EVO ZAŠTO JE VAŠA OMILJENA BOJA VEROVATNO PLAVA: Psihološko istraživanje koje ŠOKIRA

Većina je odabrala standardnu plavu, ali su se među prvih deset našle i tri druge nijanse plave.

Sedam godina kasnije, firma je ponovila eksperiment.

Ponovo se na samom vrhu našla klasična plava, dok se u prvih deset našlo još i šest drugih nijansi plave, među kojima i jednlj sjajnog imena - „plava snežne oluje".

Pridružile su im se još i ljubičasta, zelena i roze.

Dominacija plave na takvim listama ne iznenađuje Loren Labrek, vanrednu profesoru sa Univerziteta u Rod Ajlendu, koja proučava uticaj boja u marketingu, navodi BBC na srpskom.

Kao mađioničarski trik koji sponzoriše Panton, ona često od studenata traži da navedu svoju omiljenu boju.

Kad odgovore, ona klikne na vlastitu prezentaciju.

„Imam slajd na kom već piše '80 odsto vas je izabralo plavu'", kaže im Labrok.

I obično je u pravu.

„Jer jednom kad odrastemo, svi zavolimo plavu. Čini se da je tako u svim kulturama, nema prevelike razlike - ljudi naprosto vole plavu."

(Interesantno, ali Japan je jedna od malobrojnih zemalja u kojoj ljudi među svoje tri omiljene boje navode belu).

Naš izbor omiljene boje nešto je što se obično javlja još u detinjstvu: pitajte bilo koje dete koja je boja njihova i većina - sa bojicom u ruci ­- već će imati spreman odgovor.

Novorođenčad imaju široke i prilično nedosledne preferencije boje, prema rezultatima jednog istraživanja. (Pokazuju izvesne sklonosti prema svetlijim nijansama, doduše.)

Ali što više vremena deca provedu na ovom svetu, počinju da razvijaju jače afinitete prema određenim bojama, na osnovu onih kojima su bila izložena i asocijacijama koje na njih imaju.

Veća je verovatnoća da povežu jarke boje kao što su narandžasta, žuta, ljubičasta i roze, sa pozitivnim umesto sa negativnim emocijama.

Jedna studija sprovedena na 330 dece uzrasta između četiri i 11 godina pokazala je da su koristila omiljene boje za crtanje „dobrog" lika, a da su bila sklona da koriste crnu kad crtaju „lošeg" lika (mada druge studije nisu uspele da pronađu takvu vezu, tako da je daleko od toga da su emotivne asocijacije na boje jednostavne).

Društveni pritisak, kao što je sklonost da odeća i igračke devojčica budu roze boje, takođe imaju snažan uticaj na izbor omiljenih boja kako deca rastu.

Vlada opšte uverenje da kako deca uđu u tinejdžerske godine, njihov izbor omiljene boje poprimi tamnije, sumornije nijanse, ali nema mnogo akademskih istraživanja koja to potkrepljuju.

Pokazalo se, na primer, da adolescentkinje u Velikoj Britaniji privlače ljubičasta i crvena, dok dečaci više vole zelenu i žuto-zelenu.

Jedna studija o izboru boje dečje sobe kod britanskih tinejdžera pokazala je da oni obično biraju belu, dok su kao omiljenu boju navodili crvenu i plavu.

Ove palete boja čini se da konvergiraju kako ljudi prelaze u zrelo doba.

Intrigantno, ali dok većina odraslih tvrdi da najviše voli plave nijanse, isto tako je vrlo verovatno da im se neće sviđati jedna te ista boja: kao najmanje popularna rutinski se navodi tamna žućkasto-smeđa.

Rad Karen Šlos na sklonostima ka bojama mogao bi nenamerno u velikoj meri da objasni i položaj plave kao toliko čestog favorita.

Vladavina plave traje bez prekida od najranije zabeleženih studija o bojama, koje su sprovedene u 19. veku.

I većina naših iskustava sa tom bojom najverovatnije će biti pozitivne, kao što su idilični okeani ili vedro nebo („osećati se plavo (tužno)" je idiom koji postoji samo u engleskom).

Na sličan način, njen rad nudi i nagoveštaj zašto je ona blatnjava smeđa toliko omražena, jer se povezuje sa biološkim otpadom ili istrulelom hranom.

Kratak period svake godine, međutim, ova nijansa stekne svoje poklonike, uglavnom zahvaljujući promenama koje se dešavaju u prirodnom svetu.

(Espreso)