KAKO STATI NA PUT DOJAVAMA O BOMBAMA? Stručnjak otkrio na koji način se otkrivaju počinioci u inostranstvu!

Od početka marta različite institucije u našoj zemlji – škole, bolnice, gradske službe, tržni centri, primile su na stotine pretećih poruka o postavljanju eksplozivnih naprava. Do sada su, kažu u MUP-u, otkrivene lokacije više mejl adresa i poručuju da su rasvetlili svaku dojavu o postavljenoj bombi koja je došla iz Srbije. Ipak, najveći broj njih stigao je iz inostranstva.

Stručnjak za bezbednost Goran Kunjadić kaže za RTS da je za sajber kriminal karakteristično da počinilac može biti u jednoj državi, sredstvo izvršenja u drugoj, a žrtva u trećoj. Iako ne postoji neki akt koji države obavezuje da sarađuju u istrazi, naglašava da je međunarodna saradnja neophodna.

Za tri meseca, koliko traju učestale dojave i uznemirenje javnosti, čuli smo da je MUP došao da podataka kojima su otkrivene lokacije više mejl adresa sa kojih su stizale preteće poruke o postavljenim bombama sa servisa Gmail, ProtonMail, Eunet mail, Yandex. Goran Kunjadić ističe da za te prvajdere nije dovoljno samo da znamo mejl adresu, jer ona sama po sebi ne mora ništa da znači.

"Ona može biti falsifikovana, fingirana – tako da sama mejl adresa ne znači ništa, ali ako se obratimo tim provajderima, potrebna je njihova saradnja, oni mogu da dođu do prave IP adrese koja identifikuje lokaciju pošiljaoca poruke", dodaje Kunjadić.

Govoreći o tome da li ti provajderi snose odgovornost, Kunjadić kaže da su to kompanije i one nude svoje usluge "besplatno".

"De fakto oni prikupljaju naše podatke, to što smo mi spremni da otkrijemo i svoju lokaciju i sve zarad toga da bismo imali besplatan mejl, to je druga stvar", naveo je on.

Ukazao je da je ProtonMail malo specifičan, da se hostuje u Švajcarskoj i da je zaštićen dvostrukim lozinkama.

"Oni u principu ne otkrivaju identitet svojih korisnika. Bio je jedan slučaj prošle godine u septembru kada su otkrili identitet jednog Francuza, ali to je bilo po odluci švajcarskog suda", navodi Kunjadić.

Ko je nadležan?

Dojave su stizale pretežno iz Poljske, Gambije, Irana, Nigerije, Ukrajine, Slovenije i Rusije. Na pitanje da li su druge države u obavezi da reaguju kada im se obrati za pomoć ili je njihova dobra volja, Kunjadić ističe da tu još uvek postoji neusklađenost zakonodavstava različitih država.

"Svaka država postupa prema svom zakonodavstvu i zavisi da li je nešto kažnjivo u toj državi ili nije. Tu je neophodna međunardona saradnja. Sajber kriminal je relativno nova pojava i ono što je karakteristično je da počinilac može biti u jednoj državi, sredstvo izvršenja u drugoj državi, a žrtva u trećoj državi. Sada se postavlja pitanje ko je zapravo nadležan i zbog toga je neophodno ostvariti tu pravno-bezbednosnu saradnju da bi se počinilac kaznio na pravi način", naglašava.

Pre tri dana uhapšen je državljanin Gambije koji je priznao da je slao preteće poruke Srbiji. Kunjadić kaže da ako je on državljanin Gambije i u toj zemlji je uhapšen, on će odgovarati po zakonima te zemlje.

I region je pogođen dojavama takođe – juče su na meti bili tržni centri u Hrvatskoj, škole u Crnoj Gori, policijske stanice i sudovi u Sarajevu. Na pitanje da li iza njih čitamo isti potpis ili se može videti rukopis različitih interesa, Kunjadić kaže da prema njegovim saznanjima to je isti rukopis, ali da bi trebalo izvršiti malo detaljniju analizu svakog mejla pa bi se videlo da li je to zapravo isti rukopis ili nije.

Nema međunarodnog akta koji obavezuje države da sarađuju u istrazi

Neke države nisu rade da sarađuju, a Kunjadić navodi da ne postoji li neki međunarodni akt koji ih na to obavezuje.

"Radi se o bilateralnim sporazumima, čak ni Evropol i Interpol nisu policije koje mogu da rade na teritoriji više država, oni koordiniraju saradnju policija", dodaje.

Pored toga, kaže da su svi ti provajderi privatne firme i rade po sopstvenim zakonima.

"Ne možete ih naterati, ali oni izlaze u susret kada su krivična dela u pitanju pogotovu kada se radi o terorističkim aktima, ne radi se ni o kakvoj finansijskoj uceni", dodaje.

Sada slede mala matura, prijemni ispiti, obrazovne institucije najčešće su bile na meti. Pomeranje održavanja bi u potpunosti poremetilo funkcionisanje. Na pitanje postoje li neki mehanizmi prevencije kako bi se predupredile ovakve situacije, Kunjadić ističe da ne vidi baš neki efikasan način prevencije.

"Mi sa naše strane kao država mislim da činimo maksimum koji možemo, ali treba insistirati na toj međunarodnoj saradnji. Preventiva jako teško", zaključuje Kunjadić.

Bonus video:

(Espreso/RTS)