evro
UVOĐENJE EVRA ZALEDILO KOMŠIJE? Evo od čega NAJVIŠE strepe
Izveštaj pokazuje da je podrška uvođenju evra u poslednjih godinu dana pala za čak sedam postotnih bodova, pri čemu Hrvati izražavaju strah od rasta cena i uvereni su da će uvođenjem nove valute država izgubiti deo identiteta
Hrvati su danas bolje informisani o evru nego pre godinu dana, ali znatno manje podržavaju njegovo uvođenje.
Uoči ulaska Hrvatske u evrozonu, Evropska komisija je objavila rezultate istraživanja Fleš Evrobarometra, sprovedenog u aprilu ove godine na više od 7.000 ispitanika iz zemalja koje još nisu pristupile evrozoni.
Na pitanje koliko se osećaju informisani o evru, 52 odsto Hrvata odgovorilo je da se oseća u potpunosti informisano, što je povećanje od šest postotnih bodova u odnosu na godinu ranije, piše Jutarnji list.
U odnosu na ostale učesnike koji su bili deo istraživanja Evrobarometra, ispitanici iz Hrvatske u najvećoj su meri (41 odsto) znali odgovor na pitanje koliko je trenutno zemalja u evrozoni.
Ispitanici iz Hrvatske pokazuju pad poverenja u gotovo sve institucije koje sprovode informativne kampanje o uvođenju evra. Na primer, u poslednjih godinu dana zabeležen je pad poverenja u evropske institucije i novinare (za devet postotnih bodova), nacionalnu centralnu banku i poreske/fiskalne uprave (sedam postotnih bodova) i udruženja potrošača (četiri postotna boda). Porastao je i broj onih koji ne znaju kome mogu verovati s obzirom na informacije koje im pružaju o prelasku na evro.
Kao najvažnije teme informativnih kampanja o uvođenju evra, Hrvati ističu informacije o vrednosti jednog evra i informacije o tome kako osigurati poštovanje pravila za pretvaranje valute u evre, dok najmanje važnim smatraju informacije o izgledu novčanica i kovanica evra, ali i društvene, ekonomske ili političke implikacije evra.
Izveštaj pokazuje da je podrška uvođenju evra u poslednjih godinu dana pala za čak sedam postotnih bodova, pri čemu Hrvati izražavaju strah od rasta cena i uvereni su da će uvođenjem nove valute država izgubiti deo identiteta.
U poslednjih godinu dana, značajno je porastao broj Hrvata koji veruje da će uvođenje evra imati negativne posledice za Hrvatsku (49% u odnosu na 40%). Da će doći do povećanja cena veruje 81% ispitanika u Hrvatskoj. Većina Hrvata uverena je da će lično uspeti da se prilagode zameni kune za evro, ali takođe veruju da će Hrvatska izgubiti deo svog identiteta (57%) i kontrolu nad svojom ekonomskom politikom (49%).
Većina (58%) misli da Hrvatska nije spremna na uvođenje evra. Ukupno 37 posto anketiranih veruje da je Hrvatska spremna za evro, što je povećanje od tri postotna boda u odnosu na 2021. godinu. Na pitanje kada bi želeli da evro postane valuta vaše zemlje, 17% ispitanika iz Hrvatske odgovorilo je "nikad", 22% "što kasnije", 25% "što pre", a 34% "nakon određenog vremena".
Najveća podrška za uvođenje eura zabeležena je u Rumuniji (77%) i Mađarskoj (69%), a najmanja u Bugarskoj i Češkoj (44) i Švedskoj (45%). Od tih sedam zemalja, jedino je Hrvatska ispunila sve kriterijume za ulazak u evrozonu. U julu se očekuje konačna odluka Saveta EU i od 1. januara 2023. evro će zvanično postati i hrvatska valuta.
"Zaista smo spremni, a to će u konačnici doneti mnoge konkretne, opipljive koristi hrvatskim građanima, poput smanjenja kamatnih stopa", izjavio je predstavnik Evropskog parlamenta Karlo Resler, nakon što je Evropska komisija 1. juna objavila da Hrvatska zadovoljava konvergencijske kriterijume i da je spremna da postane 20. članica evrozone.
Bonus video:
(Espreso/Jutarnji list)