NATO NIKAD JAČI ILI SAMO TAKO DELUJE? Šta smo saznali sa samita u madridu?

Deluje kao da NATO nikad nije bio jači. Samit u Madridu, koji je održan ove sedmice, zapadni lideri nazvali su istorijskim, sve je "prštalo"... Organizovane su večere u kraljevskoj palati i spektakularnom muzeju Prado. Generalni sekretar Jens Stoltenberg je samit nazvao transformativnim i dalekosežnim, pedviđajući da će odluke koje su donesene osigurati da "Savez očuva mir, prevenira sukobe i zaštiti naše građane i naše vrednosti".

Međutim, ako se pogleda iza "tapšanja po ramenu", druželjubivosti i "hvalite me usta kad tuđa neće" momenata u Madridu, može se videti da je jedinstvo alijanse, iako široko kilometar, duboko samo jedan centimetar. Njen kolektivni osećaj svrhe raznolik je koliko i njegovih 30 članica, piše ugledni Politico u tekstu sa veoma zanimljivim naslovom "Da bi spasili NATO, treba ga uništiti"

Kako se navodi u tekstu, treba početi od najočiglednijeg. To što su lideri uspeli da proglase Rusiju, koja je bila pretnja evropskoj sigurnosti bar od 2007. godine, "najznačajnijom i direktnom pretnjom miru i stabilnosti evroatlanstske regije" više je isticanje očitog, nego što je naznaka neke velike strategije.

Privlačenje Švedske i Finske u savez, koje je Stoltenberg proglasio postignućem, više je rezultat nečega što bi se pristojno moglo nazvati ucenom od strane predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana nego uspešne visoke diplomatije sa ciljem međusobnog pomaganja u odbrani, piše Politico, navodeći da je Erdogan te dve države držao "za taoce" kako bi od SAD dobio ono što je želeo - nove avione F-16.

Takve mahinacije iza kulisa čine NATO više da liči na reket za pružanje zaštite, nego zajednica koja deli iste vrednosti, piše Politico, pitajući se da li se može uopšte računati da bi Erdogan poslao svoju vojsku u slučaju da dođe do ruske invazije na baltičke zemlje. Njihov odgovor je teško.

"Članstvo u alijansi čoveka koji bi da postane sultan i mađarskog 'jakog lika na čekanju' Viktora Orbana ne samo da podriva tvrdnju NATO da je zajednica liberalnih vrednost, već ih ismejava", piše Politico.

Kako ističu, nisu Erdogan i Orban jedini koji podrivaju legitimitet NATO-a.

Sve do ruske akcije u Ukrajini 24. februara, Francuska i Nemačka su "fantazirale o strateškoj autonomiji" - odnosno oslobađanju od američkog uticaja i preuzimanju brige Evropljana o sopstvenoj sigurnosti.

Činjenica, nekoliko nedelja uoči invazije, istaknuti nemački političari, uključujući i Analenu Berbok, sadašnju šeficu diplomatije, tražili su da SAD skloni sve svoje bojeve glave za nemačke zemlje.

Kao i uvek, Rusija je na kraju imala veći uticaj na razmišljanje Nemačke nego Vašington. Šta god neko mislio o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, on je ubedio Nemačku da promeni put. Preko noći, isti nemački lideri koji su godinama ignorisali molbe SAD da se prestane sa izgledanjivanjem nemačke vojske resursima i da se počne doprinositi odbrani NATO-a, transformisani su u prave vernike.

Ta nova predanost NATO-u, ocenjue Politico, rezultat je straha, a ne uverenja, i lepak koji povezuje Savez nije jedinstvo vizije, već instinkt članica da se sakriju pod američki nuklearni štit.

- To nije dovoljno da bi Savez održao zajedništvo, pogotovo zato što Vašington počinje da sumnja da ostali članovi žele njima da prepuste najteži posao - ističe se u tekstu.

Reakcija na rusku invaziju na Ukrajinu, koja je najveća pretnja za slobodni svet nakon Drugog svjetskog rata, nije bila ujednačena među zemljama članicama NATO-a. Dok su neke, poput Poljske, baltičkih zemalja, SAD-a i Velike Britanije vrlo darežljive sa vojnom pomoći i podrškom, druge nisu ni približno toliko predane naoružavanju ukrajinske vojske. Dobar deo evropske javnosti podeljen je oko toga koliko daleko treba ići u suprotstavljanju Vladimiru Putinu, delimično zbog toga što njihove Vlade nisu usuglašene oko nivoa ugroženosti celog kontinenta od strane Rusije.

Ako Ukrajina nastavi da gubi teritorije i živote jer ne može adekvatno da se brani, odgovornost za neuspeh snosiće NATO, piše Politico.

Takav ishod ne bi bio dobar za budućnost alijanse, pogotovo u Vašingtonu, gde frustracija van Bele kuće, zbog prevelikog oslanjanja NATO saveznika na sigrunosne garancije SAD, ostaje opipljiva.

"Nakon četiri godine života pod terorom predsednika Donalda Trampa, Evropljani su uljuljkali sebe u lažni osećaj sigurnosti pod Bajdenom. Doživotni transatlantičar, američki predsednik došao je na funkciju sa namerom da preokrene ratoborniji pristup prema saveznicima koji je obeležio mandat njegovog prethodnika - navodi Politico.

Rizik je da će Bajden, čiji su izgledi da će uzeti drugi mandat klimavi, završiti okrenutiji od Evrope od Trampa.

SAD na odbranu troši 3,5 posto BDP-a, više nego duplo od većine članica NATO-a. Sa obećavanjima da će poslati još više trupa i resursa Evropi, američki lideri će biti pod ogromnim pritiskom da opravdaju taj trošak javnosti, posebno ako, kako mnogi očekuju, zemlja padne u recesiju. Bez obzira na to ko će naslediti Bajdena na mestu američkog predsednika, sigurno je kladiti se da ta osoba verovatno neće deliti njegovu meku tačku prema Evropi.

To ne znači da će se SAD povući iz NATO, kao što je Tramp pretio. Međutim, kako je sve više izazova sa Kinom, danima "mazuljkanja" evropskih saveznika će verovatno doći kraj.

Zbog toga NATO, kako predlaže Politico, treba da sprovede radikalnu reformu, da prestane da se oslanja isključivo na SAD i protera iz Saveza zemlje članice koje ne poštuju osnovne demokratske norme. Isto tako, članice koje ne ulažu dovoljno u vlastitu odbranu, pišu u Politicu, treba usmeriti da sigurnosne garancije potraže negde drugde, izvan Saveza.

U vojnim krugovima taktika "uništavanja grada da bi ga spasao" je kontroverzna. U slučaju NATO, druga opcija ne postoji, zaključuje se u tekstu Politica.

(Espreso/Telegraf)