BRBLJIVCI U PRIRODI, IMAJU VOKABULARI DO 50 REČI? Pečurke pričaju kao "navijene"? NAUČNICI NA PRAGU NOVOG OTKRIĆA

Verujemo da Luis Kerol 1865. godine napisavši čuvenu Alisu u zemlji čuda nije ni slutio da će se njegova fikcija o pečurkama koje pričaju ispostaviti kao veoma tačna. Naime, naučnici su nedavno otkrili da pečurke "razgovaraju" koristeći električne impulse koji se pojačavaju kada gljive dođu u kontakt sa izvorima hrane ili potencijalnim opasnostima. A ispostavilo se i da je njihov "vokabular" poprilično zavidan s obzirom da komuniciraju do 50 reči.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Rojal Sosajeti Open Sajens, naučnici su otkrili da su ovi organizmi najneočekivaniji brbljivci u prirodi.

Pričaju kao "navijene"?

Profesor u Laboratoriji za nekonvencionalno računarstvo na Univerzitetu Zapadne Engleske Andrev Adamatzki zajedno sa svojim kolegama fokusirao se na četiri vrste gljiva: enoki, škrga, duh i gusenica.

Adamatzki je ubacio sićušne elektrode u supstrat, ili površinu na kojoj je rasla svaka određena gljiva, da bi analizirao električni izlaz svake vrste. Prema Gardijanu, pečurka sa razdvojenim škrgama dala je najupečatljivije rezultate.

On je primetio da su u određenim situacijama signali pečuraka izuzetno izraženi. Kako saznaju, više pečuraka raste iz istog micelija - mreže filamenata nalik korenu sličnih neuronima u ljudskom telu. Električni impulsi koje oslobađa jedna gljiva putuju kroz micelijum do drugih gljiva koje rastu iz iste mreže.

Razdvojena škrga preživljava varenjem drveta, a Adamatzki je bio zapanjen kada je video oštar skok u električnim signalima pečurke kada su filamenti hife koji su činili njen micelijum došli u kontakt sa stranim komadima drveta - što sugeriše da je obaveštavao druge pečurke u svojoj mreži hrana.

- Pod pretpostavkom da gljive koriste šiljke električne aktivnosti za komunikaciju, pokazujemo da se distribucija dužine reči gljivica podudara sa onim u ljudskim jezicima. Otkrili smo da veličina rečnika gljiva može biti do 50 reči, međutim, osnovni rečnik najčešće korišćenih reči ne prelazi 15 do 20 reči - otkriva Adamatzki.

Slične vukovima?

Adamatzki je tvrdio da se ove prenete poruke ne razlikuju od urlika koje proizvode vukovi. Prema Nacionalnoj geografiji, vukovi redovno izgovaraju svoje lokacije iz raznih razloga, kao što je obaveštavanje svog čopora o nadolazećim predatorima ili položaju plena.

Kada je Adamatzki shvatio da ovi skokovi u električnom izlazu dolaze u određenim klasterima, počeo je matematički da ih razlikuje. Identifikovao je da svaka gljivična "reč“ ima prosečnu dužinu od 5,97 slova, u poređenju sa prosekom od 4,8 slova engleskih reči.

Skepticizam

Iako je Adamatzki ubeđen da ova povećanja električne snage nisu nasumična, on je takođe dovoljno skroman da zna da se moraju uraditi još istraživanja.

- Postoji i druga opcija — oni ništa ne govore - rekao je Adamatzki.

- Vrhovi micelijuma koji se razmnožavaju su električno naelektrisani, i, stoga, kada naelektrisani vrhovi prođu kroz par diferencijalnih elektroda, beleži se skok u razlici potencijala. I drugi naučnici su skeptični prema nalazima studije. Prema Denu Beberu, mikologu sa Univerziteta u Ekseteru, mi smo daleko od stvarnog prevođenja onoga što ovi organizmi govore.

- Iako zanimljivo - primetio je on:

- Tumačenje kao jezik deluje pomalo previše entuzijastično i zahtevalo bi mnogo više istraživanja i testiranja kritičnih hipoteza pre nego što vidimo "gljivicu“ na Gugl prevodiocu - zaključio je.

( Espreso / 24sedam )