DEMONSTRACIJE
HOLANDIJA NA IVICI PROPASTI Ustanak farmera trese zemlju, policija upotrebila SILU (VIDEO)
Policija je saopštila da je reagovala na "preteću situaciju" kada su farmeri, koji su pokušavali da prođu blokadu da bi izašli na autoput u provinciji Frislanda, krenuli traktorima na policajce i njihova vozila.
Holandska policija je u utorak uveče u severnoj Holandiji pucala na farmere koji su vozili traktore koji su protestovali protiv planova za smanjenje emisije azota, piše "Politiko".
Policija je saopštila da je reagovala na "preteću situaciju" kada su farmeri, koji su pokušavali da prođu blokadu da bi izašli na autoput u provinciji Frislanda, krenuli traktorima na policajce i njihova vozila.
Kako je saopštila policija, njihovi hici su pogodili traktor, ali niko nije povređen. Uhapšena su trojica osumnjičenih. Interni istražitelj holandske vlade rekao je da će ispitati događaje s obzirom da je policija ispalila svoje oružje.
Da bi smanjile pogubne emisije azota, vlasti Holandije propisuju radikalno smanjenje stočnog fonda. To je tamošnje poljoprivrednike izvelo na barikade i zaokuplja ovu zemlju koja spada u poljoprivredne velesile.
Holandska vlada želi da smanji emisije azot-oksida i amonijaka, koje proizvodi stočarstvo, do 2030. Smanjenje bi moglo da dostigne 70 odsto u nekim oblastima, prema planovima.
Kao odgovor, holandski farmeri su blokirali supermarkete, distributivne centre i puteve u protestima ove nedelje.
DW: Na ivici sukoba
Napetost u zemlji može da se seče nožem nakon više sedmica protesta farmera, piše "Dojče vele". Već su bivali blokirani autoputevi, na ulicama i pred vladinim zgradama u Hagu su traktori i krave, paljene su bale sena, pred kućama političara prskano stajsko đubrivo.
Prošlog utorka su besni demonstranti stigli ispred stana Kristijane van der Val, ministarke nadležne samo za temu „prirode i nitrata“.
To mesto je i uvedeno početkom godine kako bi se uhvatilo u koštac sa problemom koji mori ovu poljoprivrednu naciju – previše azotnih jedinjenja koja truju prirodu. Sedamdeset odsto njih potiče upravo od stočarstva, a Vlada jedino rešenje vidi u radikalnom smanjenju stočnog fonda – što seljake izvodi na ulice.
Između dva zla
- Znam kakve ovo ogromne posledice ima za farmere. To je užasno. Ali nemamo izbora. Priroda ne može da čeka - rekla je Van der Val, predstavljajući plan u parlamentu sredinom juna.
Vlada premijera Marka Rutea ima jasnu većinu u parlamentu da progura planove i čini se da od njih ne odustaje. Karoline van der Plas, poslanica koja zastupa interese poljoprivrednika, oštro kritikuje: „Na korak smo od toga da se agrarni sektor počisti iz Holandije. To će naravno imati posledica po građane.“
Ova površinom mala zemlja spada u poljoprivredne kolose, gde je u južnim delovima recimo broj svinja po kvadratnom kilometru daleko najviši u svetu. Samo Sjedinjene Države izvoze više agrarnih proizvoda od Holandije, gledano po vrednosti.
Zato su i poljoprivredni lobiji dugo sprečavali promene, a onda su one došle gotovo naprečac.
Jer, Holandiju pritiskaju ne samo problemi zatrovanog zemljišta i narušenog biodiverziteta zbog masovne upotrebe nitrata i amonijaka, već i odluke evropskih (2018.) i domaćih sudova (2019.) prema kojima upotreba mora da se ograniči.
Ko je tu žrtveni jarac?
Prema planu Vlade, do 2030. emisija azota mora da se smanji i za po 70 odsto u pojedinim provincijama, posebno u regionima koji su u EU priznati kao oblasti zaštićene prirode. Stručnjaci kažu da za stočare to znači smanjenje emisija od barem pedeset odsto.
Odavno je jasno da to može samo sa manje stočnog fonda, što bi uništilo egzistenciju mnogih seljaka. Vlasti još nisu precizirale plan niti da li će recimo isplaćivati odštete onima koji odustanu od stočarstva ili reše da presele imanja u druge regione.
Kako piše Zidojče cajtung, seljaci misle da su žrtveni jarci. „Pitaju se šta je sa potrošačima koji hoće što jeftinije meso? Šta je sa trgovcima stočnom hranom, proizvođačima đubriva i pesticida, klanicama, bankama, svima koji zarađuju u sistemu?“
Kako navodi ovaj list, to nalazi odjeka u medijima dok se u komentarima upozorava da društvo ne bi trebalo da poveruje kako ima jednostavnih rešenja.
- Napustite ove katastrofalne planove, razgovarajte sa nama o fundamentalno drukčijoj politici. Nemojte da mirne akcije farmera prerastu u pobunu farmera - zahteva Bart Kemp, jedan od najpoznatijih vođa protesta.
Doduše, prema opisu holandske policije, protesti odavno više nisu mirni.
- Vidimo da akcije više nisu organizovane. Udruženja poljoprivrednika kažu: svašta može da se desi, ali mi za to nismo odgovorni - kaže šef policije Viljem Velders.
Na Tvitu se vide demonstracije građana u Ajndhovenu koji podržavaju seljake i farmere. (nedelja 3. jula).
Problem i drugde u EU?
U jednom komentaru lista Noje rur cajtung iz Esena podseća se da presuda Evropskog suda o zaštićenim oblastima prirode važi za celu EU, ali da to kao da u Nemačkoj i drugde još nisu shvatili. Komentator upozorava da će odnos poljoprivrede i zaštite prirode definisati naš život u budućnosti.
U tom slučaju, piše list, nije od pomoći ako se problem prvo ignoriše, da bi se onda poljoprivrednici stavljali pred svršen čin.
"Saterani su u ćošak sa svojim imanjima: uzmi ili ostavi! Uzmi pare koje nudi Vlada i ugasi proizvodnju ili umri sporo. Poljoprivrednici neće ni jedno, ni drugo. Takav grubijanski pristup problemu nije primeren“, zaključuje se u komentaru.
(Espreso/Blic)