OVE NAJOPASNIJE SUPSTANCE SVAKI SRBIN IMA U KUĆI: Doktor sa VMA za Espreso otkrio sve o TROVANJU KUĆNOM HEMIJOM!

Jedan od najčešćih uzroka slučajnog trovanja kod odraslih osoba jeste trovanje kućnom hemijom koju svi imamo u domovima.

Nepažljivim rukovanjem i udisanjem isparenja sredstva koja služe za dezinfekciju vrlo lako mogu prouzrokovati kliničku sliku intoksikacije.

Poslednjih godina trovanje kućnom hemijom visoko se kotira na lestvici najčešćih trovanja u Srbiji, a kako za Espreso ističe doktor Tomislav Režić, klinički toksikolog i načelnik informacione službe Centra za kontrolu trovanja VMA u toksikološkoj ambulanti Centra hitne pomoći VMA godišnje je pregledano u proseku 4.280 pacijenata.

Međutim, kako statistika pokazuje, po učestalosti ovi uzročnici su dosta ispod trovanja alkoholom, lekovima i drogom.

- Prema podacima Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije (NCKT VMA), a koji su reprezentativni za ukupnu situaciju u Republici Srbiji po pitanju strukture akutnih trovanja, u prehodnom petogodišnjem periodu (2017. – 2021. god) u toksikološkoj ambulanti Centra hitne pomoći VMA godišnje je pregledano u proseku 4280 pacijenata. Od tog ukupnog broja njih 3737 (87%) godišnje je ambulantno definitivno zbrinuto, odnosno nije primljeno na bolničko lečenje i među njima je prosečnih oko 100 osoba (3%) koji su pregledani zbog izlaganja ili intoksikacije kućnim hemikalijama. To znači da se ovi uzročnici nalaze po učestalosti znatno ispod drugih među kojima su alkohol, lekovi, sredstva zloupotrebe („droge“), pesticidi i dr. Istovremeno, prosečno je godišnje hospitalizovano 530 bolesnika od kojih 37 (oko 7%) zbog trovanja kućnim hemikalijama, što je takođe značajno niže u odnosu na vodeće etiološke faktore među kojima su najzastupljeniji lekovi sa uobičajenim udelom od preko 70%, navodi klinički toksikolog doktor Tomislav Režić.

Skoro da nema domaćinstva u Srbiji koje u kupatilu ili kuhinji nema nekoliko litara hemikalija kao što su sredstva za čišćenje sanitarija, organske rastvarače, sredstva za čišćenje nameštaja, podova, izbeljivače, osveživače vazduha, sredsta za otpušavanje odvoda, deterdžente...

Svaki od ovih proizvoda, prema propisima, treba da ima nalepnicu na kojoj piše naziv i sastav preparata, oznake upozorenja i obaveštenja, uputstvo za upotrebu, količina pojedinih sastojaka, kao i uputstva za prvu pomoć.

Međutim, istraživanja pokazuju da 50% ljudi pročita etiketu, a da se 25% pridržava upustva na etiketi. Dakle, samo četvrtina građana pravilno koristi potrepštine u kojima su zastupljene razne materije koje mogu ugroziti zdravlje.

Deca u najvećem riziku

S obzirom na to da deca nemaju svest o opasnostima koje "vrebaju iz boce" navedenih sredstava, važno je ove hemikalije držati van njihovog domašaja, jer samo jedan mali trenutak nepažnje roditelja u ovom slučaju može imati velike posledice.

Kako ističe doktor Režić tokom godina pandemije korona virusa registrovan je povećan broj poziva u odnosu na raniji period zbog učestalije upotrebe dezinfekcionih sredstava.

- Prethodno izneti podaci odnose se na populaciju uzrasta starijeg od 14 godina, drugim rečima adolescente i odrasle. Deo delatnosti NCKT VMA predstavlja i informacionu aktivnost koja podrazumeva konsultativne pozive od strane kako lekara tako i građanstva, uključujići i situacije kada postoji sumnja da je došlo do trovanja dece. Od prosečnih oko 900 registrovanih poziva godišnje više od 20% odnosi se na kućne hemikalije u širem smislu reči i to češće kada je u pitanju dečiji uzrast. Tokom 2020. i u manjoj meri 2021. godine registrovan je značajniji skok udela konsultacija u odnosu na raniji period, a razlog je pandemija Korona virusa kada smo imali naglo uvećanje korištenja dezinfekcionih sredstava u kućnim uslovima poput benzalkonijum hlorida („Asepsol“), izbeljivača (donora hlora i peroksida), medicinskog alkohola (70% etanol) i drugih, kaže naš sagovornik.

Simptomi i posledice trovanja

U prosečnom savremenom domaćinstvu susrećemo se sa velikim brojem hemijskih supstanci. Kako navodi doktor Režić u prostoru kuhinje i kupatila dominiraju sredstva za pranje i čišćenje: hemikalije za čišćenje sanitarnih odvoda, rerni, WC šolja; sapuni; deterdženti za ručno ili mašinsko pranje suđa i veša; izbeljivači na bazi „varikine“ tj. hipohlorita ili „hidrogena“ tj. vodonik peroksida; različita dezinfekciona sredstva koja mogu sadržavati amonijum jedinjenja, etil alkohol, formaldehid, hipohlorite i druge sastojke; preparati za uklanjanje buđi, poliranje nameštaja, osveživači vazduha i drugi.

- Tu su još i drugi preparati lične higijene i kozmetike, a kada se ne poseduje garaža ili druga dodatna prostorija, njima treba pridodati raznovrsne boje, lakove, razređivače, sredstva za pranje automobila i vetrobranskih stakala, pa i motorna i druga ulja. Iz ove grupe posebno izdvajamo „Antifriz“ odnosno etilen glikol, rashladnu tečnost za automobilske motore koja može izazvati ozbiljno trovanje, ističe naš sagovornik i objašnjava da navedene supstance mogu na dva načina dovesti do simptoma i znakova intoksikacije:

- Prvi je udisanje (inhalacija) njihovih isparenja, najčešće kada se pomešaju dve hemikalije u neprovetrenoj prostoriji. Izložena osoba u kratkom vremenskom periodu može razviti tegobe poput suzenja, peckanja u očima, nosu i grlu, gušenja, kašlja, mučnine. Godišnje se zbog trovanja pre svega hlornim gasom oslobođenim tokom čišćenja sanitarija u NCKT VMA leči između 40 i 50 pacijenata, po učestalosti ovaj agens je na trećem mestu, iza trovanja gasovima u požaru i ugljen monoksidom. Drugi način je nagrizajući tj. korozivni efekat direktnim kontaktom sa kožom i sluznicama npr. oka, odnosno slučajnim ili namernim gutanjem tečnosti.

Posledice trovanja ogledaju se u nizu simptoma:

- Posledice su pojava crvenila i pečenja kože i očiju, bolovi u grlu, pojačano lučenje pljuvačke, povraćanje, stomačni bolovi, prolivi. Naknadno može doći do po život opasnih krvarenja, perforacije želuca, teških metaboličkih poremećaja, otkazivanja bubrežne funkcije. Zbog navedenog se tokom godine u proseku hospitalizuje u Kliniku za toksikologiju VMA oko 60 pacijenata, od toga su 2/3 trovanja uzrokovana sonom i sirćetnom kiselinom, kaže doktor Tomislav Režić, klinički toksikolog.

Kako reagovati u slučaju trovanja

- Ukoliko dođe do neželjenog izlaganja hemikalijama, ako je ono inhalaciono potrebno je napustiti prostoriju; u slučaju direktnog kontakta kožu i oči ispirati u više navrata samo vodom. Nakon gutanja odnosno ingestije nikada ne izazivati povraćanje i ne terati osobu da pije bilo kakve tečnosti uključujući i mleko, rastvor sode bikarbione i slično. Posledice ovih postupaka mogu biti veoma kompromitujuće za ishod trovanja, naročito kod dece. Pozvati službu Hitne pomoći i dežurni telefon NCKT VMA 011 3608 440, jer je u našem Centru je stalno dežurni lekar dostupan na ovom telefonu radi eventualnog saveta, ističe naš sagovornik.

Najopasnija sredstva

Zaokupljeni čišćenjem i drugim mislima neretko previđamo opasnost koja "vreba iz boce". Spisak najotrovnijih sredstava iz "arsenala" kućne hemije je dugačak, a jedna supstanca koja je dostupna u slobodnoj prodaji visoko se kotira na listi rizičnih.

- Kao posebno opasne mogu se izdvojiti hemikalije koje se koriste za čišćenje sanitarnih odvoda, rerni, WC šolja koje mogu sadržavati visok procenat, i do 40%, kaustičnih (kalijum i natrijum hidroksid, hipohlorit..) ili pak kiselih jedinjenja (sona tj. hlorovodonična, fosforna, oksalna i druge kiseline). One poseduju izražena korozivna svojstva uzrokujući teške lokalne promene i sekundarna ozbiljna sistemska oštećenja. Naglašavamo takođe da su deterdženti za mašinsko pranje suđa u izvesnoj meri „agresivniji“ u odnosu na one koji se koriste za mašinsko i ručno pranje rublja, te i o tome treba voditi računa. Već pomenutom „Antifrizu“ svakako nije mesto u bilo kom odeljku stana ili kuće, već isključivo u vozilu ili eventualno garaži ukoliko je vlasnik automobila ima. Iako u užem smislu spada u grupu konzervanasa hrane a ne „kućnih hemikalija“, supstanca koja se i dalje široko koristi za spremanje zimnice je sirćetna kiselina. Ona je, nažalost, još uvek u formi 80% „Esencije“ dostupna u slobodnoj prodaji i često je sredstvo intoksikacije kako namerne tako i zadesne. Sredstva za čišćenje u domaćinstvu uzročnik su 10-15% svih smrtnih ishoda kod pacijenata lečenih u Klinici za urgentnu i kliničku toksikologiju VMA, a kada im se pridoda i koncentrovana sirćetna kiselina taj udeo raste i na preko 30%, kaže naš sagovornik.

Kako pravilno upotrebljavati kućnu hemiju?

Nemar prilikom odlaganja igra veliku ulogu kada je trovanje u pitanju. Neretko se sredstva drže nadohvat ruke deci ili u blizini starih, senilnih ljudi koji iz neznanja šta se nalazi u flaši posegnu za njom.

S obzirom na to da je među našim narodom rasprostranjena navika čuvanja ambalaža radi višenamenske upotrebe, dešava se da se otrvone materije delom potrošene iz originalne ambalaže presipaju u flaše od piva ili soka. Na taj način dolazi do zamene, pa se slučajno može popiti kiselina, baza.

Zato su mere prevencije od velikog značaja prilikom rukovanja hemikalijama za higijenu u domaćinstvima.

- Mere prevencije od izuzetnog su značaja pogotovo ukoliko u stanu ili kući žive deca, kao i osobe sa izvesnim mentalnim i psihomotornim ograničenjima, uključujući i demenciju. Savetuje se držati sredstva za čišćenje i druge hemikalije pre svega van domašaja male dece, zatvorena i po mogućstvu zaključana. Prostorija u kojoj se hemikalija primenjuje mora biti konstantno vetrena, a tokom primene, treba udaljiti iz nje decu i kućne ljubimce. Tokom primene koristiti zaštine rukavice i po mogućstvu naočare. Držati se uputstva za upotrebu, nikada ne mešati dve ili više supstanci, čuvati ih u originalnim pakovanjima i ne presipati ih u flaše ili čaše, zaključuje za Espreso doktor Tomislav Režić, klinički toksikolog i načelnik informacione službe Centra za kontrolu trovanja VMA u toksikološkoj ambulanti Centra hitne pomoći VMA.

(Espreso)