večina se složila
NAJVEĆA TRAUMA IZ OSNOVNE ŠKOLE NIJE MATEMATIKA VEĆ OVAJ PREDMET: Srbi su rekli i ZAŠTO: "Tata SEČE, ja PLAČEM..."
Jedna majka se zato na Tviteru podsetila najsnažnijih traumatičnih sećanja iz svoje osnovne škole
Nema odrasle osobe da ne vuče neku vrstu traume iz osnovne škole. Bile to "drvene marije" na razboju, preskakanje kozlića, sviranje frulice, taktiranje ili učenje formula za prizmu, piramidu, valjak, kupu i loptu. Ipak, zajednički imenilac za sva traumatična iskustva od 5. do 8. razreda jeste čuveni OTO, ili ti tehničko obrazovanje - preciznije šper ploča i testerica koja puca na svaki jači trzaj, koji su bili osnovni alat za rad na ovom predmetu.
Iako smo mislili da su se ta strašna vremena testerisanja i šmirglanja ostala u mračnom dobu našeg osnovnoškolskog obrazovanja, te da su šper ploču i testeru zamenili papir i makaze, niotkuda se pojavio stari OTO pribor koji je uspeo da preživi sve nalete modernizacije. Jedna majka se zato na Tviteru podsetila najsnažnijih traumatičnih sećanja iz svoje osnovne škole uz fotografiju testere i šper ploče napisavši uz objavu: "Moramo da pričamo o traumama iz osnovne škole".
Saznali smo od Danijele da je u pitanju bio školski projekat njenog deteta.
I zaista, kada se setimo svih tih svojih uloga stolara prilikom stvaranja vetrenjače, stolica, kućice za ptice ili kamiona čiji su točkovi morali da se okreću za peticu, jasne su nema muke mame na Tviteru koja je doživela deja vu kada je ugledala domaći zadatak svog petaka.
U komentarima je bilo na stotine evociranja sličnih uspomena, a sve su svele na jedno - ili smo plaćali, ili su nam tate i deke završavale posao.
"Da, pravili smo rekete za stoni tenis. Testerice pucale, a šper ploce se deformisale. Posle nam tate sekle po garažama tim jačim testericama, cirkularima, čime već, ne znam. Niko se nikom nije žalio", "Tehničko, ali nije ništa strašno, samo se na čašu foliraš da radiš i posle platiš nekom da ti uradi projekat, a ti se samo potpišeš, don't worry", prisećali su se ljudi ispod fotografije, pa su setili i mora prolivenih suza dok su se stvarale "umetnine".
"Sećam se noć, prošla ponoć, imali smo stolicu na kojoj smo držali mengele, pravi se podmetač za čaše u obliku praseta, pun krug, tata seče, ja plačem, testerice pucaju, psuje, šper bušan... jedva. Tata dobio trojku. Hteo da ide kod nastavnika da mu objasni", ispovedio se jedan dečko.
S obzirom na to da većini ljudi nikada nije bila jasna poenta ovog predmeta, tačnije čemu nas uči za život u budućnosti, jedan tviteraš je pokušao da nas prosvetli.
"Nemate pojma. OTO ću pamtiti celog života. Deo tima u OŠ (pravljenje maketa), vidiš svojih ruku delo, učiš se strpljenju, postupku, materijalima, alatima itd. I dan danas volim više da napravim nego da kupim", napisao je čovek, pa ako tako kaže, da mu verujemo. Mada, većini je ipak izazvao hroničnu anksioznost.
Za kraj, da ne bude testerica koja puca najveća muka nas rođenih u prošlom veku, promilila se i fotografija kozlića, da nas podseti da smo podjednako mrzeli da preskačemo raznošku i zgrčku.
Šta je vaša najveća trauma iz osnovne škole?
(Espreso / Blic Žena)