OVO JE NAJNOVIJA ODLUKA NARODNE BANKE SRBIJE: Upravo je saopšteno

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 2,5 odsto, saopšteno je iz NBS. Istovremeno, odlučeno je da koridor kamatnih stopa NBS ostane nepromenjen, tako da stopa na kreditne olakšice iznosi 3,5 odsto, a stopa na depozitne olakšice 1,5 odsto.

Podsetimo, prethodno je NBS u dva navrata, u aprilu i maju, povećavala kamatnu stopu za po 0,5 odsto. Pošto se kamatne stope kredita u dinarima ravnaju u odnosu na nju, podizanje ove kamate uticaće na rast cene kredita u domaćoj valuti, ali i dozvoljenog minusa i kreditnih kartica. NBS je prvi put posle nekoliko godina, 7. aprila povećala kamatnu stopu sa 1, na 1,5 odsto. Iz Narodne banke Srbije su nedavno saopštili da efekte aprilskog povećanja referentne kamatne stope još ne mogu da sagledaju, jer ne raspolažu podacima o kamatnim stopama na kredite za april, ali su istakli da su kamatne stope na nove kredite privredi i stanovništvu i pre toga blago porasle od početka ove godine u odnosu na kraj 2021.

"Donoseći odluku o daljem pooštravanju monetarnih uslova, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da je nastavak konflikta u Ukrajini uticao na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja", saopšteno je iz NBS.

Oni navode da je, u uslovima kontinuiranog jačanja inflatornih pritisaka na globalnom tržištu, Izvršni odbor je procenio da je potrebno dodatno pooštriti domaće monetarne uslove. To je, kako kažu, neophodno kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije na domaćem tržištu, čemu Narodna banka Srbije, pored ostalih mera, doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

"Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u aprilu je iznosila 9,6 odsto međugodišnje, od čega je oko dve trećine doprinosa i dalje poticalo od cena hrane i energije. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta). Ipak, bazna inflacija koja je u aprilu iznosila 5,5 odsto i dalje je dosta niža kako od bazne inflacije u uporednim zemljama regiona, tako i od domaće ukupne inflacije. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže i stabilne bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja", navode u centralnoj banci.

Kažu i da bi u skladu sa srednjoročnom projekcijom iz maja, inflacija trebalo da u drugoj polovini ove godine ima opadajuću putanju, a njeno vraćanje u granice cilja očekuju u drugoj polovini naredne godine. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, nakon čega se očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na ograničenje cena osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu.

"S obzirom na geopolitička dešavanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini, znatno je povećana i neizvesnost u izgledima globalnog privrednog rasta, a dodatno jačanje inflatornih pritisaka na međunarodnom nivou uticalo je na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i zaoštravanje njihovih monetarnih politika", kažu u NBS.

(Espreso / Euronews)