NARODNO PREDANJE
ZBOG PESME "PETLOVI POJEV, MORAVA DŽMNI" ZAPLAKALA BI SVAKA VRANJANKA: Od stihova podilazi JEZA
Sasvim je jasno da se u pesmi vodi dijalog između dvoje žarko i neserćno zaljubljenih
“Petlovi pojev, Morava džmni” pesma je iz Vranja.
Prema narodnom predanju u oko dve nevelike strofe koje čine pesmu koja svakog dira u srce, isprepletana je legenda o zabranjenoj ljubavi jednog Turčina janjičara i jedne Zlate. Petlovi pojev
Petlovi mori pojev Morava dzmni
Puštaj me zlato moje da idem
A toj su mori petlovi Petlovi lžovi
Legaj mi zlato moje kraj mene
Sasvim je jasno da se u pesmi vodi dijalog između dvoje žarko i neserćno zaljubljenih. Ležeći jedno drugome u zagrljaju, muškarac govori svojoj voljenoj da je zora svanula i da ona treba da ga pusti, jer on mora da ide. Na to mu ona odgovara da su “petlovi l’žovi” i da on treba da ostane kraj nje. Iako se u pesmi ne kaže tačno kakav je kraj mladih ljubavnika, tragedija se jasno naslućuje.
Da pesma peva o nesrećnoj ljubavi svedoči i legenda isprepletana oko nje. Naime,kaže se da u Vranju nije bilo devojke koja ne bi zaplakala dok je slušala ili pevala ovu pesmu.
Prema legendi sačuvanoj među starijim Vranjancima, pesma govori o Turčinu janjičaru, koji je bio sa ovih prostora.
Kako, pored svega, nije zaboravio rodni kraj tražio je službu u Vranju, a zbog ratnih činova i vojnih zasluga ju je i dobio. U selu nadomak Vranja, Rataju, pronašao je svoju rodbinu, a upravo tu sreo je i svoju Zlatu.
I kako uvek biva da ljubav ne poznaje i ne priznaje nikakve prepreke, dvoje mladih se zbližilo i strasno zaljubilo.
Kada je 1878. general Jovan Belimarković oslobađao Vranje, sva turska vojska pobegla u noći između 30. i 31. januara. Taj momak, čije ime nije ostalo zabeleženo, proveo je svoju poslednju noć s voljenom. Znao je da mora da se povuče, jer ako ga srpska vojska zatekne, s njim je gotovo.
Međutim, čak ni u smrtnoj opasnosti dvoje mladih nije moglo da se razdvoji. Oboje svesni šta će ih snaći ukoliko budu uhvaćeni zajedno, ostaju u zagrljaju lažući sebe da su “petlovi l’žovi”.
Ljubav jača i od straha od smrti ovoga puta nije pobedila. Iako se kraj u pesmi ne zna tačno, u legendi je ostalo zabeleženo da su dvoje mladih oboje ubijeni.
(Espreso / Opanak)