užas
"MAKINA GRUPA" DVE DECENIJE VEĆ KORAK ISPRED POLICIJE: Ko je i zbog čega IREŠETAO Buhu?
Četrdesettrogodišnji general policije pogođen je sa više hitaca iz automatskog oružja i sa teškim ranama prevezen je u Urgentni centar, gde je kasnije podlegao povredama
Boško Buha, general-major policije i pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti MUP Srbije, ubijen je u "sačekuši" pre 20 godina u Beogradu. Na njega je na parkingu ispred hotela "Jugoslavija" u Novom Beogradu, prilikom ulaska u džip "nisan patrol" parkiran naspram ulaza u hotel, pucala iz neposredne blizine nepoznata osoba.
Za ovaj zločin svojevremeno je optužena "Makina grupa", koja je oslobođena optužbi, ali je ta presuda poništena. Do novog suđenja nikad nije došlo, jer je prvooptuženi Željko Maksimović Maka već dve decenije u bekstvu. Ostalo je nejasno da li su članovi "Makine grupe" zaista odgovorni za ovo ubistvo, ili je umesto policijskog to bilo još jedno "političko" rešavanje slučaja, kakvih je bilo sijaset unazad.
Četrdesettrogodišnji general policije pogođen je sa više hitaca iz automatskog oružja i sa teškim ranama prevezen je u Urgentni centar, gde je kasnije podlegao povredama.
Buha je bio na večeri sa prijateljima na splavu "Žabar" kod hotela "Jugoslavija", koji su napustili tog 10. juna 2002. godine oko 2.30 i krenuli ka parkingu kod službenog ulaza hotela. Tu su se i rastali. Buha je krenuo prema svom džipu, a prijatelji ka svom automobilu. Kad je otvorio vrata džipa, na Buhu su, po svemu sudeći, pucala dvojica napadača iz "kalašnjikova".
Prvo se čuo jedan hitac, a potom dva rafala. Lekari su konstatovali da je Buha izrešetan sa najmanje sedam ili osam metaka ispaljenih u grudi, a napadači su pucali sa samo pet do deset metara razdaljine.
Zalegli i prijatelji i policajci
Na džipu je, prilikom uviđaja, pronađeno samo jedno oštećenje od metka na prednjem faru, pa se pretpostavlja da je pucano sa prednje strane vozila. Prema nekim tragovima utvrđeno je da su napadači pobegli automobilom u pravcu kineske ambasade.
Uloga Legije i Dušana Spasojevića
I u ovaj zločin su se umešali Milorad Ulemek Legija i Dušan Spasojević Šiptar, jer se odmah po ubistvu generala Buhe pojavila priča da je Spasojević dao policiji sve podatke o počiniocu atentata. Operativci BIA i beogradske policije uhapsili su potom Nikolu Maljkovića iz Beograda zbog sumnje da je ubio generala policije Boška Buhu. Maljković je bio sin žene koja je projektovala kuće Spasojevića i Lukovića.
U momentu pucnjave Buhini prijatelji bili su udaljeni desetak metara od njega. Posle hitaca su zalegli i nisu videli napadače. Jedna saobraćajna patrola bila je takođe u blizini mesta zločina, ali su i policajci legli i nisu ništa videli. Uviđaj je trajao do 5.30, a pošto ga je ometala jaka kiša, nađene su samo tri čaure. Buha je preminuo tačno u četiri časa u Urgentnom centru.
Ubistvo generala Buhe izazvalo je nevericu među njegovim prijateljima. Kako su izjavili posle ubistva, Buha je poslednjih meseci "bio marginalizovan u policiji", a uvereni su bili da je iza likvidacije stajala mafija. Niko, međutim, nije želeo da nagađa razlog zbog kojeg je ubijen.
Njegove kolege istakle su, posle zločina, da je tokom Buhinog "načelnikovanja" u beogradskoj policiji počeo obračun sa auto-mafijom, kao i da su mnogi od kriminalaca, pa i šefova tih grupa, uhapšeni, a pojedinci ubijeni u okršajima sa policijom. Udar na auto-mafiju Buha je isticao kao veliki uspeh u svom radu.
Armija vojnika mafije
Prijatelji Boška Buhe iz redova policije podsetili su i na njegove izjave dok je još bio načelnik SUP Beograd. Buha je u decembru 2001. godine za novine rekao da u Beogradu deluje pet većih grupa koje se organizovano bave kriminalom, a da su njihovi šefovi, koji se bave i legalnim poslovima, kao što su izgradnja puteva ili građevinarstvo, poznati policiji.
- Oni za prljave poslove ilegalno poseduju armiju vojnika koja najčešće "radi" automobile, drogu, iznude i otmice. Armije beogradskih mafijaša imaju po 50 stalnih članova organizovanih prema vrsti poslova, a često angažuju i "spoljne saradnike", jer se dešava da ti vojnici podzemlja istovremeno rade za više bosova - rekao je tada Buha, naglašavajući da posle likvidacije bivših "kumova" nijedan od petorice tadašnjih bosova nije uspeo da se izbori za mesto glavnog.
Buha je naveo da te organizovane grupe rade na teritorijama Zemuna, Rakovice, Zvezdare, Voždovca i Novog Beograda, da je auto-mafija sasečena i da je "hit" trgovina drogom. On je napomenuo da je svojim aktivnostima SUP Beograd oduzeo mafiji oko 5,5 miliona maraka, od čega dva miliona naftnoj i duvanskoj mafiji.
- Nuđeni su mi kontakti s ljudima iz podzemlja, a mafija je pokušala da se dodvori i nekim političarima DOS-a nudeći im razne usluge, novac, čak i dosijee kojima bi kompromitovali svoje političke protivnike - naveo je Buha, dodajući da mafijaši koji su dobro radili u vreme Slobodana Miloševića pokušavaju da "pretrče" u tabor DOS-a, ne bi li zaustavili policijski progon.
Posle tih izjava, a prema nepotvrđenim informacijama, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović je na kolegijumu MUP-a "izribao" Buhu zbog iznošenja operativnih podataka u javnost, a od tada, pa sve dok nije ubijen, Buha se nije oglašavao u javnosti.
Specijalni telefoni
Policija je u okolini hotela "Jugoslavija", kasnije u istrazi, otkrila da su te noći kad je ubijen Buha bazne stanice mobilnih telefona registrovale korišćenje specijalnih telefona u međusobnoj komunikaciji. Ti telefonski brojevi su stavljeni na proveru i ustanovljeno je da su oni bili na vezi sa jednim brojem u Crnoj Gori. Kad je počelo prisluškivanje trećeg broja utvrđeno je da je njega koristio Željko Maksimović Maka, čovek koji je bio poznat policijama Srbije i Crne Gore, ali i njihovim bezbednosnim službama, i koji je hapšen za ubistvo policajca Gorana Radulovića i ranjavanje jednog njegovog kolege, kada su svojevremeno pokušali da ga legitimišu.
Za zločin je potom osumnjičen i uhapšen 27. oktobra 2002. Nikola Maljković, sin žene koja je projektovala kuće Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića u Šilerovoj 38. Međutim, pažnja je potom usmerena na takozvanu Makinu grupu, čiji je navodni vođa bio Željko Maksimović Maka. Pored Maljkovića, uhapšeni su kao saučesnici Dragan Jakšić, zvani Karlos, Dragan Ilić Limar i Dragan Alijević, dok je sam Maka bio u Crnoj Gori i za njim je raspisana poternica.
Policija je iznela podatke kako je ova grupa navodno planirala veći broj atentata i otmica, i to uglavnom na političare. Organizovano je suđenje u odsustvu Make, ali su na kraju i on i ostali optuženi oslobođeni 18. novembra 2004. godine zbog nedostatka dokaza. Vrhovni sud je 28. oktorba 2005. godine poništio oslobađajuću presudu i naložio da se suđenje ponovi, ali novo suđenje nikad nije održan, jer je većina članova grupe u bekstvu.
Nejasan je motiv "Makine grupe" za ovaj atentat, jer "destabilizacija države", koja je navedena kao razlog, zvuči neubedljivo. A ukoliko su oni zaista počinioci, onda je pitanje ko je bio naručilac.
(Espreso / 24sedam)