PROMENE U PLAĆANJU NA ČEKOVE: Više ništa neće biti isto!

Nova pravila fiskalizacije, od maja ove godine, donela su i neke novine u plaćanju čekovima. Te novine odnose se samo na avansno plaćanje (plaćanje unapred).

Naime, ukoliko kupac kupuje robu na čekove, a ona će mu biti isporučena za tri meseca, prodavac je u obavezi da izdaje fiskalni račun po dospeću svake rate, piše u najnovijem Biltenu Ministarstva finansija.

Kao primer naveli su avansnu kupovinu komode. Naime, ako je kupac 18. aprila 2022. godine predao šest čekova prodavcu, za komodu koja se isporučuje 3. juna, a kao datumi puštanja čekova navedeni su 29. april, 29. maj, 29. jun, 29. jul, 29. avgust i 29. septembar 2022. godine, trgovac je u obavezi da kupcu izda fiskalni račun za avans dat 29. aprila, zatim za avans koji je prispeo 29. maja i fiskalni račun za promet dana 3. juna 2022. godine.

U Pravilniku o vrstama fiskalnih računa propisano je da trgovac izdaje fiskalni račun kupcu u štampanoj formi, koja omogućava proveru fiskalnog računa, ali i da alternativno, trgovac može fiskalni račun dostaviti elektronskim putem, isključivo uz saglasnost kupca dobara, odnosno korisnika usluge.

Možda i najilustrativniji primeri za obavezno izdavanje posebnog fiskalnog računa uz svaki ček za avansno plaćanje je u turizmu.

Ukoliko u januaru počnemo otplatu čekovima aranžmana koji će biti realizovan u junu, agencija je u obavezi da po realizaciji svakog čeka izda fiskalni račun. To bi moglo da im zakomplikuje poslovanje, ali jedno od rešenja je da kada uzimaju ispisane čekove od putnika, mogu da im traže saglasnost za dostavljanje računa elektronskim putem.

Zabuna među trgovcima

Ova novina u plaćanju čekovima izazvala je zabunu u javnosti. Mnogi su to protumačili da je po prispeću svakog čeka neophodno izdavanje fiskalnog računa. Iz Udruženja računovostvene komore Srbije pojašnjavaju da fiskalni račun uz svaki ček ide samo za plaćanje unapred.

Predsednica Udruženja računovodstvene komore Srbije Snežana Mitrović navodi za Euronews Srbija da ukoliko je reč o isporuci robe koja se prodaje na rate, ceo iznos maloprodajne vrednosti se kuca u jednom fiskalnom računu sa opcijom naplate - ček.

"Isporuka robe u prometu na malo iako je prodata na rate, podrazumeva obavezu da se ukupan promet prizna kao prihod u poslovnim knjigama i da se iskaže obaveza za PDV kada je promet izvršen, ako je promet oporeziv PDV. Primljeni čekovi za prodatu robu na rate se tada ne evidentiraju kao primljeni avans već kao primljene hartije od vrednosti koje se unose u blagajnu", pojašnjava MItrović.

Ističe da prema Zakonu o fiskalizaciji ne može se davati tumačenje da se za svaki ček daje avansni račun, ako je promet već izvršen, jer je to pogrešni. Podseća da se avansi primaju unapred, kao gotovina ili hartija od vrednosti, za buduće promete.

Čekovi popularni među građanima

Koliko će obaveza izdavanja fiskalnog računa za svaki avansni ček otežati trgovcima tek će da se vidi. Ukoliko previše zakomplikuje poslovanje trgovcima možda bi moglo da dovede do toga da ih jednostavno više ne primaju.

A čekovi su i dalje veoma popularni među građanima, iako banke nude kartice za plaćanje na odloženo. Za veliki broj građana, posebno penzionere, kupovina na čekove sa odlaganjem od nekoliko meseci, i dalje je najčešće jedini način za planiranje skromnog kućnog budžeta.

U Narodnoj banci Srbije nedavno su za Euronews Srbija rekli da se broj korisnika čekova smanjio ali da, uprkos novim bankarskim proizvodima, poput platnih kartica, i dalje ima mnogo građana koji koriste ovaj vid odloženog plaćanja, jer je najpovoljniji.

"Od 24 banke na našem tržištu, njih 16 dostavlja nam podatke o izdatim čekovima. Banka nema obavezu izdavanja čekova, već o tome odlučuje na osnovu svoje poslovne politike", navode u NBS.

Iako se neretko postavlja pitanje ukidanja ovog načina plaćanja, u cetralnoj banci kažu da ne podržavaju administrativno ukidanje čekova, imajući u vidu i dalje značajnu prisutnost ovog instrumenta prilikom plaćanja građana naše zemlje. Oni napominju da, uzimajući u obzir podatke o realizovanim čekovima, statistika pokazuje trend smanjena, kako broja realizovanih čekova tako i ukupne vrednosti tokom godina.

"Posmatrajući godišnje podatke za period od poslednjih pet godina, primetan je pad od 20,4 odsto u broju realizovanih čekova građana i to sa 8.097.708 čekova koliko je bilo realizovano u 2016. godini, na 6.444.057 tokom 2020. godine. U navedenom vremenskom periodu prosečno je kvartalno realizovano nešto više od 1.850.000 čekova građana", naveli su u NBS.

Plaćanje karticama kao alternativa

Smanjena upotreba čekova za oko 20 odsto ne znači i manji obim plaćanja na odloženo, već da građani koriste i druge načine ove vrste plaćanja.

"Od nedavno je omogućeno odloženo plaćanje karticom nacionalnog kartičnog sistema DinaCard, na osnovu koje građani i dalje imaju mogućnost plaćanja na rate i to bez kamate. Plaćanje na rate ovom karticom ima sve prednosti plaćanja čekovima, ali je znatno brže i jednostavnije – nema čekanja na kasi i vremenski zahtevnog ispisivanja čekova, kao ni ograničenja potrošnje po čeku, a broj rata korisnik određuje sam pri kupovini", navode u NBS.

Na osnovu izveštaja vezanog za DinaCard plaćanje na rate, u 2020. godini ukupan broj rata je bio 2.550.803.

"To bi predstavljalo oko 2,55 miliona čekova da je ova prodaja na rate realizovana putem čekova. Od januara do kraja avgusta bilo je 2.150.655 takvih rata", kažu u NBS .

Bonus video:

(Espreso/Euronews)