OGLASIO SE
MAESTRALNA IGRA ERDOGANA: Uspešno ucenio Finsku i Švedsku, turski lider dobio SVE ŠTO JE HTEO?
Erdogan se u utorak, uoči otvaranja samita NATO u Madridu, sastao sa finskim kolegom Saulijem Ninisteom i švedskom premijerkom Magdalenom Anderson
Redžep Tajip Erdogan je izgurao svoje - Turska je, kako je saopšteno u utorak iz njegove kancelarije, "dobila ono što je želela" od Švedske i Finske i konačno pružila svoju punu podršku njihovom prijemu u NATO.
Erdogan se u utorak, uoči otvaranja samita NATO u Madridu, sastao sa finskim kolegom Saulijem Ninisteom i švedskom premijerkom Magdalenom Anderson.
Finska i Švedska su 18. maja zbog rata u Ukrajini zvanično podnele prijave generalnom sekretaru NATO za ulazak u alijansu. Turska je inicijalno blokirala njihove prijave, smatrajući da dve zemlje imaju previše blag stav prema organizacijama poput Radničke partije Kurdistana (PKK), koja je vodila 38-godišnju pobunu protiv Turske tokom koje su stradale desetine hiljada ljudi. Ankara tvrdi da Švedska i Finska kriju članove PKK, kao i osobe koje su povezane sa neuspelim pokušajem puča u Turskoj 2016. i traži od ove dve države da odobre zahteve za izručenje osoba.
- NATO je bezbednosni savez i ne možemo da prihvatimo da teroristi budu u njemu - rekao je sredinom maja turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Erdogan je kasnije istog dana ipak popustio, te nakon sastanka sa predsednikom Finske i premijerkom Švedske potvrdio podršku politici otvorenih vrata NATO potpisujući zajedničku izjavu.
Šta je Turska dobila?
Kako piše “Gardijan”, sporazum podrazumeva da Finska i Švedska ukinu svoj embargo na oružje, izmene svoje zakone o terorizmu, podrže Tursku u njenom sukobu sa PKK i prestanu da podržavaju sirijsku pridružnicu ove partije, Jedinice narodne odbrane. Erdogan je danas objavio sedam tačaka sporazuma sa Švedskom i Finskom, preneo je Index.hr.
1. Finska i Švedska neće pružiti podršku PKK-u i Fetou (pokret disidentskog turkog sveštenia Fetulaha Gulena), a Turska će zauzvrat pružiti punu podršku zemljama u borbi sa pretnjama njihovoj nacionalnoj bezbednosti. Finska i Švedska složile su se da će najoštrije osuditi terorizam u svim njegovim oblicima.
2. Finska i Švedska obavezale su se da će potvrditi da je PKK zabranjena teroristička organizacija i da će sprečiti aktivnosti grupe i svih drugih terorističkih entiteta, kao i aktivnosti pojedinaca u povezanim i skupinama ili mrežama povezanim sa tim terorističkim organizacijama.
3. Finska je istakla nekoliko nedavnih izmena svog krivičnog zakona kojima se proširio opseg kažnjivih terorističkih zločina, od kojih je poslednji stupio na snagu 1. januara, dok je Švedska potvrdila da će sledećeg 1. januara stupiti na snagu novi, oštriji zakon o terorizmu i da se vlada priprema dodatno da pooštri protivterorističko zakonodavstvo.
4. Turska, Finska i Švedska potvrdile su da između njih više ne postoji nacionalni embargo na oružje. Švedska menja svoj nacionalni regulatorni okvir za izvoz oružja u odnosu na NATO saveznike.
5. Tri zemlje su se složile da uspostave zajednički mehanizam dijaloga i saradnje na svim nivoima vlasti. Finska i Švedska boriće se protiv terorizma u skladu s odredbama relevantnih dokumenata i politika NATO i preduzeti potrebne korake za pooštravanje domaćeg zakonodavstva u tu svrhu.
Finska i Švedska će brzo i temeljno rešavati zahteve Turske za deportaciju ili izručenje osumnjičenih za terorizam, uzimajući u obzir informacije, dokaze i obaveštajne podatke koje je dostavila Ankara, te istražiti i zabraniti sve aktivnosti finansiranja i regrutacije PKK i drugih terorističkih organizacija.
Tri zemlje su se obavezale na borbu protiv dezinformacija i sprečavanje zlupotrebe domaćih zakona u korist terorističkih organizacija, uključujući aktivnosti koje potiču na nasilje protiv Turske. Finska i Švedska osiguraće da njihovi odgovarajući nacionalni regulatorni okviri za izvoz oružja omoguće nove obaveze prema saveznicima i odražavaju njihov status članica NATO.
6. Za sprovođenje ovih koraka tri zemlje uspostaviće stalni zajednički mehanizam.
7. Turska je takođe potvrdila svoju dugogodišnju podršku politici otvorenih vrata NATO, pristajući da podrži prijem Finske i Švedske na samitu u Madridu.
Turska će od Švedske i Finske zatražiti izručenje 33 pripadnika pokreta PKK i Feto koje smatra teroristima, od čega šest članova PKK i šest članova Fetoa od Finske, a 10 članova PKK i 11 Fetoa od Švedske, objavio je ministar pravosuđa Bekir Bozdag, preneo je Index.hr, dodajući da je Feto pokret sveštenika Fetulaha Gulena, nekadašnjeg saveznika a danas protivnika Erdogana, kojeg ovaj smatra krivcem za pokušaj puča.
"Maestralna igra Erdogana"
Fred Kemp, predsednik i izvršni direktor Atlantskog saveta, ocenio je da je Erdogan “vešto iskoristio ovaj trenutak maksimalne prednosti da izvuče najviše moguće za svoje turske bezbednosne interese i domaću politiku”.
- Sve u svemu, ovo je bila maestralna igra Erdogana – zaključio je Kemp.
Rič Oucen, istraživač Atlantskog saveta u Turskoj, ocenio je da je stavljanje zabrinutosti Ankare zbog terorizma na agendu NATO “još jedna velika pobeda” Turske.
- To potvrđuje Erdoganovo insistiranje protekla dva meseca, umanjujući narativ koji je implicirao da su zabrinutosti zbog PKK prenaduvane – rekao je on.
Oucen je takođe skrenuo pažnju na manje zapažen deo sporazuma Turske – široku saradnju na poslovima odbrambene industrije.
- Ne samo ukidanje švedskog embarga na oružje (nametnut Turskoj nakon ofanzive na Kurde na severu Sirije), već su se dve nordijske zemlje obavezale da će povući Tursku u zajedničke bezbednosne inicijative EU – rekao je on, dok Atlantski savet navodi kao primer vojno-transportni projekt PESCO.
Dok je bilo spekulacija da je otpor Turske ulasku dve nordijske zemlje u NATO bio osmišljen da dobije borbene avione F-16 od SAD ili samo Bajdenovu pažnju, Oucen kaže da to nije “centralni motiv” Erdogana, čija je zabrinutost za bezbednost u vezi sa PKK “dugotrajna i centralna za tursku državnost“.
Susret sa Bajdenom “veliki ustupak”
Ali to nije sve. Erdogan je takođe dobio i sastanak lice u lice sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, a dobitnik je i NATO, koji je Erdoganovim sporazumom obezbedio sebi dve nove članice.
Kris Skaluba, direktor Incijative transatlantske bezbednosti Centra Skoukroft, rekao je Atlantskom savetu da je Erdoganov susret sa Bajdenom “veliki ustupak” Bele kuće, posebno imajući u vidu stav amerike administracije da se na angažuje sa autokratskim liderima. Imajući u vidu da Bajden u julu ide u posetu saudijskom krunskom princu Mohamedu bin Salmanu, kojeg smatra odgovornim za ubistvo novinara Džamala Kašogija 2018, Skaluba je rekao da “deluje da Bela kuća daje prioritet praktičnom procesu preko čistih principa”.
Defne Arslan, viša direktorka Atlantskog saveza u Turskoj, rekla je da su sada sve oči na predstojećem susretu Erdgoana i Bajdena na samitu NATO, kako bi se videlo da li SAD prate Finsku i Švedsku u preduzimanju novih mera da pritisnu i IPG.
- Erdgoan je veoma dobar u pretvaranju onog što je dobro po Tursku u ono što je dobro za Erdogana. Mislim da će Erdogan da ovo upotrebi da pojača svoju popularnost uoči izbora u Turskoj – istakao je Soner Kagaptaj, stručnjak za Tursku Instituta za bliskoistočnu politiku u Vašingtonu.
"Problematično dete NATO"
“Forin polisi” navodi da je “biti faktor ometanja u alijansi dobra politička strategija za turskog lidera”. Erdogan će sledećeg leta ući u trku za reizbor, nakon dve decenije u fotelji tokom kojih je učvrstio svoju vlast ustavnim promenama, hapšenjem kritičara i obračunima sa medijima. Neki analitičari veruju da je zaključio da bi pružanje otpora NATO dobro došlo domaćoj politici.
“Politiko” piše da je Erdogan uvek bio “problematično dete” alijanse.
Uprkos primedbama Vašingtona kupio je protivvazdušne sisteme S-400 od Rusije, pomogao Iranu da izbegne neke sankcije i optužuje se da je pustio borce Hamasa i ISIS-a da bezbedno pređu teritoriju njegove zemlje.
- Erdogan je najslabija karika NATO. Ali i Bajden ima dosta toga na svom tanjiru. Previše, u stvari. Šta god da Erdgona misli da će dobiti, možda će otkriti da mora da stane u red. Možda će dobiti ustupke, ali po koju cenu? Turska je razlog zbog kojeg je nekoliko država NATO ispitivalo mehanizme izbacivanja koji NATO trenutno nema – rekao je uoči samita potpredsednik Fondacije za odbranu demokratija Džonatan Šanzer.
(Espreso)