TVITERAŠI NA NOGAMA: Da li se usuđujete da vidite šta je TVITERATURA?

Reč tviteratura ne treba objašnjavati, zar ne? Radi se o književnosti koja nastaje na Tviteru. Ali šta tačno podrazumeva? Šta spada pod tviteraturu, a šta ne? Sledi kratak pregled žanra i poneki primer!

Šta je, dakle, tviteratura?

Ispostavlja se da se pod tviteraturom podrazumeva mnogo toga, dok god se radi o nekoj vrsti književnosti koja nastaje i koja se objavljuje na Tviteru. Ponekad je to poezija ili kratka priča u sklopu jednog tvita. Ponekad je to ceo-celcijati roman koji je podeljen na Tviteru kroz niz hiljade i hiljade tvitova. Uvedena je nova terminologija kako bi se opisali različiti oblici tviterature: tvitkcija, tvileri, i još mnogo toga!

Jednotvitna fikcija

Jednotvitna fikcija je nešto na šta ćete verovatno odmah pomisliti kada čujete reč tviteratura. To podrazumeva tačno ono na šta prvo pomislite – kratka priča napisana u okviru jednog tvita, tj. u 280 karaktera, što je poboljšanje u odnosu na prve predstavnike žanra koji su pisani u 140 karaktera, koliko je nekad bilo ograničenje.

Tviter korisnik @veryshortstory objavljuje jednotvitnu fikciju od 2009. godine, a mnogi drugi korisnici su počeli da koriste hešteg #vss (very short story, eng. – vrlo kratka priča) kako bi se sami oprobali u ovom formatu.

Na nalogu @sixwords tvituju se memoari u šest reči, povremeno ih objedinjujući u knjigama. Do sada je objavljeno deset knjiga memoara u šest reči i nema znaka posustajanja. Prema zvaničnom veb-sajtu (sixwordmemoirs.com), preko 5.000 nastavnika je koristilo ovaj format kao vežbu na časovima. Ukoliko želite da se okušate, možete i sami da prijavite svoj rad!

Jedan autor (@arjunbasu) je jedan od svojih „tvistera“, kako naziva svoje stočetrdesetkarakterne priče, 2009. godine pretočio u kratak film.

Kratke priče u seriji

Neki se autori služe Tviterom kako bi objavili svoje priče u delovima, kroz više od jednog tvita, između čijih objavljivanja mogu da proteknu meseci, pa i godine. Šta je u stvari super kod Tvitera? To što možete u nekoliko minuta da objavite tvit, dok na primer čekate da se oglasi mikrotalasna ili dok čekate u redu.

Filip Pulman, autor serijala Njegova mračna tkanja, na Tviteru je objavio priču o muvi po imenu Džefri koja se nastanila u njegovom domu. U početku je tvitovao šta prava muva radi, ali nakon što joj se izgubio trag, Pulman joj je napisao umrlicu. Džefrijevi fanovi su, međutim, pali u žalost pa je Pulman morao da ga „vrati u život“. Tako je otpočeo fiktivni Džefrijev život.

Interaktivna tviter-fikcija

Nekim autorima se interaktivni aspekt Tvitera pokazao kao nov način na koji mogu da pišu svoje priče. Pisci napišu prvu rečenicu ili nešto u stilu „izaberi sledeći korak“, što čitaocima/pratiocima pruža mogućnost da utiču na dalji razvoj radnje. Na primer, Nil Gejmen je tvitovao prvu rečenicu onoga što će jednog dana postati knjiga Hearts, Keys, and Puppetry. Kako bi zajedno osmislili kraj, svako je mogao da doda tvit o tome šta će se sledeće desiti i da tako njihova ideja završi u finalnoj verziji. Konačna verzija knjige je 2011. godine osvojila AudioFiles Earphones nagradu.

Tedžu Kol, autor romana „Otvoreni grad“, stvorio je kratku priču „Hafiz“ tako što je obrađivao tuđe objavljene postove. Posmatrani pojedinačno, tvitovi nisu imali nikakvu sponu, objavljivali su ih različiti korisnici u različitim trenucima, ali je Kolovo retvitovanje u određenom redosledu dovelo do stvaranja naratva.

Dejvid Mičel, autor romana „Atlas oblaka“ i „Utopia Avenue“, takođe se okušao u tvitovanju priče. The Right Sort je objavljena u nizu tvitova. Kasnije je objavljena objedinjeno u hronološkom redu.

Tviter romani

Tviteratura ne podrazumeva samo priče od jednog tvita. Mnogi autori su se oprobali na ovoj platformi i u objavljivanju romana u celosti, tvit po tvit.

Za prve romane objavljene preko Tvitera se smatraju Small Places Nikolasa Belardesa i The Good Captain Džeja Bušmana, nastale još 2007, odnosno 2008. godine. Prvi je objavljivan u periodu od dve godine u preko 30.000 reči. Belardes je ispričao priču o svakodnevnom korporativnom životu jednog čoveka iz Kalifornije. Drugi je naučnofantastična verzija Melvilove pripovetke „Benito Sereno“, koja je tvitovana u periodu od novembra 2007. do februara 2008. godine, nakon čega je u celosti objavljena kao e-knjiga.

Još neki autori, poput Dženifer Egan, Boba Blečmena i Meta Ričela, preko Tvitera su objavljivali deo svojih dužih književnih tvorevina, po nekoliko rečenica u jednom navratu.

Prepričavanje i klasici

Neki korisnici Tvitera su se odlučili da objavljuju stare klasike kako bi ih čitala savremena publika.

Tako su Tviter zajednici predočeni savremena verzija „Mahabharate“ (u preko 2.000 tvitova i 1,8 miliona reči, što se rasteglo na nekoliko godina tvitovanja) i „Romea i Julije“ (u 4.000 tvitova objavljivanih tokom 2010. godine).

Botovi tviterature

Neki korisnici pod tajnim identitetima objavljuju scene ili rečenice iz različitih žanrova. Profil @Magicrealismbot, na primer, tvituje nekoliko rečenica iz knjiga magijskog realizma koje su često ili besmisleni ili eterični.

Kao što možete da primetite, mnogo toga potpada pod tviteraturu. Neki u ovaj žanr ubrajaju čak i profile koji tvituju iz ugla nekog određenog književnog junaka. Na Tviteru izgleda nema pravila i ograničenja!

(Espreso/Telegraf)