"NEKA SE ERDOGAN SPREMI": Grci BESNI zbog Turske, došao je KRAJ STRPLJENJU

Grčka je upozorila Tursku da je prešla gornju granicu njihovog strpljenja zbog provokacija, uključujući prelete i zahteve za demilitarizaciju grčkih ostrva.

"Učinićemo sve što je potrebno da odbranimo i zaštitimo naša puna suverena prava. Opasno se približavamo kraju našeg strpljenja", rekao je grčki ministar odbrane Nikos Panajotopulus.

Govoreći na godišnjoj konferenciji o bezbednosti GLOBSEC-a održanoj u Bratislavi, Slovačka, Panajotopulus je izrazio frustraciju Grčke u odnosima sa Turskom, navodnom saveznicom u NATO-u. "Osećamo se čudno što imamo saveznika koji je nametnuo pretnju ratom protiv nas ako odlučimo da iskoristimo jedno od naših zakonskih prava prema međunarodnom pravu - da proširimo naše teritorijalne vode preko šest milja. Pretnja ratom jednog saveznika protiv drugog? Ne želim da imam takve saveznike", rekao je on. Dodao je da ne želi da ima saveznika koji svakog dana izvrši preko 40 preleta.

"Ne samo upadi u naš vazdušni prostor, već preleti nad naseljenim područjima. Ponekad se preleti odvijaju preko noći. Pitam se iz kog razloga", naglasio je Panajotopulos. "Takođe je neobičan osećaj imati saveznika koji poziva na demilitarizaciju naših ostrva? Da su, ako nisu demilitarizovani, za grabljenje? Od koga? Hoćemo li ih izgubiti zbog nekog drugog?" pitao se. "Ovo ne samo da su neprihvatljive situacije već i potpuno apsurdne", rekao je Panajotopulus. Grčki premijer je takođe dodao: "S druge strane, ako predsednik Erdogan misli da neću braniti suverenitet i suverena prava Grčke i da neću iznositi pred međunarodnu javnost da se Turska ponaša kao revizionistička sila, onda je on pogrešno".

Kampanja o navodnim provokacijama

Jednoglasno turski mediji, analitičari i vojni zvaničnici "bombarduju" narod tvrdnjama da nekoliko grčkih ostrva pripada Turskoj, čime su u potpunosti usvojili retoriku provokacija i istorijski neosnovanih tvrdnji predsednika Erdogana. Turski lider, kako pišu mediji, želi da prigrabi grčke i arapske teritorije, kao odvraćanje pažnje svoje zemlje od ekonomskih problema koje nije u stanju da reši. Erkan Karakus, viceadmiral, rekao je da Agatonisi, Farmakonisi, Pserimos, Kinaros i neka druga ostrva u istočnom Egejskom moru pripadaju Turskoj i u to nema sumnje.

"Agatonisi je naš, Arkoi je naš, Farmakonisi je naš, Pserimos je naš, Levita je naš, Kinaros je naš, ostrva Liadi su naša, Sirna je naša, tri ostrva su naša, Astakida je naša. Nama pripada Oinouses, nama ostrvo Paša, nama Timaina i nama ostrvo Gavata. Nema sumnje kome pripadaju", rekao je on.

Turska je ujedno objavila i video koji ima za cilj da pokaže turskim građanima da ih Grčka provocira svojim stavom na Egejskom moru. Čini se da turska vlada menja kurs i više ne promoviše samo eskalaciju na Egejskom moru kao deo svojih navodnih tvrdnji, već sada predstavlja retoriku kao "zemlju kojoj preti Grčka". Konkretno, video-snimak državne televizije TRT o grčko-turskim odnosima pod naslovom "Provokacija u grčkom arhipelagu" predstavlja "provokaciju Grčke koja je narušila ravnotežu uspostavljenu Ugovorom iz Lozane i Pariza u Egejskom moru".

"Grčka je ostrva pretvorila u arsenal"

U videu, provladini novinari i akademici govore o tome kako je Grčka "pretvorila ostrva u arsenale i kasarne, kršeći međunarodno pravo". Egejska ostrva obuhvataju i Dodekanez, koja su 1912. data Italiji pod uslovom da budu vraćena Osmanskoj državi.

Godine 1923. Lozanskim ugovorom je određeno da biti razoružani. "Posle završetka Drugog svetskog rata, predati si Grčkoj". Istovremeno, list Jeni Šafak govori o uzastopnim masakrima koje su počinili Grci tokom Grčke revolucije. U članku se navode stavovi poznatog britanskog istoričara Vilijama Sent Klera o bici kod Tripolisa: "Grčka, koja se bori protiv Turske uz podršku zapadnih zemalja, duguje svoj establišment brutalnom ubistvu desetina hiljada muslimana. Istorijski zapisi, dokumenti i svedočanstva otkrivaju da je grčka revolucija bila serija uzastopnih masakra.”

Članak se zatim kreće protiv Kipra, Makarija i sveštenstva: „Neprestano eskalirajući neprijateljski stav, poslednjih nedelja koje je Grčka zauzela prema Turskoj, dobio je novu dimenziju sa nagoveštajem premijera Kirijakosa Micotakisa da je NATO na „našoj strani u tenzijama sa Turskom”. "Najkrvaviji od masakra koje je grčka milicija počinila nad civilnim muslimanskim stanovništvom dogodio se na Peloponezu u jesen 1821. Grci, koji su zatekli muslimanske Turke i Albance u mnogim naseljima, posebno u Tripolici, ubili su više od 30.000 ljudi, među njima žene i deca."

Britanski istoričar Vilijam Sent Kler rekao je da je "genocid na Peloponezu okončan tek kada više nije bilo muslimanskih Turaka za ubijanje", navodi se u izveštaju. Istovremeno, on se poziva na izjave Redžepa Tajipa Erdogana, koji je, govoreći na sastanku grupe svoje stranke, reagovao na politiku Grčke prema Turskoj i rekao: "Grčka neće doći na pravi put. Nećemo više razgovarati sa ovom zemljom. S vremena na vreme njihovi avioni poleću i stavljaju na ekrane. Zar ne izvlačite pouke iz istorije?".

Bonus video:

(Espreso/B92)