užasavajuće
MAJKA NA SAMRTI ĆERKI OTKRILA JEZIVU ISTINU O OCU: "Nisam mogla da verujem šta čujem", usledio je PAKAO
Ali, majka ju je držala za ruku, odlučna da nastavi sa teškom pričom dok još ima snage
Strašna ispovest jedne majke potresla je ceo svet.
Dok je moja voljena mama ležala na samrtnoj postelji, okrenula se prema meni i rekla:
– Luisa, moram nešto da ti kažem.
Pogled na njenom licu otkrivao mi je da je reč o nečem ozbiljnom.
Naime, ona je na samrtnoj postelji svom detetu priznala da je začeto usled silovanja, a Jutarnji list vam prenosimo njenu priču u celosti:
– Tvoj tata nije tvoj biološki otac. Usvojio te je kad si imala tri godine – rekla je majka svojoj ćerki Luisi.
Nije mogla da veruje šta čuje. Bila je van sebe i samo je želela da pobegne. Ali, majka ju je držala za ruku, odlučna da nastavi sa teškom pričom dok još ima snage.
– Jedne noći, kad sam imala 21 godinu, vraćala sam se kući s posla i neznanac me je silovao, što je dovelo do trudnoće. Žao mi je što ti ranije nisam rekla istinu, ali nisam znala kako. Uvek sam se osećala krivom što čuvam to u sebi. Nadam se da ćeš moći da mi oprostiš – ispričala joj je majka.
Otkriće je ćerku obuzelo. Povukla se i pobegla iz sobe. Trudila se da diše, osećala je kao da joj se ceo svet ruši.
– Kad sam se pribrala, vratila sam se u krevet svoje mame i zajedno sa sestrama Amber i Lusi bila uz nju dok je udisala poslednje uzdahe.
Milujući je po glavi, rekla sam joj:
– U redu je, mama. I s tim, ona je preminula – ispričala je Luisa.
Dodaje da je bila ošamućena od šoka i tuge. Pogledala je prema Amber, a ona joj je kimnula. U tom trenutku je shvatila da ona zna strašnu istinu.
Naime, majka je svojoj drugoj ćerki Amber ispričala istinu još pre nekoliko godina, i iako je htela to da kaže Luisi, majka ju je preklinjala da to ne čini.
Luisa je počela da plače toliko jako da je mislila da nikad neće prestati.
Sledećih nekoliko dana za nju su bili užasni. Njene sestre su organizovale majčinu sahranu jer ona nije mogla da se nosi sa bolom i istinom koju je saznala.
Narednih meseci je shvatila da je uvek ramišljala o ocu koji ju je odgajio, koji je umro deset godina ranije.
– Izgledam puno drugačije od svojih sestara i odrastajući, tata je uvek bio malo ravnodušniji prema meni. Imala sam privilegovano odrastanje na mnogo načina, imala sam sve što sam mogla poželeti u materijalnom smislu, a ipak uvek sam se osećala odvojeno od ostatka svoje porodice. Moja mama i sestre bi igrale šašave igre i smejale se zajedno, a ja nisam razumela njihov humor – prisetila se Luisa.
Njen život je bio turbulentan. Njen otac je bio fizički nasilan prema njenoj mami, i iako nikad nije udario nju ni njene sestre, kaže da su svedočile kako odguruje i udara mamu.
Nakon nekoliko loših svađa, morali su da odu od kuće i budu kod prijatelja, ali njihova mama se uvek vraćala. Tvrdi da je između nje i oca uvek postojalo neko ogorčenje i volela bi da je bila dovoljno snažna da ga napusti.
– Živeli smo u strahu od tatinog temperamenta. Čak i sitne stvari poput saobraćajne gužve bi izazvale snažan bes u njemu. Moje sestre su mogle da ga smire na način na koji ja nisam. Ali mama i ja smo imale sjajan odnos. Dok su Amber i Lusi bile vrlo sličnih godina i provodile puno vremena zajedno, ako nisam čitala u svojoj sobi, bila bih s njom – ispričala je.
Kada je imala 17 godina godina otišla je iz kuće i preselila se u London gde je završila fakultet i našla posao. Iako ju je majka molila da ne odlazi, njen otac se složio da je dovoljno odrasla da se sama snađe. Kad je otišla od kuće, viđala je oca još manje. Dok ju je mama često posećivala, tata je to činio retko.
– Kad je umro, zapravo nisam znala što da mislim. Deo mene je bio tužan, a deo je odahnuo. Nakon očeve smrti, majka se zbližila s mojim sestrama, naročito Amber, i često ih je posećivala. Ponekad sam bila malo zavidna zbog njihovog odnosa. Život u Londonu nije uvek bio lagan i tokom mojih 20-ih i 30-ih, bilo je vremena kad sam bila poprilično depresivna – rekla je.
Radila je u socijalnoj službi, a posao je često bio stresan. Iako je volela da pomaže ljudima, to je značilo da se bavi s onima koji su beskućnici ili zavisnici od droge. Dala je sve od sebe da uzima antidepresive, redovno vežba, hrani se zdravo i bude u društvu pozitivnih ljudi.
– Istina o ocu me je pogodila. Ubrzo nakon što je moja mama umrla, “zalutala sam” na mračno mesto. Uzela sam kreditnu karticu i ludo trošila, u nekoliko meseci sam nagomilala dug od više hiljada funti. Šoping je bio jedina stvar uz koju sam privremeno zaboravljala na bol – ispričala je.
Konačno je otišla na pregled kod psihologa i psihoterapeuta koji su joj dijagnostifikovali bipolarni poremećaj, depresiju, anksioznost i psihozu.
Saznanje da je neko napao njenu majku koju je obožavala, nanelo joj je toliko bola i krivice.
– Godinama se osećala kao da nisam zaslužila da živim. Dugo sam morala da idem na terapije kako bih shvatila da to nije istina. Sada sam starija i pronašla sam svoj mir. Shvatila sam da je moj otac na svoj način pokušao da bude dobar otac. Usvojio me, finansijski me podržavao i čak je pokušao da mi pronađe posao – kaže.
Takođe, srećna je što je bliska sa svojim mlađim sestrama koje su bile uz nju u veoma teškim periodima života. Za svoju mamu ne oseća ništa drugo osim ljubavi i saosećanja.
– Znam da me sigurno jako volela, ako me nakon toga zadržala. U 1970-ima život samohranih majki bio je vrlo drugačiji, a njena porodica je nije podržavala. Ipak, njena ljubav prema meni je bila toliko velika da se suočila s nečim toliko teškim – zaključila je Luisa.
(Espreso / Jutarnji list)