OVAKO SE NE TREBA PONAŠATI KOD SPOMENIKA ŽRTVAMA RATA! Bonton za posetioce istorijskih lokaliteta

Pojedine posetioce istorijskih lokaliteta u Srbiji očigledno povremeno valja podsetiti na to šta se od njih očekuje prilikom posete.

Uprava Spomen-parka „Kragujevački oktobar" u Šumaricama objavila je saopštenje u kojem apeluje na „ljudsku pristojnost" posetilaca prilikom fotografisanja.

„Zaposleni u Spomen-parku Kragujevački oktobar su u poslednje vreme primetili jednu neprimerenu pojavu među pojedinim sugrađanima našeg grada, a to je da se neki od njih fotografišu u neprikladnim, pa čak i uvredljivim pozama ispred Muzeja '21. oktobar' i ispred spomenika i humki u samom Memorijalnom parku", navodi se u saopštenju.

Iz Spomen-parka takođe ističi da „ne postoje zakonske regulative kojima bismo to mogli da sprečimo, ali zato na ovaj način apelujemo na elementarnu ljudsku pristojnost i poštovanje prema kragujevačkim žrtvama Drugog svetskog rata koje počivaju u Šumaricama".

„Pristojnost se podrazumeva"

Zamenik direktora Spomen-parka „Kragujevački oktobar" Nenad Karamijalković, kaže za BBC da je spomen-park kulturno dobro od izuzetnog značaja, proglašeno 1979. godine.

„Postoje mere tehničke zaštite spomenika, šta je dozvoljeno raditi i to propisuje Republički zavod za zaštitu spomenika kulture", kaže Karamijalković za BBC.

On dodaje da je penjanje po spomeniku ili bilo kakav drugi oblik ugrožavanja moguće sankcionisati, kao i prakse poput snimanja bez dozvole.

„Fotografisanje je, naravno, dozvoljeno, ali nije propisano u kom obliku, kojim pozama, ali podrazumeva se da je na memorijalnom kompleksu nepristojno poziranje", ističe Karamijalković.

„Ista praksa važi i za groblja, a ovo, sa 30 humki, jeste groblje."

Šta se dogodilo 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu?

Te 1941. godine, u Kragujevcu i okolini ubijeno je više od dve hiljade ljudi.

Iako se u prvi mah govorilo o više od sedam hiljada ubijenih, a zatim o pet hiljada žrtava, prema podacima Muzeja „21. oktobar" streljano je 2.264 ljudi. Streljanje je preživela 31 osoba.

Ono što se sa sigurnošću zna je da se tog 21. oktobra dogodila rafalna paljba o kojoj u Kragujevcu nije smelo da se priča.

Pet dana ranije, na putu između Kragujevca i Gornjeg Milanovca 16. oktobra 1941. kod sela Ljuljaci, napadnut je nemački 3. bataljon 749. pešadijskog puka.

Samo nekoliko dana ranije, 10. oktobra, glavnokomandujući general okupacionih snaga u Srbiji Franc Beme objavio je da će za svakog ubijenog nemačkog vojnika, muškarca, ženu ili dete, biti streljano sto zarobljenika ili talaca, a za ranjenog 50.

U napadu kod sela Ljuljaci je stradalo devet, a povređeno 27 vojnika. Jedan od njih kasnije je podlegao povredama.

Major Paul Kenig, najviši nemački oficir u Kragujevcu, dobija naredbu i kvotu od 2.300 ljudi koje treba streljati.

U Kragujevcu i okolnim selima 19, 20, i 21. oktobra kvota je ispunjena.

Među streljanima bilo je oko 300 mladića i đaka srednjih škola, ali i Roma, čistača cipela, starih između 12 i 15 godina.

Čitav oktobar je u Kragujevcu posvećen žrtvama stradanja.

Huliganizam je mnogo veći problem

Zamenik direktora Spomen-parka „Kragujevački oktobar" kaže da problem neprimerenog ponašanja „postoji, ali da nije zabrinjavajućeg obima".

„Ispalo je kao da je to učestala pojava, što nije tačno. Mi smo dobili dva dopisa građana koji su primetili objave na društvenim mrežama, i tim povodom smo dužni da javno reagujemo", kaže Karamijalković.

On dodaje da postoje mnogo veći problemi.

„Mnogo veći problem je huliganizam, koji se dešava na ta dva groblja, o čemu se nije mnogo izveštavalo."

„Fotografije su, iako neprimerene, ipak bezazlenije, a prikazane su kao mnogo veći problem."

Šta još nije pristojno raditi na ovakvim lokalitetima? Plesati uz glasnu muziku

Na mestu spomen-kompleksa Bubanj u Nišu je zamalo održan muzički festival pre četiri godine. Organizatori su izabrali za lokaciju festivala „Tri pesnice", mesto na kom je tokom Drugog svetskog rata streljano više hiljada ljudi.

Kako prenose Južne vesti, nakon negodovanja javnosti, a i zbog činjenice da Republički zavod za zaštitu spomenika nije izdao dozvolu da se na ovom mestu okupe ljubitelji muzike, lokacija je promenjena.

Festival je održan na niškoj Tvrđavi, uz nezadovoljstvo organizatora i komentar da je Bubanj „mnogo bolja lokacija".

Selfiji iz Aušvica...

Uprava Memorijalnog centra Aušvic je u martu prošle godine poručila posetiocima da prestanu da poziraju na šinama.

U objavi na Tviteru, Memorijalni centar je podelio fotografije ljudi koji balansiraju na šinama, pozvavši ih da „poštuju" sećanje na žrtve.

Posetioci su zamoljeni da obrate pažnju na simboliku iza tih fotografija.

„Postoje bolja mesta na kojima možete da naučite da balansirate od mesta koje simbolizuje deportaciju stotine hiljade ljudi do njihove smrti", navodi se u saopštenju.

Nacisti su ubili više od 1.1 milion Jevreja u Aušvicu. Stradalo je i više stotina hiljada drugih, mahom Poljaka.

... i iz Černobilja

Popularnost HBO serije doprinela je sve većem broju turista u Černobilju.

Turisti bi trebalo da pokažu poštovanje prema žrtvama nuklearne katastrofe, rekao je autor HBO serije Černobilj Kreg Mazin pre par godina.

U zoni u kojoj se 1986. godine dogodila nuklearna nesreća, neki turisti se fotografišu sa osmehom na licu pozirajući ispred zatvorene elektrane. Jedna osoba se fotografisala gola.

Mazin je izjavio da je predivno što ljudi obilaze Černobilj, ali je podsetio turiste da se tamo dogodila strašna nesreća.

„Pokažite poštovanje prema svima koji su patili i koji su se žrtvovali", napisao je na Tviteru.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski potpisao je uredbu koja omogućava početak radova u ovom području. Obnoviće se staze za šetnju i poboljšati prijem mobilne telefonije.

„Černobilj je do sada bio deo negativnog brenda Ukrajine. Došlo je vreme za promene", rekao je Zelenski.

Novom uredbom biće sređeni i plovni putevi, kao i kontrolni punktovi. Takođe, biće ukinuto i ograničenje za snimanje.

Samo pristojno

Zamenik direktora Spomen-parka „Kragujevački oktobar" Nenad Karamijalković podseća da Šumarice nisu samo „memorijalni, već i rekreativni park".

„To je rekreativni park od 1933. godine, sa hotelom i sportskim terenima, kroz koji prođe hiljade ljudi dnevno".

Ponavlja da od posetioca zahtevaju samo pristojnost.

„Mi moramo da apelujemo, ali ne želimo da se stvori predstava da je u pitanju neko bahato ponašanje. Takvi slučajevi su zaista retki."

( Espreso / BBC na srpskom )