BIĆETE U ŠOKU KADA SAZNATE KOLIKO OLIVERA ZEKIĆ ZAPRAVO IMA GODINA: Istina u koju je teško poverovati, KRILO SE?!

„Olivera Zekić je diplomirani politikolog za novinarstvo i informisanje, sa višedecenijskim iskustvom u medijima i nevladinim organizacijama, a u poslednjih pet godina je nezavisni medijski konsultant“. Rođena je 1975. godine u Kragujevcu.

Olivera Zekić se u novinarstvu pojavila u redakciji Dnevnog telegrafa (DT) 1996. kao studentkinja iz Kraljeva, poput mnogo mladih ljudi koji su hrlili u tabloidnu medijsku industriju na početku njenog procvata. NJen tadašnji prvi urednik, a sadašnji poslovni i životni partner Ivan Radovanović, odmah je uočio talenat. Zekić je prilikom kampanje za lokalne izbore 1996. imala prvu ozbiljnu priču, kada je tadašnji gradonačelnik Nebojša Čović poslao policiju na štrajkače u GSP – dobila je udarac pendrekom po ruci, a DT nekoliko tiražnih naslovnih strana.

Potom je postala glavni politički novinar DT magazina, nedeljnog dodatka, tada najjačeg tabloida u vlasništvu Slavka Ćuruvije. Po prirodi posla, u to vreme često je kontaktirala, između ostalih, i sa Aleksandrom Vučićem, generalnim sekretarom SRS, zaduženim i za medije, kao i sa Ivicom Dačićem, portparolom SPS.

Godinu dana kasnije otisnula se u političko-medijski konsalting u firmi IPC. Navela je da od 2010. do 2015. godine nema radnog angažovanja, da bi 2015. postala članica Saveta REM-a.

Ona sama o sebi kaže:

„Devedesetih sam bila novinar i urednik ‘Dnevnog telegrafa’ Slavka Ćuruvije, osuđivana zajedno sa njim i ostalim kolegama, i tada sam upoznala i Ivicu Dačića i Aleksandra Vučića, i postali su mi prijatelji, bez obzira na sve što sam o njima pisala. A pisala sam takve stvari zbog kojih mi je bio zabranjen ulazak u prostorije SRS-a, ali nikada mi nije bilo zabranjeno da popijem kafu sa Vučićem, ili sa Dačićem. To su bile te devedesete, tukli smo se, vrlo pošteno, ali bez ičeg ličnog u svemu tome. A sada fondacija koja nosi Slavkovo ime objavljuje tekstove u kojima je moja biografija svedena na to ‘da sam radila za Baneta Ivkovića’. Zamisli. A sa Banetom Ivkovićem me je upoznao Slavko Ćuruvija. I kada su nesrećnog Slavka ubili, nisu me zvali ni iz NUNS-a, ni iz bilo koje redakcije, nego me je zvao taj Bane Ivković i ponudio mi posao. Rekla sam mu da to neće moći, jer sam već radila sa drugarima iz Otpora, ali on je rekao šta to ima veze, i zaposlio me. I da se vratim na temu, i tužbu, užasno me je iznerviralo to što je moje prijateljstvo sa Dačićem, koje traje poslednjih dvadeset godina, i moje često gnjavljenje tog čoveka, maltretman kojem sam ga izlagala ubeđujući ga da priča sa svima, pa i sa ljudima sa N1, koji su me molili da to radim, sada predstavljeno tako kako je predstavljeno – da sam ja njegova saradnica. E pa, nisam.“ (Ekspres, 23. 3. 2017. godine)

Za članicu Saveta REM izabrana je ponovo 17. decembra 2020, a za predsednicu tog tela 21. decembra.

U oktobru 2021. Savet REM-a ju je predložio za članicu Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje.

Bonus video:

(Espreso)