ESPRESO OKO SVETA: Gej SATANISTIČKI rituali i ljudske ŽRTVE, otkrivamo SVE tajne ELITNE zajednice - BOEMSKI KLUB!

Espreso oko sveta nikada ne prestaje da iznenađuje, te vam u tom duhu donosi najbolje sačuvanu tajnu elitnog američkog društva u Monti Riu u Kaliforniji.

Njegovi pripadnici su najznamenitije ličnosti, od političara, preko biznismena, umetnika, književnika i filozofa. Jedan od njih je bio i slavni pisac Oskar Vajld, koji je prisustvovao okupljanju 1882.

Uplovite sa nama u ovu bizarnu avanturu i otkrijte šta sve skriva ovaj misteriozni klub!

Boemski klub

Boemski klub je privatni klub sa dve lokacije: gradskim klubom u okrugu Nob Hil u San Francisku u Kaliforniji i Boemski šumarak sa utočištem severno od grada u okrugu Sonoma.

Poznatija i verovatno intrigantnija lokacija je Boemski šumarak koji ograničeni kamp od 2.700 hektara na adresi 20601 Bohemian Avenue, u Monti Riu

Osnovan 1872. na redovnom sastanku novinara, umetnika , i muzičara, ubrzo je počeo da prihvata biznismene i preduzetnike kao stalne članove, kao i da nudi privremeno članstvo predsednicima univerziteta (posebno Berkli i Stenford) i vojnim komandantima koji su služili u oblasti zaliva San Franciska. Svi članovi su bili muškarci.

Tradicija letnjeg kampa nastala je šest godina nakon formiranja Boemskog kluba. Henri "Hari" Edvards, scenski glumac i jedan od osnivača, najavio je da se seli u Njujork kako bi nastavio svoju karijeru.

29. juna 1878. nešto manje od 100 boema okupilo se u Redwoods-u u okrugu Marin blizu Tejlorvila na večernjem ispraćaju u Edvardsovu čast. Ovo svečano okupljanje ponovljeno je sledeće godine bez Edvardsa i postalo je godišnji kamp kluba.

Do 1882. članovi Kluba kampovali su zajedno na različitim lokacijama u okrugu Marin i Sonoma, uključujući današnji Muir Woods i šumarak sekvoje koji je nekada stajao u blizini Duncans Mills-a, nekoliko milja niz rusku reku od sadašnje lokacije.

Postepeno, tokom narednih decenija, članovi kluba su kupovali zemljište koje okružuje prvobitnu lokaciju do oboda basena u kojem se nalazi.

Razlog formiranja

Boemski klub su u kancelariji Chronicle organizovali Tomi Njukomb, Saterlend, Den O'Konel, Hari Dam, Džej Limon i drugi koji su bili članovi osoblja. Momci su želeli mesto gde bi mogli da se okupe posle posla, i uzeli su sobu u ulici Sakramento ispod Kernija. To je bio početak Boemskog kluba, i to nije bio nepomešan blagoslov za Chronicle jer bi momci ponekad odlazili tamo kada je trebalo da se jave u kancelariju. Veoma često kada bi Dan O'Konel seo na dobru večeru tamo bi zaboravio da ima pun džep beleški za važnu priču," objasnio je Majkl Henri u intervjuu 1915. godine.

Iako su umetnici bili počasni članovi, grupa je brzo ublažila svoja pravila za članstvo kako bi dozvolila nekim ljudima koji su imali malo umetničkog talenta, ali su uživali u umetnosti i imali veća finansijska sredstva. Prvobitni "boemski" članovi su na kraju bili u manjini, a bogati i moćni su kontrolisali klub.

Članovi kluba koji su bili afirmisani i uspešni, ugledni porodični ljudi, definisali su za sebe značenje boema. Član kluba i pesnik Džordž Sterling odgovorio je rekavši:

Svaki dobar mešač druželjubivih navika smatra da ima pravo da se identifikuje kao boem. Ali to nije valjana tvrdnja. Postoje barem dva elementa koja su bitna za boemizam. Prvi je odanost ili zavisnost od jedne ili više od sedam umetnosti; drugo je siromaštvo. Drugi faktori se sugerišu sami od sebe: na primer, volim da mislim o svojim Boemima kao mladima, kao radikalnim u svojim pogledima na umetnost i život; kao nekonvencionalnima, i, iako je to diskutabilno, kao stanovnicima u gradu dovoljno velikom da imaju pomalo okrutnu atmosferu svih velikih gradova."

Oskar Vajld je prilikom posete klubu 1882. rekao:

Nikada u životu nisam video toliko dobro obučenih, uhranjenih boema koji izgledaju kao poslovni ljudi.“

Dok je bivši predsednik Ričard Nikson izjavio:

To je najpede**skije mesto koje možete zamislite.

Tradicija

Svake godine klub je organizuje dvonedeljni kamp u Boemskom šumarku, koji je poznat po svojoj čuvenoj listi gostiju i eklektičnoj ceremoniji kremacije brige koja podrugljivo spaljuje lik „Brige“ (normalne životne brige) sa velikom predstavom, pirotehnikom i briljantnim kostimima, sve urađeno na ivici jezera i u podnožju ogromne statue "kamene" sove.

Pored te ceremonije, koju je osmislio suosnivač Džejms F. Bouman 1881. godine, postoje i dve predstave na otvorenom (dramske i komične), često sa razrađenom scenografijom i orkestralnom pratnjom. Razrađeniji od ova dva je Grove Plai, ili Haj Džinks; što grublji se zove Lou Džinks. Produkcije su najčešće originalne kreacije pridruženih članova, ali je tradicionalno aktivno učešće stotina članova svih profila.

Sova, kao simbol mudrosti, je maskota kluba. Izlivena je od betona nalazi se iznad glavnog ulaza u ulici Tejlor 624. Sova je okružena slovima B i C i motom kluba. Članovi takođe smatraju da sova predstavlja znak poštovanja šume.

Svaki kamp ima „vođu“, a jedan od njegovih mnogobrojnih poslova je njegovo održavanje.

Centralni prostori za rekreaciju i zabavu su:

• Scena šumarka – amfiteatar sa 2.000 mesta, koji se prvenstveno koristi za produkciju Grove Plai, poslednjeg vikenda letnjeg kampa. Bina se proteže uzbrdo, a takođe je dom za druge najveće orgulje na otvorenom na svetu.
• Krug na posedu – amfiteatar u obliku posude koji se koristi za muzičku komediju „Lov Jinks“ u sredini kampa, za „Spring Jinks“ početkom juna i za razne druge predstave.
• Krug logorske vatre – ima jamu za logorsku vatru u centru kruga, okruženu rezbarenim klupama od sekvoje. Koristi se za manje nastupe u intimnijem okruženju.
• Muzejska scena – poluotvoreni prostor sa natkrivenom binom. Predavanja i nastupi malih ansambala.
• Trpezarijski krug – sa oko 1.500 sedišt.
• Kuća kluba – projektovao je Bernard Maibeck 1903. godine, završen 1904. na litici sa pogledom na Rusku reku; višenamenska zgrada za trpezariju, piće i zabavu; mesto sastanka planiranja Menhetn projekta održanog 1942.
• Hram sove i jezero – veštačko jezero u unutrašnjosti gaja, koje se koristi za popodnevne koncerte, a takođe i mesto kremacije brige koja se održava prve subote logorovanja. To je takođe lokacija za 12:30 popodne. dnevni "Razgovori uz jezero". Ove značajne neformalne razgovore (mnoge o pitanjima javne politike) godinama su vodili zabavljači, profesori, astronauti, poslovni lideri, službenici kabineta, direktori Centralne obaveštajne agencije, budući predsednici i bivši predsednici.

Teorije zavere

S obzirom na skrivenu prirodu ovog elitnog kluba mnogi su bili navedeni da se zapitaju šta se tačno tamo zbiva i da li postoji nešto što članovi ne žele da podele sa javnošću. Jedan od njih bio je i teksaški režiser Aleks Džouns, koga je radoznalost dovukla pravo u Boemski šumarak.

Aleks se 2000. godine ušunjao u Boemski šumarak sa kamerom i snimio vrlo bizaran ritual. Članovi Boemskog kluba su, naime, palili kovčeg ispred masivne maskote sove.

Na snimku (od 3:13 min.) se mogu čuti glasni neartikulisani glasovi članova kluba praćeni manijačkim grohotom i videti kovčeg u plamenu.

Aleks je nakon posete postao ubeđen da se tamo odvijaju satanistički homoseksualni rituali među članovima Boemskog kluba.

Jedna od teorija zavere uključuje statuu sove, koja se takođe nalazi i na novčanicama američkih dolara. Neki teoretičari zavere zbog te navodne slučajnosti, smatraju da taj klub nadgleda celokupno stanovništvo.

Ostale teorije su povezane sa ljudskim žrtvama. Postoji pretpostavka da članovi imaju hijerarhiju koja komunicira sa bogovima i da oni žrtvuju jedni druge kako bi ostali u dobim odnosima sa bogovima.

Teoretičar zavere Mark Dajs smatra da je ideja nuklearne bombe po prvi put osmišljena u Boemskom šumarku. Pored ovoga, postoje i brojni snimci satanističkih rituala na ovom mestu.

Bonus video:

(Espreso/Ana Klikovac)