STRAH I TREPET DRUGOG SVETSKOG RATA: Ovo su ŽENE čuvari u nacističkim LOGORIMA, ono što su radile je MONSTRUOZNO!

Pretpostavlja se da je među 55.000 stražara koji su služili u nacističkim logorima smrti bilo oko 3.700 žena. Za njih su životi i osećanja logoraša bili potpuno irelevantni, a brutalnost prema njima iskazivale su na razne načine. Mnogi se i dan-danas pitaju da li je za to kriva njihova vera u ispravnost Hitlerove politike, latentni sadizam ili možda oboje.

1. Vanda Klaf

Vanda se po završetku školovanja 1938. zaposlila u fabrici koja se bavila proizvodnjom džema. Tu je radila četiri godine, a potom se udala i postala domaćica. Godine 1944. pridružila se osoblju u koncentracionom logoru Štuthof, u kom je zlostavljala zatvorenike. Docnije joj je suđeno sa ostalim ženskim stražarima. Na suđenju je izjavila da je veoma inteligentna i da je bila izuzetno posvećena svom poslu, udarajući najmanje dva zatvorenika dnevno. Obešena je u julu 1946. godine.

2. Dorotea Binc

Dorotea je bila nadzornik u koncentracionom logoru Ravenzbrik tokom Drugog svetskog rata. Radila je u raznim delovima logora, uključujući i kuhinju, a kasnije je bila zadužena za deo u kom su kažnjavane i mučene zatvorenice. Njeno zlostavljanje kasnije je opisano kao nepopustljivo – često ih je mučila i davila u hladnoj vodi. U periodu od 1943. do 1945. godine, obučavala je žene i raspoređivala ih na odgovorna mesta, a po završetku rata, pogubljena je zbog svojih zločina.

3. Greta Buzel

Greta Buzel, rođena Miler, bila je obučena medicinska sestra. Godine 1939. poslata je u Ravenzbrik, gde je odlučivala ko će biti ubijen gasom, a ko će završiti u omladinskom logoru Ukermark. Upamćena je po rečenici Ako ne mogu da rade, neka trunu. Kasnije joj je suđeno i pogubljena je zajedno sa Elizabet Maršal 3. maja 1947. godine. Maršalova, koja je tada imala 60 godina, najstariji je ubijeni ženski nacista.

4. Alis Orlovski

Alis je radila u nekoliko ozloglašenih nacističkih koncentracionih logora u okupiranoj Poljskoj za vreme Drugog svetskog rata. Dok je bila u logoru Majdanek, smatrali su je jednom od najokrutnijih nadzornica, jer je pribegavala jedinstvenim načinima mučenja, poput bičevanja zatvorenika preko očiju. Pred kraj rata, njeno ponašanje se drastično promenilo. Postala je humanija i čak je donosila vodu onima koji su bili žedni, pa se spekulisalo da je to radila jer je znala da će joj biti suđeno kao ratnom zločincu. Po završetku rata, osuđena je na doživotnu robiju, ali je puštena deceniju kasnije. Umrla je tokom ponovljenog suđenja 1976. godine.

5. Ilse Koh

Ilse Koh, supruga Karla Oto Koha, komandanta koncentracionog logora Buhenvald, ostala je zapamćena zbog uzimanja suvenira od kože ubijenih zatvorenika sa karakterističnim tetovažama. Po završetku Drugog svetskog rata osuđena je na doživotnu robiju. Obesila se u ženskom nemačkom zatvoru u Ajhahu 1. septembra 1967.

6. Huana Borman

Huana se pridružila SS-u 1939. godine kako bi zaradila što više novca. Bila je nasilna, a priče o njenoj okrutnosti vezuju se za tri logora – Ravenzbrik, Aušvic i Bergen-Belzen. Sa sobom je uvek vodila psa i često ga je puštala na bespomoćne zatvorenike. Pogubljena je 13. decembra 1945. godine.

7. Herta Bote

Herta je kao tinejdžerka pomagala ocu oko stolarskih radova, a zatim je neko vreme radila u fabrici i u bolnici. Godine 1939. priključila se Savezu nemačkih devojaka, da bi nešto kasnije postala čuvar u Ravenzbriku. Nakon četvoronedeljne obuke poslata je u logor Štuthof, gde je postala poznata kao Štuthofski sadista zbog brutalnih prebijanja zatvorenika. Na suđenju održanom 1945, osuđena je na deset godina zatvora jer njeni zločini nisu smatrani toliko brutalnima. Šest decenija po završetku rata, tokom jednog intervjua bilo joj je postavljeno pitanje vezano za njenu odluku o radu u koncentracionom logoru, na šta je odgovorila sledeće: Da li sam pogrešila? Ne. Greška je bila u tome što je to bio koncentracioni logor, ali sam morala ići tamo jer bih u protivnom bila zatvorena. To je bila moja greška.

8. Hildegard Lehert

U oktobru 1942, kada je imala 22 godine, ova medicinska sestra počela je da radi u logoru Majdanek. Dve godine kasnije, odnosno nakon rođenja svog trećeg deteta, prebačena je u Aušvic. Zbog svog sadističkog ponašanja dobila je nadimak Krvava Brižit, a suđeno joj je od 26. novembra 1975. do 30. juna 1981. godine u Dizeldorfu. Na kraju je osuđena na 12 godina zatvora. Umrla je u Berlinu 1995.

9. Rut Najdek

Rut je od početka jula 1944. do kraja aprila 1945. godine obavljala različite funkcije u Ravenzbriku. Svoje pretpostavljene impresionirala je odlučnošću i brutalnošću prema zatvorenicama i važila je za jednu od najgorih nadzornica. Bila je uključena u odabir i egzekuciju više od 5.000 žena i dece. Docnije je osuđena na smrt vešanjem.

10. Marija Mandl

Marija je odgovorna za smrt oko 500.000 zatvorenika Aušvica. Karijeru je započela kao čuvar u Lihtenburgu, zajedno sa 50 drugih žena. Godine 1939. prebačena je u Ravenzbrik, gde je, kada je unapređena, nadgledala svakodnevne pozive zatvorenika, zadatke koje su obavljali čuvari, ali i izvršenja propisanih kazni, poput bičevanja i batinjanja. Od oktobra 1942. u Aušvicu je bila na poziciji ispod komandanta logora, Rudolfa Hesa. Dakle, imala je skoro apsolutnu moć. Bila je poznata kao zver i za dve godine je veliki broj ljudi poslala u gasne komore. Jedan od hobija ove inteligentne ali pakosne žene, bio je da izabere decu koju je trebalo ubiti. Za svoju nehumanost platila je u januaru 1948, kada je obešena.

(Espreso/Kafenisanje)