NAFTA
KOLIKO ĆE NAFTNI EMBARGO UTICATI NA SRBIJU? Na ovo pitanje do sada nije bilo odgovora, evo šta je istina
Evropski savet sada može biti u stanju da finalizuje zabranu za gotovo 90 odsto uvoza ruske nafte do kraja godine
Evropska unija je presekla – kroz šesti paket sankcija stavlja rampu i na rusku naftu. Naftni embargo za sada odnosi se samo na rusku naftu koja stiže brodovima, dok su naftovodi izuzeti.
Posle Poljske i Bugaske, ruski "Gasprom" zavrnuo je gasne slavine i Holandiji. Novi ekonomski rat Brisela i Moskve pogurao je cene energenata – barel nafte premašuje 123 dolara. Evropska unija poziva sve zemlje da se usklade sa sankcijama.
Ruska nafta pokriva 30 odsto potreba Evropske unije za crnim zlatom. Dogovor o nafnom embargu, postignut posle višenedeljnih rasprava, obustaviće dve trećine ruske nafte koja se u zemlje Unije doprema tankerima.
Ta sankcija, za dovoz sirovine, primenjivaće se za šest meseci, a za derivate i druge naftne proizvode za osam meseci. Ruska nafta koja stiže naftovodima za sada nije pod zabranom.
"Mislim da je ovo veoma snažan signal koji treba poslati danas, jer se poslednjih sati, poslednjih dana, spekulisalo o riziku od nedostatka jedinstva Evropske unije. I mislim da je više nego ikada važno da pokažemo da smo u stanju da budemo jaki, da budemo čvrsti, da branimo naše vrednosti i interese", rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.
"Evropski savet sada može biti u stanju da finalizuje zabranu za gotovo 90 odsto uvoza ruske nafte do kraja godine. Dakle, ovo je tema na koju ćemo se vratiti i na kojoj ćemo još morati da radimo, ali ovo je veliki korak napred", smatra predsednica EK Ursula fon der Lajen.
Iz Bugaske poručuju da su do 2024. izuzeti od nafnog embarga. Mađarska, koja je na naftni embargo držala veto – popustila je, jer je uz Češku i Slovačku, ta sankcija, mimoilazi.
"Uspeli smo da se odbranimo od predloga Komisije da zabrani upotrebu ruske nafte u Mađarskoj. I bez toga imamo dovoljno problema: cene energenata su skočile u nebo, inflacija je visoka i zbog sankcija je Evropa na ivici ekonomske krize", tvrdi mađarski premijer Viktor Orban.
Cilj Brisela je da zabranom izvoza nafte Rusiji smanji prihode kojima finansira rat u Ukrajini. Moskva pak poručuje da ima kupce na drugoj strani. Samo je Indija povećala uvoz ruske nafte za četvtinu, a veće isporuke ugovara i Kina, koja je najveći potrošač.
Naša zemlja uvozom pokriva 70 posto potreba za naftom i derivatima, trećina od toga stiže iz Rusije.
"Svakako, na tržištu Mediterana će biti veća potražnja evropskih zemalja za naftom drugog porekla, samim tim i NIS koji se snabdeva na mediteranskom tržištu, u tom smislu imaće nešto više problema. Ove sankcije će pre svega ostaviti posledice na cene sirove nafte, a samim tim i cene goriva više nego na raspoloživost sirove nafte, jer vremenom će neka druga nafta zameniti tu rusku naftu koja je završavala na evropskom tržitu", objašnjava generalni sekretar "Udruženja naftnih kompanija Srbije" Tomislav Mićović.
I dok se Estonija zalaže i za gasni embrago, Nemačka i Austrija poručuju da gas neće biti tema sankcija. Holandija je treća zemlja kojoj je "Gasprom" obustavio isporuke gasa, jer odbija da ga plaća u rubljama. Uvozom iz Rusije pokrivaju 15 posto svojih potreba, pa računaju da će to nadoknaditi domaćom proizvodnjom i tečnim gasom.
"Ne radi se o velikim količinama kubnih metara gasa. Naravno, mi ćemo to veoma pažljivo razmotriti, zaista treba da se vidi kakav je tačno uticaj. Ali na prvi pogled, ne izgleda tako loše", kaže premijer Holandije Mark Rute.
Pored energrtskih, u šestom briselskom paketu sankcija dogovoreno je i ograničenje rada najveće ruske banke - Sberbanke koja pokriva 37 odsto poslovanja sa zemljama Unije, stopira se evropsko osiguranje ruskih brodova i kompanija uslužnih delatnosti, i zabranjuje rad tri ruska državna medija.
Bonus video:
(Espreso/RTS)