"NA SAMRTI ME JE ZAKLEO..." Doktoru se desila BIZARNA stvar na poslu!

Anonimni muškarac koji je bio zaposlen u bolnici objasnio je kako mu je poznanstvo sa čovekom koji je umirao od raka promenilo pogled na život. Ovo je njegova ispovest:

Sasvim slučajno u bolnici u kojoj sam radio kao medicinski tehničar, sprijateljio sam se sa čovekom koji je živeo poslednje dane svog života. Zvao se Henk. Doktori više nisu mogli da mu pomognu i on je to znao, pa ipak, niko nije uspevao da me razveseli i nasmeje kao on.

Tokom rada upoznao sam puno dobrih ljudi koji su mi prirasli srcu, ali on je bio nešto posebno. Kratko poznanstvo s njim nikada neću zaboraviti. U to vreme tražio sam novi posao, kako bih mogao da uskladim predavanja na fakultetu i smene na poslu.

Henk je imao poslednji stadijum raka pluća. Možda mislite da je rad sa ovakvim pacijentima nešto mučno i katatsrofalno, ali niste u pravu. Teško jeste, ali je i puno lekcija. Kada stalno gledaš smrt izbliza, moraš dublje i više da misliš o životu.

U mladosti, Henk je bio vojni pilot i borio se u Drugom svetskom ratu. Tada je imao sreće da preživi, ali u starosti, skolila ga je teška bolest. Uprkos svemu, stalno se šalio, sa osmehom prisećao lepih trenutaka, pa i onih ne tako lepih.

Nakon nekoliko naših razgovora, vezao sam se za Henka. Postao je heroj u mojim očima. Slušao sam ga bez prekidanja, željan da čujem još neki detalj iz njegovog neverovatnog života.

Na kraju, on je bio moja inspiracija i motivacija da napustim ovaj posao i radim nešto bolje i korisnije za mene samog.

Naučio me je da životni cilj nije samo da nađeš sreću, kao i da sreća nije nešto što samo nađeš i uzmeš. Govorio je da je život rezultat godina koje smo proživeli kako smo izabrali, i ako su te godine bile dobre, onda je to sreća.

Rekao je da kada dođu poslednji dani, samo nam uspomene ostaju – iskustva i milion priča koje nam mogu zagrejati srce svakog dana. A ako smo proveli te godine povećavajući bogatstvo i misleći samo o poslu, nećemo se setiti ničeg zanimljivog, govorio je moj divni Henk.

Posmatrao sam ljude u toj bolnici, i shvatio da ih mogu podeliti u dve kategorije – srećne ljude i ljude koji se utapaju u bolu i tuzi. Komunicirao sam sa svima i njima i došao do tog zaključka. Kao po pravilu, ti srećni starci živeli su lep i neobičan život – radili su, putovali, nisu se plašili nepoznatog, rizikovali su. I na samrti su u tim trenucima govorili sa sjajem i vatrom u očima.

Njihova lepa iskustva su njihova sreća. To je bio odraz onoga što su bili i snage sa kojom su se borili sa problemima. Oni su ljudi koji se nisu svakog dana na nešto žalili. Oni su uzeli život u svoje ruke i nisu ni za čim žalili na kraju.

– Svaki put kad sam dozvolio sebi da se razbesnim, sve je otišlo dođavola. I zašto bih onda to radio – govorio je moj stari Henk.

Onda mi je, pre nego što će umreti, kao svom sinu otkrio tri najvažnije životne lekcije i zakleo me da moram što pre da ih naučim.

1. Život je, kao i čitav svet, jedan veliki, neispravan avion, kojim moraš naučiti da upravljaš da bi preživeo. Ako ti bes, tuga ili strah odvlače pažnju od vožnje, sigurno ćeš se srušiti.

2. U sreću ne spada ništa materijalno i opipljivo. To nije nešto što možeš da pronađeš. To je samo proizvod nastao iz kvaliteta i karakteristika godina koje smo proživeli.

3. Otvori se samo onim ljudima koji znaju da se smeju. Smeh o radost su najveća nada. Dok možeš da se nasmeješ, nije sve izgubljeno. Kad pronađeš radost i smeh, pronaći ćeš i sreću.

– Današnji svet je lud. Nijedna generacija ne može samo da ustane i reši sve probleme. Svet nam stalno šalje nove prepreke koje moramo da pevaziđemo. Samo je tvoj izbor kako ćeš se predstaviti tom surovom svetu i životu. Možeš biti optimista ili pesimista, ja ti savetujem ovo prvo. Ali na kraju, shvatićeš da okrutnost i bes vode samo u poraz. A ako u tvom srcu ima mesta za radost i smeh, ništa te ne može zaustaviti – rekao mi je Henk.

I dan danas pamtim svaku njegovu reč…

(Espreso)