ŠTA JE TO "F DIJAGNOZA" I ZAŠTO JE SE SVI PLAŠE? Dr Stašević Karličić otkriva RAZREŠAVA SVE NEDOUMICE

U toku jednog dana, na anksioznost, depresiju ili demenciju skriningovano je čak 150 ljudi jer su se žalili na neraspoloženje, nesanicu, poteškoće u pamćenju… Iako mnogi zaziru od odlaska psihijatru, epidemija korona virusa pokrenula je kako neka psihička stanja, tako i ljude da krenu da rešavaju problem.

Naime, određeni broj ljudi svakodnevno ima problem stresogene prirode, zbog čega se ispoljava neraspoloženje, razdražljivost, kada se javlja i glavobolja, manjak koncentracije, disfunkcionalnost, te dok jedni odlučuju da posete psihijatra, drugi se odlučuju da problem rešavaju na “svoju ruku”.

Prof.dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike “Laza Lazarević” u razgovoru za “Blic” objašnjava da su ljudi, generalno, postali otvoreniji, i podseća da su nakon teškog perioda pandemije, pred nama novi izazovi, ali da su tu nove bolnice, savremena oprema, kao i mehanizmi da se posvetimo više i bolje mentalnom zdravlju na dohvat ruke svakome kome je pomoć potrebna. Takođe podseća, da ne smete uzimati lekove za smirenje na svoju ruku jer tako nećete rešiti problem, a možete sebi stvoriti i novi.

-Razgovor je važan za podršku, edukaciju i učenje odgovarajućih veština za prevazilaženje stresa i nekih svakodnevnih problema. Važno je naglasiti da psihijatrijske bolesti, kao i ostale medicinske probleme, nije moguće lečiti razgovorom i da postojanje bolesti podrazumeva neophodnost uzimanja lekova. Vrsta leka, njihov mehanizam dejstva i dužina uzimanja zavisi od vrste dijagnostikovanog poremećaja. Moderni lekovi koji se danas propisuju u psihijatriji su dostupni u Srbiji iako su skupi. Kao efikasni, bezbedni i sa dobrim profilom neželjenih efekata, ruše stereotipe i garantuju funkcionalnost, produktivnost, vraćanje u društvo i ono najbitnije - prekidaju patnju težu od bilo kojeg fizičkog bola. S druge strane, neracinalno i dugotrajno uzimanje lekova iz grupe benzodiazepina izaziva pojavu tolerancije (potrebna je sve veća doza kako bi se izazvao isti efekat) i zavisnosti, a s druge strane oni ne mogu da reše problem koji osoba ima, vec samo dovode do kratkotrajnog smanjenja napetosti. Takođe, dugotrajnim uzimanjem dovode do problema sa pamćenjem, koncentracijom i motornim sposobnostima. Nagli prekid njihovog uzimanja dovodi do apstinencijalnih simptoma, uključujući delirijum i epilepticne napade, objašnjava za “Blic” profesorka Stašević Karličić.

Još jedan mogući razlog zbog koji koči ljude da krenu psihijatrru je i oznaka “F” za koju mnogi i ne znaju šta znači.

- F je oznaka za mentalne smetnje i deo je šifara bolesti u jednom odeljku trenutno važeće 10. revizije Medjunarodne klasifikacije bolesti SZO, koja se koristi u celom svetu osim u SAD. Ona je simbol stigme koju mentalne smetnje nose sa sobom i vezana je za predrasude o ranjivosti i nekompetentnosti osoba koje je "dobiju". Opet naglašavam, mentalne smetnje su dobrim delom preventabilne, a njihovo rano detektovanje i pravovremeno lečenje čuvaju funkcionalnost obolelih - navodi ona i dodaje:

- Dobra zakonska regulativa u našoj zemlji štiti lica sa mentalnim smetnjama od svake vrste diskriminacije, a zdravstveno prosvećivanje stanovništva donosi prihvatanje, solidarnost i zajedničku dobrobit od altriuzma koji je najbolja hrana za rast ličnosti svakog od nas, objašnjava profesorka Stašević Karličić.

Minulog vikenda održan je Festival mentalnog zdravlja u Beogradu, kada je veliki broj Beograđana posetio štand Klinike “Laza Lazarević” i predstavnika civilnog društva koji takođe pružaju usluge zaštite mentalnog zdravlja u zajednici..

- Nekoliko stotina posetilaca je razgovaralo sa psihijatrima, psiholozima i medicinskim sestrama, a oko 150 njih je skriningovano na anksioznost depresiju i demenciju jer su se žalili na napetost, neraspoloženje, nesanicu, teškoće u vezi s pamćenjem... Cilj nam je bio da još jednom podsetimo ljude da razgovor sa profesionalcima iz domena zaštite mentalnog zdravlja nije ništa strašno niti bolno, već zapravo može biti rasterećenje, oslobađanje i osvetljavanje puta na čijem kraju je lično zadovoljstvo i bolji kvalitet života - kaže ona i ističe:

- Dugogodišnji rad Ministarstva zdravlja i probuđene stručne javnosti u saradnji sa medijima, doneli su u fokus pažnje mentalno zdravlje. Dalje praćenje standarda prevencije, u skladu sa aktuelnim javnim politikama, obavezuje nas da i dalje podsećamo da nema zdravlja bez mentalnog zdravlja i da taj osećaj blagostanja možemo dostići samo zajedničkim naporima - pojedinci, institucije, civilni sektor, verske zajednice, organizacije, mediji imaju jednako važnu ulogu i odgovornost za unapredjenje javnog zdravlja. Cilj od kojeg ne smemo da odustanemo je destigmatizacija. Tuga, strah i suze nisu etiketa već dokaz da smo bogati emocijama i možda zbog toga još vredniji za svoju zajednicu onda kad zacelimo i naucimo teške lekcije, objašnjava profesorka Stašević Karličić.

Nesanica sve češći problem

Nesanica sve češće javlja kod ljudi, a prema rečima lekara ona ne bi trebalo da traje duže od mesec dana, pa je potrebno javiti se lekari na vreme i rešiti problem. Takođe, nesanica može imati ukazivati i na još neke zdrasvtvene probleme, a dilemu ćete razrešiti odlaskom lekaru.

- Nesanicu ne izaziva samo stres. Naprotiv, nesanica se retko javlja izolovano i obično je simptom neke bolesti - mentalne ( depresija, anksiozni poremećaji, psihotični poremecaji...) ili telesne (kardiovaskularni poremećaji, respiratorne bolesti, poremećaji štitaste žlezde, bolni sindromi...). Zato je veoma važno da se osobe koje pate od nesanice jave lekaru koji će ih, zavisno od kliničke slike i podataka iz prvog intervjua, uputiti odgovarajućem specijalisti, uključujuci i stručnjake za mentalno zdravlje, objašnjava profesorka Stašević Karličić.

Kako dalje objašnjava dr Stašević Karličić, još uvek se psihičke tegobe ne smatraju bolešću, već slabošću koja se može prevazići snagom volje i različitim metodama samopomoći. Takođe, mentalni poremećaji su i dalje povezani sa stidom, stigmom i diskriminacijom u bližem i širem okruženju obolele osobe, zato je veoma važno zdravstveno prosvećivanje i obrazovanje na temu mentalnih tegoba i bolesti.

Nove bolnice, nova oprema

Nakon borbe sa korona virusom, ali i pored svih pritisaka koji se dešavaju, neophodno je posvetiti se mentalnoj higijeni.

- Ministar zdravlja Zlatibor Lončar proglasio je jun za Nacionalni mesec mentalnog zdravlja u Srbiji, dosledno sprovodeći politiku Vlade - Zdravlje za sve. Prevencija, promocija mentalnog zdravlja, mentalna higijena su aktivnosti koje čine temelj strategije javnog zdravlja. Nakon teškog perioda pandemije, pred nama su novi izazovi. Nove bolnice, savremena oprema, kvalitetni ljudski resursi jesu novo lice zdravstvenog sistema koji u prethodnih osam godina živi teske i uspešne promene za koje je bila potrebna hrabrost, odlučnost i odgovorna politika. U nameri da sačuvamo javno zdravlje kao najveći nacionalni resurs, od sada ćemo bar jednom godišnje 30 dana u kontinuitetu, svi morati da se podsećamo koliko je važno da svi zajedno doprinosimo zdravlju, za početak učeći dobre tehnike savladavanja izazova koje pred nas stavlja svet u kojem živimo, poručuje prof.dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike “Laza Lazarević”

Kako možete potražiti pomoć – lično, telefonom ili aplikacijom

Zdravstveni sistem Republike Srbije raspolaže širokom i dostupnom mrežom u službi za zaštitu mentalnog zdravlja - domovi zdravlja, opšte i specijalne bolnice, klinički i kliničko bolnički centri, klinike i instituti.

-Osim toga, širi se i mreža savetovališta i Centara za mentalno zdravlje u zajednici. U Beogradu, na adresi Terazije 3, III sprat, svakog radnog dana od 9 do 18h, bez uputa, knjižice, besplatno - Centar za mentalno zdravlje. Takođe, besplatan SOS servis za zaštitu mentalnog zdravlja 0800 309 309, radi 24 časa, anoniman je i u meniju ima 4 opcije: 1. linija za prevenciju suicida, 2. linija za psihosocijalnu podršku tokom pandemije covid 19, 3. linija za adolescente i njihove porodice, 4. linija za podršku ženama koje se spremaju za roditeljstvo ili su tek postale roditelji. Besplatno se može preuzeti i aplikacija za androide, iz Gugl prodavnice, Uvek uz tebe, koja pruža odgovore na mnoga pitanja o mentalnom zdravlju, daje mogućnost brzog skrininga na depresiju i direktnog poziva Nacionalnog SOS servisa za mentalno zdravlje Ministarstva zdravlja i Klinike Laza Lazarević, kaže za “Blic” prof.dr Stašević Karličić.

Bonus video:

(Espreso/Blic)