PROCURIO MAKRONOV NON PAJPER: Niče nova EVROPSKA POLITIČKA ZEJEDNICA, u njoj i SRBIJA?

Francuska želi stvaranje jednog sveobuhvatnog evropskog političkog foruma koji ne bi bio zamena ni za EU, ni Savet Evrope, niti za Organizaciju za evropsku sigurnost i suradnju (OESS), ali bi omogućio izgradnju zajednice koja bi okupljala sve evropske države, bez obzira na njihov status u EU ili odnose s Evropskom unijom.

To bi trebalo da znači da bi se u novoj zajednici našla i Srbija. Ovu ideju je pre mesec dana prvi put izneo predsednik ove države Emanuel Makron, a o njoj će se raspravljati na sledećem sastanku Evropskog saveta 23. i 24. juna u Briselu.

Francuska je već poslala zemljama EU non pejper gde iznosi ideju o stvaranju „Evropske političke zajednice“. Jutarnji list je imao uvid u ovaj francuski dokument o kojem se raspravlja u EU. Zanimljivo je da se o papiru počelo raspravljati samo par dana pre objave mišljenja Evropske komisije o davanju statusa kandidata za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. Očekuje se da će Komisija preporučiti davanje statusa kandidata za Ukrajinu, verovatno i za Moldaviju, a neizvesno je kako će se to odnositi i na Gruziji.

Iako u EU kažu da su nakon aplikacije ovih država za članstvo o EU „sledili uobičajenu postojeću proceduru“, jasno je da se sve odvijalo znatno brže i da se radi o političkim motivima, a manje o ispunjavanju stvarnih kriterija za članstvo. No ionako proces proširenja zavisi pre svega od političke volje, a nakon toga od formalnih uslova, prenosi Jutarnji list.

Dugotrajni proces

U Francuskom non-paperu se navodi da se od Evropskog saveta, koje se sastaje za nedelju dana u Briselu, očekuje odluka o aplikaciji Ukrajine za članstvo, ali i upozorava na dugo trajanje procesa pa predlažu da se još ove godine stvori "Evropska politička zajednica".

"Koji god nivo postignemo na ovom Evropskom veću, politika proširenja, zbog zahteva za neophodne reforme za pridruživanje Evropskoj uniji, i trajanja koje nužno sledi, ne nudi danas neophodni politički okvir za odgovor na hitne istorijske i geopolitičke potrebe koje proizlaze iz rata protiv Ukrajine i za gradnju političkog strukturiranja našeg evropskog kontinenta", piše u tom francuskom non pejperu.

Upravo ta dugotrajnost procesa je poslužila Francuskoj kao argument za predlog o "Evropskoj političkoj zajednici" u kojoj bi bile sve zemlje koje su spremne deliti zajedničke demokratske vrednosti i da doprinesu zajedničkoj sigurnosti, stabilnosti i prosperitetu Evrope. Zajednica bi bila otvorena za sve evropske zemlje, bez obzira na to jesu li članice EU i bez obzira na to kakve odnose imaju s Evropskom unijom. Bilo onih koje žele da budu članice, one koje to ne žele ili su je napustili, ili su povezane sa EU samo ekonomskim sporazumima.

Države na koje se najviše misli pri raspravama o ovom francuskom planu su zemlje zapadnog Balkana i one iz istočnog partnerstva, ali i Velika Britanija koja je napustila Europsku uniju.

Slična Mišelova ideja

Ova zajednica bi imala format "blage pravne strukture" s ovlašćenjima donošenja odluka, ali uz poštivanje autonomije EU u odlučivanju. Sastanci u okviru takve zajednice bili bi redovni, nekoliko puta godišnje i to i na nivou šefova država ili vlada i na nivou ministara.

Sličnu ideju je izneo i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel koji ju je nazvao nešto drugačije, kao "Evropska geopolitička zajednica". Kako je Mišel izuzetno blizak Makronu, očito se radi o istoj stvari pa će to biti i jedna od ključnih tema Evropskog saveta krajem sledeće nedelje.

Kada je Makaron izneo prvi put ideju o "Evropskoj političkoj zajednici", s obzirom na to da se on dokazao kao skeptičan prema procesu proširenja EU, mnogi se bili sumnjičavi. No u ovom non pejperu stoji da će stvaranje ove zajednici pomoći, a ne sprečiti integraciju u EU za one države koje to žele.

(Espreso/Jutarnji List)