VAŽNO
KOLIKE ZALIHE NAFTE IMA SRBIJA? Mićović objašnjava šta se dešava sa tržištem
Vlada Srbije je produžila uredbu o ograničenju cena derivata do kraja juna, a danas u 15 sati biće objavljene nove cene
U skladu sa prosečnom dnevnom potrošnjom, Srbija raspolaže dvomesečnim rezervama nafte i derivata, potvrdilo je RTS-u Ministarstvo energetike. Pored obaveznih i zaliha u Republičkim robnim rezervama, od 1. jula i nafne kompanije koje posluju u našoj zemlji moraju da poseduju operativne rezerve. Generalni sekretar Udruženja nafnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za RTS se nalazimo u vrlo nestabilnom periodu kada je u pitanju cena sirove nafte, kao i da će operativne rezerve podići sigurnost snabdevanja.
U ponedeljak sirova nafta bila je na devetomesečnom maksimumu – 124 dolara, a od utorka cena je padala i do 112 dolara, jutros je 117. Tomislav Mićović objašnjava šta se događa sa tržištem nafte.
"OPEK je usvojio plan vraćanja proizvodnje na redovan nivo još 2020. godine kao posledica kovida, zapravo kojim tempom će se izlaziti iz kovida tim tempom će se povećavati proizvodnja", naveo je Mićović.
Ukazao je da su prvi put doneli odluku da julsko i avgustovsko povećanje proizvodnje bude malo više povećano, odnosno da se septembarska kvota rasporedi na ta dva meseca.
"To je tržište osetilo i zato se cena nafte juče smirila, sa preko 120 došla je na 113 dolara", dodaje on.
Naveo je i da se od septembra 2020. godine do danas jasno vidi neprekidan trend rasta cene nafte koja se preliva na cene goriva svuda u svetu.
Ističe i da je kada je došlo do rata u Ukrajini tržište bilo zbunjeno, kao i da su čas bili optimisti, čas pesimisti i da su oscilacije bile veoma velike.
"Potražnja za naftom je, ne potrošnja, alavost za naftom je uzrokovala te skokove i strah od nestašice. Nalazimo se u jednom vrlo nestabilnom periodu kada je u pitanju cena sirove nafte", naglašava Mićović.
Čak 45 odsto veća prosečna cena nafte ove godine
Ukazao je da je 45 odsto veća prosečna cena nafte ove godine nego prošle.
"Sve vlade sveta su rešile da u manjoj ili većoj meri neutrališu udar cene nafte na cenu goriva. Ne može tu sa puno parametara nijedna država da upravlja osim one koje imaju puno svoje nafte. Sve države upravljaju ili maržama kompanija ili svojim fiskalnim dažbinama", objašnjava Mićović.
Mićović kaže da naša uredba i pravilnik nisu u prethodnom periodu baš najbolje oslikavali stanje na tržištu i dolazilo je povremeno do ozbiljnog gubitka u zoni naftnog sektora.
"Znači država se odrekla devet dinara akciza, stisnula je maržu u naftnom sektoru na već opasnoj granici i to su ove cene koje danas imamo", dodaje on.
Ukazao je da je država procenila da može toliko da spusti maržu, ali da ulazimo u period intenzivne potrošnje goriva.
"Naredna dva meseca će biti mnogo veća potrošnja goriva i sa ovako stisnutom maržom može da dođe do ugrožavanja uvoza, a u ovom periodu intenzivne potrošnje domaća proizvodnja nije dovoljna. Treba vrlo oprezno uredbom upravljati, jer su cena i snabdevenost neposredno vezani, ne možete vi nerealnom cenom obezbediti snabdevenost", kaže Mićović.
Na pitanje kakvu cenu danas možemo očekivati, ističe da se ne bi usudio da procenjuje.
Šta su operativne rezerve
Od ovog meseca sve naftne kompanije koje posluju u Srbiji moraju praviti operativne rezerve. Mićović kaže da je država posegnula za tom obavezom operativnih rezervi posle deset godina koliko je ta mogućnost postojala u zakonu.
"To sigurno podiže sigurnost snabdevanja, imate neku količinu kojom kompanije ne mogu da upravljaju. Oni moraju da kupe te derivate nafte, stave ih u svoja skladišta, ali ne mogu da upravljaju tom količinom goriva", objašnjava.
Navodi da su to ove godine prilično male količine rezervi – četiri dana prosečne prodaje u prethodne tri godine.
"Naftne kompanije će tokom juna morati da obezbede te zalihe da 1. jul dočekaju sa tom količinom goriva u svojim rezervama", kaže Mićović.
Ističe da imaju gde to da skladište, ali da će morati to da finansiraju iz marže.
"Marža nije dobit, iz marže se finansira mnogo toga u funcionisanju naftnog sektora i u ovom slučaju deo sredstava iz marže će morati da se izdvoji za formiranje i čuvanje tih operativnih rezervi", dodaje Mićović.
Napomenuo je da je u ovim kriznim vremenima potrebno očuvati što više vrsta energenata i da su smanjene akcize za benzin i dizel, a nisu za tečni naftni gas.
"Proteraćemo ga, a važno je očuvati sve vrste energenata na tržištu", ukazuje on.
Sirova nafta u našu zemlju stiže jadraskim naftovodom, ali deo derivata i baržama Dunavom. Na pitanje ima li drugih puteva za trasporta, Mićović kaže da ima i da smo to iskusili kada je bio izuzetno nizak vodostaj Dunava tokom leta.
"Tada se pokazalo da železnica može delom da nadoknadi, ali sve to je neuporedivo sa transportom baržama", dodaje.
Ističe da su autocisterne najskuplji vid transporta nafte, a manje su i količine koje tako mogu da se prevezu.
Govoreći o tome koliko naftni embargo koji je Brisel uveo može da poljulja snabdevanje našeg tržišta, Mićović objašnjava da nafte neće biti manje i da će sama ravnoteža između ponude i potražnje biti ista.
"Jedino što nafta iz ovog regiona mora da završi negde drugde, a nafta iz nekog drugog regiona bi trebalo da dođe do Evrope. Mislim da će najveće troškove tu imati Evropa. Rusija koja će s jedne strane morati tu svoj naftu negde drugo da otpremi, sigurno neće biti isti troškovi kao da je doprema u Evropu, a sa druge strane Evropa će morati da obezbedi naftu koja će sigurno biti skuplja", zaključio je Mićović.
(Espreso / RTS)