zahvalan i skroman
DRAMATIČNA ISPOVEST DEGENEKA: Pobegao od jednog rata, sačekao ga drugi! "Išao sam u bolnicu 3-4 PUTA NEDELJNO!"
Onda dođe 1999. godina, imate još jedan rat...
Nekadašnji defanzivac Crvene zvezde Miloš Degenek je za australijske medije pričao o teškom detinjstvu.
– Imao sam čudno i teško detinjstvo. Pobegneš iz jedne zemlje i izgubiš sve što si ikada stvorio. Imao sam 18 meseci kada smo pobegli u Srbiju, bio sam na traktoru sa mamom, bratom i porodicom. Na kraju sam živeo u kući sa još 22 osobe – izjavio je reprezentativac Australije za portal „Socceroos“.
– Onda dođe 1999. godina, imate još jedan rat, bili smo bombardovani. Ali, kao dete od šest godina razmišljam – „ovo je normalno“. Čujete sirenu, uđete u zgradu, u bunker 20, 30 metara pod zemljom i pomislite. U redu je, kada se završi bombardovanje izaći ćemo. Pomisliš to i onda kada vam kažu da ako bomba pogodi zgradu možda nikada ne izađete ili će vas neko iskopati posle tri meseca… Ali, kao dete mislite „sigurno ćemo izaći i ponovo se igrati žmurke“ – nastavio je on.
Ono što je iskusio kao dečak, ostavilo je velike traume
– Kao mlad sam često bio bolestan. Išao sam u bolnicu tri, četiri puta nedeljno. To je bio težak život, ali opet kao dete mislite da je to normalno, odlazak u bolnicu, injekcije, dodatni vazduh – mislite, to je ono kroz šta svako dete mora da prođe… Sada imam 28 godina, shvatiš da se to ljudima ne dešava, da nije normalno i da nisi imao najlepši život – dodao je Degenek.
Istakao je kako ga stvari kroz koje je prošao teraju da više ceni ono što su roditelji učinili za njega.
– Moj tata je u to vreme odlučio da ode u Australiju. To zaslužuje veliko poštovanje, jer je preuzeo rizik – rekao je nekadašnji član Zvezde.
– Veoma sam zahvalan svojim roditeljima što su se žrtvovali, prolazili kroz ratove i radili od pet ujutru kako bismo moj brat i ja mogli da kupimo par cipela. Porodica je uvek jedina stvar koja će uvek biti tu za vas – zaključio je Degenek.
(Espreso/Objektiv)