MONSTRUOZNO
ONA JE PRVA ŽENA SERIJSKI UBICA U SRBIJI: Ubila je 150 ljudi, doživela STOTU godinu, EVO ŠTA JE TAČNO RADILA (FOTO)
Ova žena, u narodu poznatija kao baba Anujka, bila je prvi serijski ubica na našim prostorima i jedina žena u Srbiji koja je ubila više od 150 ljudi krajem 19. i početkom 20. veka
Naizgled mirno banatsko selo Vladimirovac krije mračnu tajnu već skoro 200 godina. Ova priča dobro je poznata meštanima, ali ne i široj javnosti jer se i dan danas na pomen jednog imena ljudima ledi krv u žilama.
Naime, u seocetu postoji jedna kuća strave, ali doslovno kuća strave. Na lošem je glasu jer je u njoj živela ozloglašena Ana Draksin (1838 - 1938) koja je iz svoje sobe naširoko sejala smrt.
Ova žena, u narodu poznatija kao baba Anujka, bila je prvi serijski ubica na našim prostorima i jedina žena u Srbiji koja je ubila više od 150 ljudi krajem 19. i početkom 20. veka
Ona je obično sedela u svojoj sobi, u crnoj odori i crnom maramom na glavi, posmatrajući ulicu s prozora. Ponekad bi izašla ispred kuće i pozdravljala prolaznike.
Jedne večeri su se dvoje mladih ljudi vraćali sa igranke i sreli baba Anujku na stepenicama njene kuće. Bilo je veoma toplo napolju i ona im je ponudila limunadu, da ih okrepi. Nakon sedam dana oboje su umrli. Ovu priču koja važi za jednu od najtragičnijih ispričao je jedan od starosedelaca sela Vladimirovci Georgi Veseji.
Žrtve su bili Maria i Titu Vakaresku koji su u tom trenutku imali samo 18 godina i tek što su se venčali. Njihovi grobovi nalaze se na ulazu u groblje, kao podsetnik na gnusne zločine baba Anujke.
Životom baba Anujke bavio se hemičar Šimon Đarmati koji je i autor knjige „Baba Anujka, vračara iz Vladimirovca“. On je jednom prilikom ispričao kako je Anujka bila na prvi pogled simpatična starica, a na drugi, treći i peti pogled bila je opasna trovačica i vračara. Kako kaže, vrlo često svoje žrtve nije čak ni poznavala, a živela je u ubeđenju da zapravo pomaže ljudima da reše svoje probleme.
Prema njegovim rečima Ana Draksin pravila je napitke, bajalice, koje bi prodavala mušterijama za rešavanje njihovih problema. Ti napici mahom su sadržali teške otrove. Njen čuveni “lek” koji je zvala bajana vodica, bio je mešavina vode i mišomora.
Svašta je Anujka radila, oslobađala je ljude koji ne žele da služe vojni rok, davala im je neke biljke koje sadrže otrove i koje su delovale tako što tog mladića učine pomalo nesposobnim, neuračunljivim, pa bi ih na taj način oslobađali vojske. Kod nje su dolazili i ljudi koji imaju porodičnih ili ljubavnih problema, ona je tada davala svoju čuvenu bajanu vodicu. Interesantno je bilo to što su mušterije dolazile i govorile: “Baba Anujka, imamo problem.” A ona je pitala: “Koliko je težak taj problem?” Misleći na telesnu težinu toga koji pravi problem. U zavisnosti od toga, ona je znala koju flašicu bajane vodice treba da im da. I onda je govorila: "Posle osmog dana više nećete imati problema".
A onda, posle tog osmog dana obično bi nastupila smrt. Ipak, pored svega toga mušterije su se nizale. Kod nje su dolazili ministri, generali veleposednici, verujući da može da im ukaže koje odluke treba da donesu. Baba Anujka je “prodavala mušterijama maglu” i za to dobijala veliki novac. Nije gubila mušterije jer su verovali da je vidovita.
Baba Anujka je imala svoju agentkinju Ljubinu Milanov i uz pomoć nje nabavljala sebi mušterije. To je bila žena koja je bila prva saradnica baba Anujke. Ona je osluškivala, posebno uveče kad žene odu na bunar, tada prepričavaju svoje tajne i iz spavaćih soba i iz porodica i tako dalje. I ne samo svoje tajne, nego ukazuju na nešto što se dešava u nekim drugim kućama. I onda je ona osluškivala to i samo im je na neki način dala znak: „A što ne odete kod baba Anujke?“ Ona je izigravala nezainteresovanu osobu, ali je baba Anujki sve prenosila.Tako da, kad su se oni pojavili kod baba Anujke, ona je već znala sve o njihovim problemima.
Imala je mušterije iz svih delova Srbije, a i šire. Posao je postajao sve unosniji, pa je Anujka razvila sopštveni “vrač- turizam”. Bila je u stanju da kada proceni da li je mušterija dobrog imovnog stanja, pa da se pretvara da toga dana ne može da vrača. A kada su pokušali da je ubede da ih ipak nekako svrsta u red za taj dan, onda je ona govorila: „Bolje bi bilo da tu prenoćite.“ Ona je imala prenoćište za takve goste, ona je imala mogućnost da im ponudi hranu, što je bilo naravno posebno plaćeno.
KRAJ "ANJUNKINE ERE"
Posle mnogih smrti, pročuo se glas o neobičnim smrtima izazvanih rukom veštice iz Vladimirovca i klupko je počelo da se odmotava. Policija iz Požarevca dobila je anonimno pismo koje za zločine optužuje upravo baba Anujku.
Uhapšena je 15. maja 1928. i u zatvoru je bila zatočena osam godina. Prilikom hapšenja Anujka se pravila da ne zna zbog čega je hapse, a kada je videla da su policajci ozbiljni u svojoj nameri da je liše slobode ona je jednom policajcu rekla "Vodi računa, ja radim sa silama sa onog drugog sveta".
Kako priča Šimon Đarmati, baka Anujka bila je veoma snalažljiva. U zatvoru je imala mnogo novca, menjala je garderobu, a čak je imala i svog frizera. Kada je došlo do suđenja, žena sa svojih 90 godina u tom momentu flertovala je sa sudijama i advokatima, na nezgodna pitanja pravila se da ne čuje.
Iz zatvora je izašla 1936. godine, u 98- oj godini života je oslobođena zbog starosti i puštena da poslednje dane života provede u svojoj kući.
Umrla je u stotoj godini od senilne demencije. Da li je ona nešto radila kad se vratila iz zatvora ili ne, ne zna se. Postoje puno neproverenih priča. Po nekima ona se i dalje bavila tim zanatom, da su i dalje dolazili kod nje, da je posle toga nisu dirali. Iako je usmrtila 150 duša svojim otrovima, ona spada u jednu od najuticajnijih žena svih vremena.
U videu ispod teksta pogledajte snimke o životu baba Anujke.
Bonus video:
(Espreso)