RAZLIKA IZMEĐU TOPLOTNOG UDARA I SUNČANICE: Ključ je u 1 stvari, ako ne reagujete na vreme MOŽE BITI KOBNO!

Sunčanica nastaje izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi, odnosno uticaju sunčeve toplote. Naše telo podešava termoregulaciju radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Kako bi znojenje bilo efikasnije, za vreme velikih vrućina kroz kožu protiče znatno veća količina krvi. Koristeći krv kao rashladnu tečnost, telo štiti svoje najvažnije organe,a posebno mozak.

Ukoliko nesmotreno izlažemo glavu uticaju sunca temperatura u našoj glavi se znatno povećava. Telo će pokušati da rashladi mozak na taj način što će više hladne krvi upućivati u glavu. Time dolazi do proširenja krvnih sudova mozga i do naglog povećanja njegove zapremine, što uslovljava pojavu simptoma koji su jako slični potresu mozga i nisu nimalo bezazleni. Ozbiljni slučajevi sunčanice mogu se završiti nesvesticom pa i komatoznim stanjem.

Sunčanica počinje jakom glavoboljom, koža je suva, uz stalno povećanje telesne temperature. Mogu se javiti vrtoglavica, nemir, pospanost i povraćanje. Ukoliko se oglušimo o ove alarme, ubrzo može doći do zujanja u ušima, poremećaja vida, pa i nesvestice. Puls je ubrzan, a disanje plitko i ubrzano. Pogoršanju osnovnog stanja može doprineti i povećano znojenje. Na taj nači gubi se znatna količina tečnosti i minerala, naročito kalijuma, koji je veoma važan za sve biohemijske procese u organizmu, a pre svega u mozgu. Kod mladih ljudi mogu se javiti umor i malaksalost, a kod starijih i konfuzija, pa i gubitak svesti.

Toplotni udar

Toplotni udar je vrlo sličan sunčanici, s tom razlikom što ne mora nastati kao posledica direktnog izlaganja suncu. Toplotni udar se može desiti radnicima u pekari ili kraj visokih peći, kao i neopreznom vozaču koji seda u pregrejan auto, kamperu koji spava u loše opremljnom šatoru ,ili mornaru kraj pregrejanog brodskog motora.

Toplotni udar nastaje kao rezultat, često naglog, prekomernog povećanja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama. Obično se javlja kada je povećana vlažnost vazduha u vreme letnjih sparina, jer je u takvim uslovima otežano znojenje i prirodno hlađenje organizma. U takvim uslovima dolazi do poremećaja centra za termoregulaciju ,pri čemu temperatura tela stalno raste i doseže vrednosti i do 40-og podeoka Celzijusove skale. Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema koja razultuje delirijumom, konvulzijama, pa i komom. Ukoliko ovakvo stanje potraje ,može doći do trajnih oštećenja i neuroloških poremećaja. Organizam se u ovakvoj situaciji brani sistemskom reakcijom, koja može prouzrokovati stanje šoka.

Pre pojave toplotnog udara mogu se javiti simptomi malaksalosti i grčeva, vrtoglavica, žeđ, slabost i malaksalost. Zbog dehidratacije, osoba prestaje da se znoji i oseća jaku glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima, pulsiranje u grudima i jaku vrućinu. Toplotni udar nastaje naglo i bez najave – iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Koža unesrećenog je topla, vidljivo povišene temperature, suva i crvena, a puls je slab i jako ubrzan. Mogu se javiti grčevi, zenice su u početku sužene, a kasnije proširene. Ovo je težak akutni poremećaj, koji nastaje zbog prestanka termoregulacije organizma, a u najtežim slučajevima može uzrokovati komu i smrt unesrećenog. Zato je neophodna intervencija lekara.

(Espreso)