poseban zadatak, a nagrada je posebna emocija koja se ne može lako opisati.
- A zašto baš psi iz azila? Odgovor na to pitanje je sama naša srž. Kada udomite psa iz azila vi zakoračite u nešto na šta niko ne moze da vas pripremi. To je jedan rolerkoster emocija. Nikada u svom životu nisam videla takvu odanost i takvu ljubav kao što je ljubav psa kojeg ste spasili iz azila. I taj njihov pogled, pogled od hiljadu neizgovorenih reči steže mi grlo dok mi suze ne krenu same. Oni su nešto posebno... To se ne može opisati, to se mora doživeti. A moje reči, potvrdila bi vam svaka naša članica. Baš zato što imamo pored sebe jednu od tih napaćenih duša, baš zato nas najviše dotakne sudbina onih koji su ostali iza rešetaka. A ima ih toliko...., navodi Ilijana.
Pse nakon azila Mukijeva družina smešta u pansione u okolini Beograda, ali tu se njihova priča ne završava.
- Trudimo se da ih smestimo sve u manji broj pansiona, da ne budu razuđeni, jer nam je tako lakše da ih sve posećujemo. Svi oni dobijaju veterinarsku negu, najpre odmah po izlasku iz azila, ljubaznošću Udruženja Čarna i njihove veterinarke, a potom i po dolasku u pansion. Svakog meseca oni dobijaju zaštite od buva, krpelja i srčanog crva, a oni koji u trenutku izlaska iz zdravstvenih razloga nisu mogli biti kastrirani/sterilisane to završimo ovde u Beogradu nakon što se oni oporave, kaže sagovornica.
Grupa trenutno broji oko dvadesetak devojaka, ali su radi da prihvate nove saborce.
- Različitih smo godina, zanimanja, interesovanja, ne živimo sve u istom gradu pa ni u istoj državi, ali nas je okupila borba za njihovo mesto pod suncem, kaže Ilijana i dodaje da je cilj grupe spasavanje što većeg broja pasa.
- Cilj naše grupe je da spasimo što više pasa možemo, da ih oporavimo mentalno i fizički, da ih veterinarski potpuno zbrinemo i da ih pripremimo za neki njihov budući dom. Ali pored toga, cilj nam je i da ih promovišemo, sve njih, sve pse iz azila jer bez obzira na rasu svi oni imaju zajedničku karakternu crtu, crtu koju im je urezala borba za goli život iza rešetaka. Ta crta ih čini najzahvalnijom, najnežnijom i najvernijom rasom na svetu. Oni zaslužuju da ljudi to saznaju, ističe naša sagovornica.
Kako nabavljaju novac za realizaciju ove plemenite ideje?
Finansiranje je jedna od važnijih stavki u radu Mukijeve družine kako bi grupa opstala. Novac je potreban za pokrivanje raznih troškova, a ove odlučne devojke našle su način da obezbede sredstva.
- Njihov boravak u pansionima kao i svu dodatnu negu finansiramo najvećim delom mi same. Poslednjih par nedelja, dobijamo i poneku donaciju građana i neizmerno smo im zahvalne na tome. Srećne smo što postoje ljudi koji shvataju i podržavaju ovu našu borbu. Mi smo se obavezale da ostajemo uz njih do udomljenja što može značiti da će boraviti u pansionima i mesecima možda i godinama, na to smo se svesno obavezale. Svi koji žele dobrodošli su da nam se pridruže, jer kada se suma podeli na više ljudi, tada trošak bude više nego podnošljiv svakome od nas, a njima, njima je to razlika između života i smrti. Svaka donacija njima znači, pojašnjava Ilijana i dodaje da trenutno imaju 15 pasa iz azila smeštenih u dva pansiona
- To su odlični pansioni i psi se tamo jako lepo oporavljaju. Skoro svi su kompletno veterinarski sređeni, vakcinisani, čipovani, oporavljeni i spremni za dom. Deo njih je objavljen na našem Instagram profilu @mukijeva_druzina, ističe Ilijana.
Psi iz azila i predrasude ljudi
Ilijana navodi i da veliki broj ljudi ima predrasude o psima iz azila. Njihova grupa se trudi da svojim radom i zalaganjem sve te predrasude "padnu u vodu".
Azili za pse, kako kaže, nisu spas za napuštene životinje nego "kavez pred očima koji se otvara u samo dva slučaja".
- Nažalost postoji predrasuda kada su u pitanju psi iz azila najpre zato što postoji predrasuda o azilima. Ljudi misle da sklanjanjem psa u azil njemu čine uslugu, da će on/ona biti na mestu gde su zbrinuti, gde imaju obroke i krov nad glavom. Zapravo je potpuno suprotno, imaju kavez pred očima koji se otvara samo u dva slučaja-udomljenje ili smrti, imaju obroke koji su u stvari granule prosute po betonu, istom betonu na kojem oni vrše nuždu... Nijedno živo biće to ne zaslužuje, to je ono što nam njihove oči govore, ističe Ilijana.
Kako možemo postati bolji ljudi?
Psi iz azila, pojašnjava naša sagovrnica, mogu izazvati rolerkoster emocija, ali i posebnu empatiju.
- Mi smo jako strastvene prema svim azilcima, a da bismo dokazale ljudima da su naše reči potekle iz života sa njima, a ne puka lirika, mi pozivamo sve koji žele da ih vide, da osete tu njihovu specifičnost, da nam se jave preko profila, da pođu sa nama makar jednom u pansion i provedu vreme sa njima. Bez ikakvih obaveza o udomljavanju, samo druženje. Ja Vam garantujem, odatle će izaći kao drugi ljudi, kaže Ilijana za Espreso i dodaje da je pomoć svih dobrodošlja.
- Jako mi je bitno da podvučem da nam je pomoć svih dobrodošla, svaka donacija, svaki odlazak u pansion da ih mazimo i šetamo, svaka tabletica protiv parazita.... I najvažnija stvar- psi iz azila su neponovljivi, to su skriveni pupoljci koji će procvetati onome ko ih udomi. Zapamtimo molim vas, spašavanjem pasa iz azila vi im bukvalno spašavate život, ističe Ilijana Rančić za Espreso.
(Espreso)