sistem upozorenja
EVO KAKO IZGLEDAJU PORUKE UPOZORENJA NA VREMENSKE NEPOGODE: Koliko je Srbija daleko od toga?
Najpre se navodi na koje brojeve telefona treba pozvati Hitnu pomoć, policiju, vatrogasce, Nacionalni centar za hitnu pomoć/ ili Evropski broj za hitne slučajeve
Ne postoji dan a da na sajtu Republičkog hidrometeoorološkog zavoda (RHMZ) ne osvane neka meteorološka najava ili upozorenje na nepogode, padavine, visoku ili nisku temperaturu, porast vodostaja reka, a sve u zavisnosti od godišnjeg doba.
U pojedinim zemljama, upozorenja kakva mi čitamo na sajtu RHMZ, a koja znaju da se ažuriraju i po više puta u toku jednog sata, u pojedinim zemljama građani dobijaju kao poruku.
Ovakav sistem za obaveštavanje građana u Srbiji ne postoji, takva obaveštenja dobijaju samo nadležni organi, a sa direktorom RHMZ, prof. dr Jugoslavom Nikolićem proverili smo postoji li mogućnost da se ovakav ili sličan sistem uvede i kod nas i doprinese još bržem obaveštavanju građana o vremenu.
On podseća da RHMZ izdaje upozorenja na opasne i vanredne meteorološke i hidrološke pojave na internet prezentaciji RHMZ-a , i na specijalizovanoj internet prezentaciji za meteorološka upozorenja - www.meteoalarm.rs, kao i odgovornim licima u sistemu zaštite i spasavanja putem SMS poruka kao što su Vlada, Sektor za vanredne situacije, zaposleni u vodoprivredi...
Kaže da ovakav sistem može da se uvede i kod nas, da je unutar RHMZ bilo predloga i u vezi sa tim, ali i objašnjava kolike su uopšte prednosti takvog sistema.
- Videli ste i sami kod nas kako se pravi vremenska prognoza. To je veliki posao. Postoji dosta modela, a mi koristimo za to čitave ansamble modela. Upozorenja koja stižu na telefon prave se pomoću jednog modela, bez provere. Koliko je ona bitna, biće vam jasno ako vam kažem da se u pojedinim, i to razvijenim zemljama, još ručno vrše analizu sinoptičkih karata. Kada sam pitao što se to radi kada ima automatika, objanili su mi da bi sinoptičar ušao u situaciju. Nikada ne može model da obuhvati ni svaku tačku, ni sve procese, ni svaki parametar kraja u tim početnim elementima, postoje računske greške. Tako da, čak i dnevnu prognozu mi kada radimo, vrše se konsultacije u okviru naše institucije - objašnjava Nikolić i dodaje:
- Imamo čitav sistem u realnom vremenu osmatranja. Svaki taj model ima određena ograničenja, a jedino sinoptičar zna koja su to graničenja i koje prednosti, i u kojim situacijama. Naš model koristi i Američka nacionalna služba ali ona nije idealna. Ima neke prednosti ali koristimo i nemačke modele, sve u zavisnosti od ograničenja. Skoro 50 modela koristimo da bismo dobili dobru prognozu ne samo za jednu tačku, nego za prostor.
Profesor kaže da su obaveštenja koja stižu na građanima na telefone postala komercijalna.
Podseća da je sistem Meteoalarma jednostavan za korišćenje, jer su za sve definisane meteorološke pojave definisana četiri nivoa opasnosti različitim bojama - zelena, žuta, narandžasto i crvena:
- Tako da se na jednostavan način građani mogu informisati da li su u određenom regionu prognozirane opasne pojave, koji je stepen opasnosti, kao i koji su mogući uticaji te pojave, koji svakako zavise od primenjenih preventivnih i operativih mera.
U Grčkoj se, na primer, kada nailazi neka nepogoda građanima na telefonu pojavljuje upozorenje na ono što slede. Kada se ono otvori, mogu se pročitati svi saveti šta građani treba da rade u određenim situacijama, a koje su pripremili Generalni sekretarijat za civilnu zaštitu i Nacionalna meteorološka služba.
Najpre se navodi na koje brojeve telefona treba pozvati Hitnu pomoć, policiju, vatrogasce, Nacionalni centar za hitnu pomoć/ ili Evropski broj za hitne slučajeve.
Navodi se i da je bitno da roditelji nauče decu svim porodičnim podacima (prezime, adresu i broj telefona), da treba objasniti svima kada i kako se isključuje struja, prirodni gas i voda, kako se koristi aparat za gašenje požara i kako da pozovu pomoć.
Napominje se da treba biti opremljen opremom za hitne slučajeve, kao što su komplet prve pomoći, aparat za gašenje požara, baterije, prenosivi radio...
Ponašanje po lošem vremenu
Po lošem vremenu građani bi trebalo da stalno budu informisani putem radija i televizije. Treba proveriti kuću i ostatak imovine kako bi se sastavila lista eventualnih šteta. Ako neko putuje treba da bude informisan o vremenu i stanju na putevima, a trebalo bi putovati tokom dana i to pre svega auto-putem, a izbegavati teško pristupačne puteve.
Automobili treba da budu opremljeni opremom kao što su lanci za gume, antifriz, suncobrani, kabanice, gumene čizme, baklja, pribor za prvu pomoć... Kada se hoda, treba biti oprezan zbog klizavog kolovoza i trotoara, ili usled pada predmeta od vetra ili grada.
Kada su jaki vetrovi treba obezbediti vrata i prozore, izbegavati aktivnosti na obali i priobalnim područjima, da prolazite ispod velikog drveća, ispod okačenih znakova i u blizini mesta gde su saksije, slomljena stakla, a koji mogu pasti na zemlju.
Kada grmi TV aparate treba isključiti iz antene i napajanja. Treba izbegavati dodirivanje vodovodnih cevi (kuhinja, kupatilo) jer su oni dobri provodnici struje. Ako ste na otvorenom, treba se sakriti u zgradi ili automobilu. Ako ste u šumi, zaštitite se ispod gustog granja niskog drveća. Nikada nemojte stajati ispod visokog drveta na otvorenom prostoru. Udaljite se maksimalno od reka, jezera a ako ste u moru, brzo izađite, navodi se u vodiču ove zemlje.
(Espreso / Telegraf)