LJUBAV PREMA 29 GODINA STARIJEM PESNIKU ODVELA JE U SMRT: Ovo je njen poslednji zapis iz DNEVNIKA, krije TAJNU

Njihova ljubavna priča je sigurno jedna od najpotresnijih i najdirljivijih za koju je Srbija čula. Lenka Dunđerski i Laza Kostić voleli su se više od života, ali ta ljubav je bila zabranjena. On je bio 29 godina stariji od nje. Kada su se upoznali njoj je bila 21, a njemu 50 godina.

O njihovoj ljubavi su pričali mnogi, snimale su se serije i filmovi, a prava istina je isplivala na videlo kada je pronađen tajni dnevnik Lenke Dunđesrki.

Silina i tragedija ljubavi ovde se prepliću u punom jeku, na površinu “izbacivši” sve strahove, nade, unutrašnje bitke i čežnje zaljubljenog para.

Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik

Jelena Lenka Dunđerski bila je ćerka Lazara Dunđerskog, imućnog Srbina u Vojvodini, velikog proizvođača i trgovca žitom i Lazarevog kuma i dobrotvora. Bila je mezimica i ponos svoje bogate i ugledne porodice, a krasila ju je izuzetna lepota, plave oči, vitak stas i izuzetna pamet – govorila je nekoliko jezika, svirala klavir, putovala…

Dvadesetdevet godina starijeg i već proslavljenog pesnika Lazu Kostića Lenka je prvi put srela u Čelarevu, 1891. O tome sudbonosnom susretu Lenka je u svom dnevniku zapisala:

” Danas sam ga videla prvi put. Ima gibak, ponosit hod, prinčevsko držanje. Razbarušene je kose, uzvinutih brkova koji više odaju neki teatarski efekat, očiju okruglih i ispupčenih, u kojima se ogleda velika umnost i duševna dubina…” “Gospodin Laza je sve dame šarmirao, a meni je udelio komplimente na pet jezika. Čini mi se da je svoje oči upirao najviše u mom pravcu. Kasnije mi je rekao da ne postoji klavirska kompozicija koja bi izrazila nezemljasko plavilo mojih očiju. Da, baš se tako izrazio i još, da će ovo letnje popodne uneti tranji nemir u njegovo srce…” – Leta gospodnjeg 1891. godine

Naredne četiri godine Laza i Lenka često su provodili vreme zajedno. Pesnik je po dolasku iz Cetinja često odsedao u porodičnom dvorcu Dunđerskom i Hotelu “Kraljica Jelisaveta“.

“Dani mi neizmerno brzo teku u društvu sa gdinom Lazom. Tek u njemu vidim šta je život. S njim nikada ne može biti dosadno!” – Na Ognjenu Mariju 1891. godine

“Zar ima godinu dana kako smo se sreli? Celo veče sam provela u društvu g. Laze, zabavljao me je, plesao sa mnom.” – O Duhovima 1892. godine

Između njih se rodila ljubav, ali je Kostić, smatrajući se nedoličnim i prestarim za Lenku, odlučio da se povuče.

“Kamo ona bezgranična vera u našu ljubav, u njega? Da li sam ja volela iluziju? Ali to ne može biti. Ja volim pesnika, i živog čoveka, hoću ga takvog kakav je, ništa mi njegove mane što je ispisao ne znače, one su meni vrline. Te umoran, te star, te nije za mene… Toliko sam mu puta pisala, ponavljala, ne vredi. Ali boriću se i izboriti za njega. Njemu treba pomoći. Moramo da se sastanemo.” “Susreli smo se juče. Vidno propao i iscrpljen nekom duševnom borbom, razbrušeniji i nemarniji nego inače. Vodili smo ozbilje i mučne razgovore.” – Udajte se, udajte gospođice Lenka, oslobodite i mene i moju patnju i čežnju. – Ali, g. Lazo, zašto se ne bih udala za vas? – Ja sam star i nedostojan Vas. Ni po čemu Vas nisam dostojan – ponavljao je. – Kad žena voli, na sve je spremna i u svojoj ljubavi i sve će da okrene za svoju sreću. Vi se nečeg bojite, g. Lazo? – Oko Božića 1893. godine

Dane je provodio u manastiru Krušedol, a zatim se, na predlog Lenkinog oca, oženio Julijanom Julčom Palanački iz Sombora.

“Gotovo je sve. On se oženio! Da li je mogao da bude svirepiji? Za kuma je pozvao mog oca! Savršen zločin, bez traga. Ali zašto? Šta sam nažao učila? Zašto se oženio za bogatstvo i samo zbog toga? Čujem, nije ni lepa, ni mlada, samo miraždžika. Zar na to spade moj veliki pesnik i svi njegovi, i moji ideali? Otišla je moja sreća. Našto sada i život?” – O Maloj Gospojini 1895. godine

Dva meseca kasnije, dok je Laza bio na medenom mesecu sa svojom novopečenom suprugom, Lenka je iznenada umrla 8. novembra 1895. godine u Beču, na svoj 25. rođendan.

“Sutra je moj dvadeset šesti rođendan. Što sam proživela za ovih pet godina? Samo patnju. Ljubav je patnja i više ne bih mogla da volim. A čemu onda život bez nje? Da, sutra mi je rođendan. Darivaću sebe i njega najskupocenijim darom: koji je večan i koji se ne zaboravlja. Bar dok on bude živ. Znaće on. Razumeće sve…” – 7. novembar po starom kalendaru 1895. godine (poslednji zapis u Lenkinom dnevniku)

Uprkos zvaničnoj verziji njene porodice koja kazuje da je Lenka umrla od “tifusne groznice” njen dnevnik (čija autentičnost nikada nije potvrđena) krije tajnu i daje nagoveštaje da se devojka otrovala zbor neostvarene ljubavi. Možda bi najtačnije bilo reći da je od tuge “svisnula” kako to i sam Kostić govori u svojoj poemi.

Vest o smrti nesuđene drage Laza Kostić je primio u Veneciji. Nakon toga otišao je u crkvu Gospe od Spasa – Santa Maria della Salute, da se moli i traži oproštaj. Verovatno su se još tada, u njegovoj izmučenoj duši javili prvi stihovi pesme koju će uobličiti punih 14 godina nakon Lenkine smrti i nepunu godinu pre nego što će joj se i sam pridružiti.

I tako je nastala “Santa Maria della Salute” – najlepša ljubavna pesma napisana na srpskom jeziku, krik i očajnički vapaj za izgubljenom ljubavlju Laze Kostića i Lenke Dunćerski.

“…Dođe mi u snu. Ne kad je zove silnih mi želja navreli roj, ona mi dođe kad njojzi gove, tajne su sile sluškinje njoj. Navek su sa njom pojave nove, zemnih milina nebeski kroj. Tako mi do nje prostire pute, Santa Maria della Salute. U nas je sve ko u muža i žene, samo što nije briga i rad, sve su miline, al nežežene, strast nam se bliži u rajski hlad; starija ona sad je od mene, tamo ću biti dosta joj mlad, gde svih vremena razlike ćute, Santa Maria della Salute. A naša deca pesme su moje, tih sastanaka večiti trag, to se ne piše, to se ne poje, samo što dušom probije zrak. To razumemo samo nas dvoje, to je u raju prinovak drag, to tek u zanosu proroci slute, Santa Maria della Salute.”

— odlomak iz pesme “Santa Maria della Salute”

(Espreso / Istorijski zabavnik)