BIO JE STRAH I TREPET ZA SAMOG TITA! Mrzeo je Srbe, a jedino je on smeo da kaže Brozu OVO!

Ivan Krajačić Stevo bio je Titov najvažniji čovek i prvi načelnik zloglasnog Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA) za Hrvatsku. Ovu funkciju obavljao je i posle rata, sve do marta 1946. godine. Za Krajačića se tvrdi da je do kraja karijere bio ruski špijun i da je vukao konce tajni službi zbog čega su ga se mnogi plašili.

Priča o Stevi Krajačiću počinje u sovjetskim centrima za obuku. Kako je tamo došao, to niko ne zna a njegova objašnjenja su kontradiktorna i nejasna, piše Express.hr.

Krajičić je imao veoma zapaženu ulogu u vladanju Jugoslavijom, a neki poznavaoci tadašnjih prilika kažu da ga se plašio i sam Josip Broz Tito. Iako je bio stopostotni ratni invalid, ranjavan pet puta na ratištima od Španije do Otočca i preživeo pad aviona, bio je i tvorac najsloženijih obaveštajnih mreža i paralelnih sistema, čije je konce jedino on vukao i jedini znao koji je njihov konačni cilj.

On od 1942. postaje predstavnik sovjetske obaveštajne službe za Balkan i to će ostati do 1983. godine, a smatra se i posle toga.

Publicista Anton Duhaček, bivši obaveštajac i rankovićevac, objavio je priču koja se po Zagrebu širila dugo vremena pre nego što je napisana. On je u napisao da je upravo Stevo Krajačić prvi uspeo da uđe u ustaške arhive i zapleni ih, što mu je dalo silnu moć.

– Sam Ivan Krajačić je ušao u Zagreb s prvim partizanskim jedinicama. Na upozorenje Radojice Nenezića, komandanta 28. slavonske udarne brigade, da je opasno ući u Zagreb tako brzo, Krajačić se nije obazirao. Žurio je ka Savskoj ulici, gde je bio ustaški zatvor i isledni deo tajne policije, ali i arhiv UNS-a, zapisnici sa saslušanja komunista, presude i dosijei onih koji su radili za ustašku tajnu policiju i obaveštajnu službu, i veći deo dokumentacije logora Stare Gradiške i Gestapa. Ta arhiva je nestala… – piše on.

Službenik Kominterne

Duhaček dodaje da je Ivan Krajačić bio u politici Kominterne jedan od najboljih izvršitelja. Shvatio je ciljeve i namere Kominterne, odnosno Sovjetskog Saveza, nastojao osigurati da baš Hrvatska bude ključni deo teritorije za kontrolu Balkana a veze sa Moskvom nikada nije prekidao.

Josip Broz znao je da je Ivan Krajačić i nakon 1948. godine održavao kontakte s Rusima. Ne samo da je to tolerisao već je i sam u tome učestvovao. Njihova saradnja datira još od 1935. godine kada je Krajačić dobio zadatak da prati Broza u Moskvu.

Sigurno je da je Krajačić imao veze sa sovjetskim službama, službama NDH, Gestapom, može se verovati da je radio i s drugim špijunskim organizacijama. Navodno se baš on pobrinuo da Gestapo u okupiranom Beogradu uhapsi Mustafu Golubića.

Od 1945. do smrti, mnogi su se pitali – ko je Stevo, piše Vjenceslav Cenčić u jednoj svojoj knjizi.

Bahat i grub

– Bojali su ga se mnogi, čak i Tito”, nastavlja Cenčić, pa dalje opisuje Krajačića kao zlog duha Titove države. On je sam o sebi ispleo mrežu koja je pričala priče koje ulivaju strah. Stevo je po karakteru bio bahat i grub, a njegova je uvek bila zadnja – piše on.

On nije skrivao da je obojeni nacionalista. Prema Cenčiću, pre Stevine smrti, 10. septembra 1986. godine, u julu u Zagreb dolaze četiri pukovnika KGB-a, kako bi mu uzeli arhiv i radiostanicu. Njih je htela i jugoslovenska obaveštajna služba. Akcija je trajala samo deset minuta a Rusi su, na očaj jugoslovenske službe, uspeli.

Krajačić je bio prvi koji je dobio visoko rusko odlikovanje 1944. godine, a Cenčić tvrdi da Krajačić nije bio samo agent ruske službe nego da ga je Randolf Čerčil vrbovao i za saradnju sa Englezima.

Za vreme rata je, kaže Cenčić, on je kupovao svinje po Slavoniji i prodavao ih nemačkoj vojsci za zlato, a po Zagrebu se šetao u ustaškoj uniformi. Cenčić citira Dedijera, prema kome je Krajačić tvorac Golog otoka, bio najmračnija ličnost hrvatske istorije. Dedijer je rekao da se Krajačića i sam Tito plašio.

– Zašto? On je od februara 1942… bio glavni rezident NKVD, kasnije KGB-a za Balkan – dodaje Dedijer.

Sam Cenčić tvrdi kako mu je, u nekoliko razgovora s Krajačićem, Stevo rekao da su za njega radili Bakarić, Jovanka, Marko Belinić, Miko Špiljak, braća Vrhovec i mnogi drugi. Cenčić tvrdi da je Stevo bio “saradnik ruske Udbe“, dok je Kopinič bio saradnik “ruskog KOS-a“.

Učestvovao u smeni Leke Rankovića

Aleksandar Leka Ranković bio je prvi načelnik OZNA za Jugoslaviju, a kasnije i UDB-a. Ranković je bio čak i venčani kum Josipa Broza, ali mu ni to nije pomoglo jer je 1966. Tito navodno pronašao uređaje za prisluškivanje u svom kabinetu, nakon čega je sazvao kongres na Brionima kako bi se razrešio “slučaj Ranković”. Iako je do kraja bio veran partiji, partija nije bila verna njemu pa je isključen iz iste. Posle njegove smene, počela je velika čistkva u bezbednosnim strukturama odakle su, uglavnom, smenjeni srpski bezbednjaci.

Bojan Dimitrijević, naučni savetnik i zamenik direktora Instituta za savremenu istoriju, izjavio je da je upravo Krajačić i hrvatski deo UDB-e učestvovao u ovoj aferi.

– Oni su ti koji su izvršili prepravke na instalacijama u rezidencijI u Užičkoj 15 da bi se pokazalo da Ranković iz svoje kuće može da prisluškuje Tita i Jovanku. Ali to je bio završetak priprema afere. Prethodno od 1964. do 1966. su iz niza razloga sa dužnosti uklonjeni srpski kadrovi: savezni sekretar za unutrašnje poslove, načelnik Službe bezbednosti JNA, obaveštajne službe inostranih poslova, pa čak i šef Titovog ličnog obezbeđenja. Paradoksalno je da sada vojnu i saveznu civilnu službu vode dva rođena brata Ivan i Milan Mišković, kojima je vernost bila okrenuta više Ivanu Krajačiću i Centralnom komitetu SK Hrvatske nego Rankoviću kao potpredsedniku te države – izjavio je on za Blic.

Uvredio Srbe i žrtve Jasenovca

Tito je prema Cenčiću, baš poput Krajačića i Kopiniča, bio ruski obaveštajac. U Cenčićevoj interpretaciji, upravo je Tito je organizovao famoznu likvidaciju Ivana Srebrenjaka Antonova u ustaškom zatvoru. Prema njemu, Stevo je namerno organizovao i ultrabrzo suđenje Mili Budaku i ustaškoj vladi dr Nikole Mandića, kako bi bili ekspresno poslati na onaj svet.

Raja Nedeljković, šef boračke organizacije Srbije, u svojim memoarima piše:

– Tri dana posle Brionskog plenuma predvodio sam izaslanstvo Srbije na otkrivanje spomenika u Jasenovcu. Godinama je Aleksandar Ranković insistirao da se Jasenovac obeleži i logor sačuva od zaborava. Godinama su Bakarić i mnogi drugi odbijali i odlagali postavljanje spomenika. I, konačno, ‘Kameni cvet’, kao trajni spomenik nevinih žrtava ustaškog pokolja, našao se na tom prostoru. Predveče 3. jula 1966., na mestu proslave su se okupile već sve zvanične delegacije republika i pokrajina i izaslanstva gradova Evrope gde su bili Hitlerovi logori smrti. Domaćin je bio Stevo Krajačić, predsednik Sabora Hrvatske…- piše Nedeljković.

Nakon što su stigli mnogi ugledni komunisti, Krajačić se obratio Nedeljkoviću:

– A vi, gegule i reponje? Seljačine, Srbi? Hoćete da podižete rafinerije u Novom Sadu i Pančevu? Šta vi znate šta su rafinerije? U to se mi razumemo, a vi znate samo svinje da tovite. I puno vas je ostalo, da znaš! – piše Nedeljković o obraćanju Krajačića.

Nedeljković u nastavku objašnjava da je o tome izvestio Žarka Veselinova i Šaneta Petrovića ali da oni nisu mnogo obraćali pažnju na to tim obraćanjem uvredio žrtve Jasenovca i sve srpske žrtve.

– Deset dana posle upalim televizor i vidim svečani doček nekog stranog šefa države. Mislim da je to bio finski predsednik Kekonen. Na aerodromu u Puli postrojeni gardisti, crveni tepih, a na tepihu ispred aviona stoji predsednik Josip Broz Tito. Pored njega – Stevo Krajačić!- piše Nedeljković.

Ulizivao se Titu gradeći mu vile

Vjenceslav Cenčić iznosi brojne detalje iz Krajačićevog života. Tvrdio je da se Krajačić ulizivao Titu gradeći mu vile. Najpoznatija je Vila Zagorje, na Pantovčaku, današnja kancelarija predsednika Republike Hrvatske, za koju je Krajačić izdvojio oko 20 milijardi dinara tj. celokupni tadašnji stambeni fond Zagreba.

– Odnos Tita i Krajačića, Steve takozvanog… Niko mi to ne može objasniti – rekao je Vladimir Velebit pa dodao kako je za odgovorom tragao na mnogim, vrlo upućenim adresama.

– Ja sam se obratio Herti Has, Titovoj bivšoj supruzi, obratio sam se drugima da mi pomognu u tumačenju, jer je za mene taj odnos bio neshvatljiv. Ali bio je i za njih. Tito je Krajačiću najviše vjerovao, a zašto? Iako, već tada je odnos Herte Has i Tita pukao jer Tito je već imao novu ljubav Davorjanku Paunović, s kojom je sudbina Steve Krajačića povezana – navodi Velebit.

Očarao i Hruščova

Malo je onih, piše u Cenčićevoj knjizi – kojima je jasno kako je Ivan Krajačić Stevo ne samo uspeo da dočeka prirodnu smrt, nego i da ostvari i uživa vladarski status u socijalističkoj Jugoslaviji sve do samog kraja.

– Možda je razlog tome sasvim jednostavan, za razliku od drugih, on se nije zamarao odgonetanjem zbrkanih događaja koje neki nazivaju našom novijom istorijom. Koncentrisao se na to da shvati Tita. Kao predratni metalac, jedini je u jugoslovenskom vrhu bio u stanju da shvati sve suptilne finese funkcionisanja genijalnog Brozovog mozga. Kao sovjetski đak i službenik, najdublje je shvatio Brozov moral i politiku koju je ponekad i određivao… Ivana Stevu Krajačića smatrali su duhovnim blizancem Josipa Broza Tita i jedinim čovekom koji je, ne izuzimajući Tita, mogao zaista da čini šta mu je volja – piše Cenčić.

Cenčić piše kako Krajačić nikada nije hteo da prepričava svoje susrete sa Staljinom. Ostalo je, međutim, zabeleženo kako je doslovce očarao ne samo Tita, nego i Hruščova.

– U vreme kad je Hruščov dolazio na pokajanje Brozu, a i posle, Stevo je bio i Nikitina senka. Stevo je, naime, toliko opčinio sovjetskog lidera da je očevicima to bilo teško shvatljivo – piše Cenčić.

Autor Erih Šmit- Enbom je u jednoj svojoj knjizi ulogu Ivana Steve Krajačića kao hrvatskoga državotvorca uzdigao na pijedestal iznad svih ostalih. Krajačić u njoj figurira kao mastermajnd hrvatske državotvorne ideje.

– Krajačićev centar u Zagrebu je skoro bez smetnji radio sedamdesetih godina. Krajačić je, u svojoj vili u finoj stambenoj četvrti na Tuškancu, primao svoje prijatelje i saradnike i vodio režiju u svom omiljenom scenariju: odvojiti Hrvatsku, zajedno s Bosnom i Hercegovinom, kao jednu nezavisnu državu. Iako ni Krajačić niti Manolić, nisu direktno radili u hrvatskoj UDBI od 1971. godine, oni su mogli preko svojih starih veza izgraditi “kuću u kući” – napisao je Enbom.

Inače, Krajačić je 1968. dao ostavku na članstvo u CK Saveza komunista Hrvatske a 1980. godine dobio je titulu počasnog građanina Zagreba. Umro je šest godina kasnije i sahranjen je na groblju Mirogoj.

Bonus video:

(Espreso/24sedam)