NEOBIČNE I EKSTREMNE RUTE KOD KOMŠIJA: Planinarenje samo za NAJSPREMNIJE, da li biste se USUDILI? (VIDEO)

Planinarski pohodi Marije Jurine sežu i van granica Hrvatske. Za Punkufera otkriva koje su planinarske rute u Hrvatskoj neobične i kako se mogu opisati kao ekstremne.

Iznad oblaka, ispod oblaka, po stenama, po golom terenu bez trunke hlada, po padinama i opasnom terenu. Sve zbog iskustva, jedinstvenog iskustva i izgleda koji vas obara s nogu. Mario Jurina, planinar, bloger i autor Instagram profila Hiking Croatia, kroz sve to prolazi više od četiri godine.

Svaki osvojeni vrh je gomila novih iskustava. Mario Jurina svoja iskustva prenosi na Instagramu i Fejsbuku. Iako je sadržaj u početku nastao spontano, sada stranicu Hiking Hrvatska prati više od 26 hiljada pratilaca. Svaki post daje pratiocima uvid u jedinstvenost prirodnog okruženja koje ne možete iskusiti nigde drugde osim na vrhu planine.

Mario Jurin i ja smo se popeli na Snježnik, kameni greben koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1505 metara. Uspon počinje sa Platka, dugačak je oko 4,5 kilometara i traje oko sat i po. Na Snježnik smo se popeli Grebenskim putem, koji nije preterano zahtevan, iako na nekoliko mesta planinari moraju rukama da savladaju prelaz preko stena. Upravo ova ruta, iako nije tehnički zahtevna, može postati ekstremna ako se njome krećete u jesen, zimu, pa i proleće. Snježnik je dobio ime po velikim količinama snega koje se na ovoj nadmorskoj visini zadržavaju dugi niz meseci u godini. Sa Snježnika pogled seže na more i ostrvo, a sa vrha se vidi Veliki Risnjak. Mnogi planinari odlučuju da spoje ova dva vrha u jednu pešačku rutu u jednom danu i onda taj poduhvat postaje ekstremniji.

1. Platak- SNJEŽNIK (1505 m) - VELIKI RIŠNJAK (1528 m) - Platak

Pešačka kružna ruta koja počinje na Platku i završava se na Platku obuhvata osvajanje dva vrha - Snježnika na nadmorskoj visini od 1505 metara i Velikog Risnjaka koji se nalazi na 1528 metara nadmorske visine. Ruta je duga 17 kilometara i veliki je izazov za iskusnije planinare koji će ovu rutu savladati za šest-sedam sati. Prvo dolazite do Snježnika sa kojeg se pruža pogled na Veliki Risnjak.

Ovde postaje jasno koliko je teško osvojiti dva vrha u istom danu. Naravno, nagrada koju ćete osetiti nakon takvog fizičkog napora dovoljna je da se vratite na ovu rutu. Mario Jurina je osvojio gotovo sve vrhove Hrvatske i zna zašto je važno ponijeti sve što odgovoran planinar mora imati za svoju i sigurnost drugih. Od odgovarajuće odeće i obuće, prve pomoći i dovoljne količine vode uvek sa sobom nosi kameru kojom snima sve što želi da podeli na društvenim mrežama. Pored toga, smatra da je važno uzimati hranu i na dužim i na kraćim pešačkim stazama, jer na takvom terenu treba biti spreman na neočekivane situacije koje bi mogle da produže vreme boravka na planini. Ovoga puta Mario je doneo praktične PIK & GO mesne grickalice koje su lagane i ne dodaju težinu leđima, a dovoljno su bogate proteinima i zadovoljavaju nutritivne i energetske potrebe za potpunu užinu.

2. Bast - SV. ILIJA, BIKOVO (1642 m)

Biokovo je planina koja izvire iz mora. Sve staze su izuzetno zahtevne, a jedna od najtežih je ona koja počinje od Basta i vodi do vrha Sveti Ilija koji se nalazi na 1642 metra nadmorske visine. Ta pešačka ruta duga je pet kilometara, a uspon traje najmanje četiri i po sata. Uspon na Svetog Iliju je ekstreman jer u poslednja tri i po kilometra treba savladati 1400 metara visinske razlike. Put je pun kosina i opasnijih delova i ovaj put zahteva posebnu pripremu i planinarsko iskustvo.

3. Glavaš - DINARA (1831 m)

Ako iz skloništa Glavaš krenete na uspon na Dinaru za četiri i po sata, savladaćete osam kilometara dug put na prilično zahtevnom usponu. Put do Dinare podrazumeva hodanje po travnatim visoravnima, po kamenitom terenu, moraćete da savladate nekoliko manjih i većih serpentina, ali da se penjete među stenama. Uspon se isplati jer sa vrha Dinare se pruža pogled na sve strane. Na zapadu se vidi Promina, na jugu Kijevski Kozjak i Svilaja, na jugoistoku u dubini je Peručko jezero, a na severoistoku Troglav i Konj.

4. Paklenica - SV. BRDO, VELEBIT (1751 m)

Mario Velebit opisuje kao najljepšu hrvatsku planinu, ali i kao planinu koja krije mane. Zbog nadmorske visine i drugih reljefnih karakteristika na Velebitu, moguće je u jednom danu doživjeti tri godišnja doba - proljeće, jesen i zimu. Zato uspon na Velebit uvek zahteva detaljnije razmišljanje o odeći i obući i dodatnoj opremi koja će vam biti od koristi ako se nađete u ekstremnim uslovima kao što je sneg na planini. Sveto Brdo je najpoznatiji vrh Hrvatske i ako krenete na uspon iz Paklenice u sedam sati preći ćete pješačku stazu dugu 15 km.

5. Trag života na Marsu, Pag

Iako ostrvo Pag nema planine, ima pešačku stazu. Kraj ove staze sakriven je u golom terenu, bez ikakvog rastinja za šta je glavni „krivac” bura koja nemilosrdno može da duva. Osim vetra, ova staza postaje izuzetno teška u toplijim danima, pa je svakako bolje ići ovom pešačkom rutom u jesen ili proleće, a leti izbegavati pešačenje. Za sedam sati pešačenja moguće je preći 16 kilometara, a dodatni izazov će vam dati položaj staze koja delom ide od mora, a delom na vrhovima ostrva. Odnedavno je staza na Pagu začinjena sa 100 metara atraktivne Via Ferrate, koja prelazi preko stijene iznad mora i spaja uvalu Slana i rt Sušac.

(Espreso)