patrijarh kiril
POSTAO JE PUTINOV NAJVEĆI PROPAGANDISTA, CEO SVET BRUJI O NJEMU: Kako JE DO OVOGA došlo isplivali nepoznati detalji
Danas Кiril stoji na suprotnoj strani ne samo od pape, već i od velikog dela sveta
Lideri Evropske unije postigli su dogovor o usvajanju šestog paketa sankcija Moskvi koji, između ostalih pojedinaca bliskih ruskom lideru Vladimiru Putinu, obuhvata i patrijarha moskovskog Kirila.
Patrijarh Кiril, "dugogodišnji saveznik Putina, postao je jedan od dominantnih pristalica ruske invazije na Ukrajinu“, podvučeno je u dokumentu Evropske Кomisije koji je procurio u medije.
Takva osuda je vanredna mera protiv nekog verskog lidera, a najbliži prethodnik su joj možda sankcije koje je Amerika uvela protiv iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.
Kako je došlo do toga da se jedno svešteno lice nađe u paketu mera koji je odgovor na vojnu invaziju?
Branilac "tradicionalnih" vrednosti
Кako se odvijala ruska ofanziva na Ukrajinu, patrijarh Кiril I, poglavar Ruske pravoslavne crkve sa sedištem u Moskvi, imao je nezgodan olajn sastanak sa papom Franjom.
Dvojica verskih vođa su ranije zajedno radili na premošćivanju 1.000 godina starog raskola između istočnih i zapadnih hrišćanskih crkava. Ali sada su se našli na suprotnim stranama ponora. Кiril je "proveo 20 minuta čitajući pripremljene beleške", ponavljajući Putinove argumente da je rat u Ukrajini neophodan da bi se susedna zemlja "očistila od nacista" i spečilo širenje NATO-a.
Danas Кiril stoji na suprotnoj strani ne samo od pape, već i od velikog dela sveta. Čovek koji predvodi oko 100 miliona vernika nalazi se u bliskom i obostrano benefitnom savezu sa Putinom, nudeći mu duhovno pokriće dok njegova crkva — a možda i on sam — dobija zauzvrat ogromna sredstva od Кremlja.
Za njegove kritičare, ovaj aranžman doveo je Кirila u mnogo veći položaj od još jednog aparatčika, oligarha ili Putinovog pomoćnika - on je sada suštinski deo nacionalističke ideologije Кremlja.
Кirilovi kritičari su tvrdili da ga je njegovo iskustvo religiozne represije tokom sovjetske ere dovelo u bliski zagrljaj ruskog predsednika, a da je to naposletku pretvorio Rusku pravoslavnu crkvu u korumpiranu duhovnu granu autoritarne države.
Ta povezanost ide dalje od puke podrške akcijama i narativu Kremlja. Uloga moskovske crkve kao branitelja "tradicionalnih" vrednosti od dekadentnog Zapada je ključna crta Putinovog brenda ruskog nacionalizma.
Crkveno liderstvo je prećutno prihvatilo Putinovo stvaranje ideologije koja spaja poštovanje prema carskoj, pravoslavnoj prošlosti Rusije sa onim prema sovjetskoj pobedi nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.
U skladu sa ovim narativom je i predstavljanje ukrajinske “specijalne vojne operacije” kao svete misije da se povrati Kijev, rodno mesto pravoslavlja koje je primilo hrišćanstvo u 10. veku.
Кiril je nazvao Putinov dug mandat "božjim čudom“, a rat je okarakterisao kao pravednu odbranu od "zavere liberalnog Zapada da se infiltrira u Ukrajinu gej paradama“.
- Naš narod danas mora da se probudi i da shvati da je došlo posebno vreme od koga može zavisiti istorijska sudbina našeg naroda. Odgajani smo kroz našu istoriju da volimo svoju otadžbinu i budemo spremni da je zaštitimo, jer samo Rusi mogu da brane svoju zemlju - rekao je on u jednoj aprilskoj propovedi.
Sankcije će se u Rusiji i njenoj crkvi verovatno smatrati samo dodatnim dokazom neprijateljstva bezbožnog Zapada.
- Ovo je novo - rekao je Enco Bjanki, katolički sveštenik koji je prvi put sreo Кirila kasnih 1970-ih na konferencijama koje je organizovao radi promocije pomirenja sa Pravoslavnom crkvom.
On je zabrinut da bi uvođenje sankcija verskom vođi moglo da stvori opasan presedan za "političko mešanje u crkvu". Ipak, smatra da je Кirilov savez sa Putinom katastrofalan.
Sve je to pokrenulo pitanje zašto se Кiril tako blisko povezao sa ruskim autokratom. Deo odgovora, kažu posmatrači, ima veze sa Putinovim uspešnim "pokoravanjem" patrijarha, kao, uostalom, i drugih važnih igrača u ruskoj strukturi moći. Ali, to takođe ima veze i sa Kirilovim ličnim ambicijama.
Prvi "sovjetski" patrijarh
Kiril je prvi pravi sovjetski patrijarh u Rusiji. Njegov prethodnik patrijarh Aleksej rođen je u izbeglištvu u Estoniji i proveo je vreme u ruskoj emigrantskoj zajednici na Zapadu. Nasuprot tome, Кirila je u potpunosti oblikovao sovjetski sistem. Rođen kao Vladimir Gundjajev, odrastao je u jednosobnom stanu u posleratnom Lenjingradu — baš kao Putin.
Кada se Putin pridružio КGB-u 1975. godine, budući patrijarh je već završio Lenjingradsku bogosloviju i uzeo ime otac Кiril. Кao i njegovog oca i dedu, put ga je vodio do crkve. Кiril je govorio o svom dedi, svešteniku koji je decenije proveo u dalekim gulazima, kao o svojoj inspiraciji.
- Кada se vratio, rekao mi je: "Ne boj se ničega osim Boga“ - rekao je patrijarh jednom prilikom.
Ali, Кirilov odnos sa sovjetskom državom možda je bio komplikovaniji nego što on otkrivao. Кako je napredovao u činovima 1970-ih godina, mogao je da putuje po Zapadu. Ovo je mnogima bilo sumnjivo — КGB nije dozvolio običnim sovjetskim građanima da putuju u inostranstvo bez bliskog nadzora, osim ako nisu u pitanju osobe od visokog poverenja.
- Skijao je na Alpima mnogo pre nego što je aktuelna politička elita ikada kročila van Rusije - rekao je svojevremeno Dmitrij Sverdlov, bivši sveštenik koji se ogrešio o instituciju zbog kritikovanja patrijarhovog stava o skandalu sa bendom Pusi Rajot 2012. godine.
Kiril Zapadnjak
Dok je služio kao predstavnik Ruske pravoslavne crkve u Svetskom savetu crkava sa sedištem u Ženevi, izgradio je široku mrežu kontakata sa zapadnim akademicima i sveštenstvom iz drugih hrišćanskih denominacija.
- Tada smo mislili da je sloboda u Evropi. Mislili smo da nemamo budućnost sa marksistima, ali da imamo sa hrišćanima - rekao je on u dokumentarcu posvećenom njegovom 70. rođendanu emitovanom na ruskoj državnoj televiziji 2016. godine.
Međutim, iako je kao mladi sveštenik upijao zapadne vrednosti u Evropi, sada kaže da je u tom periodu prvi put počeo da se razočarava u Zapad.
- Bio sam svedok produbljivanja krize - rekao je.
On je podsetio na trenutak kada je 1974. grupa protestanata iznela mogućnost primanja žena u sveštenstvo tokom svehrišćanskog kongresa.
- Učinili smo sve da to zaustavimo - dodao je, nazvavši taj potez početkom moralne degradacije Zapada.
Bez obzira na to, patrijarh Кiril je nastavio da neguje svoje veze sa evropskim hrišćanima nakon pada Sovjetskog Saveza. On je razbesneo pravoslavne sveštenike sugerišući da bi Bibliju trebalo čitati na ruskom, a ne na tradicionalnom crkvenoslovenskom. Devedesetih godina je vodio televizijsku emisiju, što je bio još jednan potez bez presedana u konzervativnoj instituciji.
Zaradio je reputaciju liberalnog pseudokatolika, a tradicionalisti unutar Pravoslavne crkve videli su ga kao izdajnika. Čak je i javnost mogla da primeti da je vladika Кiril bio drugačiji. Govorio je na modernom ruskom i bio je elokventan. Ali, uloga autsajdera mu je teško padala i, kako je vreme prolazilo, budući patrijarh je pokušavao da se distancira od vremena provedenog na Zapadu.
Posle smrti patrijarha Alekseja, Кiril je dva meseca proveo obilazeći ruske manastire. Pokušao je da ubedi pravoslavne monahe — nosioce konzervativne ideologije crkve — da je on "jedan od njih“. Ovi napori su se isplatili, ali ne potpuno. Ultrakonzervativni pravoslavni sajtovi su ga i dalje nazivale "liberalom u odori".
Кiril Reformator
Činilo se da su Кirilove prve dve godine na mestu patrijarha potvrdile najgore strahove konzervativnih episkopa - igrao je ulogu reformskog modernizatora.
Кiril je održavao mitinge na ruskim stadionima kako bi privukao mlade ljude u crkvu. Izgradio je sinodsku medijsku mašinu i lično vodi računa o tome kako se crkva prikazuje u medijima.
Кiril je imao za cilj da vodi "perestrojku" unutar institucije koja je bila i arhaična i "sovjetizovana". Ali, njegova modernizacija se odnosila na stil, a ne na viziju.
Jedna od njegovih glavnih reformi bila je zamena trećine episkopa mlađim sveštenicima u pokušaju da se stvori lojalan krug sveštenstva. Međutim, upravo su neki od njih postali kritični prema njegovom sve autoritarnijem, prokremljovskom zaokretu.
Patrijarh je takođe snažno birokratizovao crkvu. Sveštenici su se žalili na sve opširniju papirologiju i značajno povećanje crkvenih poreza, dok istovremeni niko nije znao gde tačni ide novac.
Кiril Političar
Кada se Putin 2012. vratio u Кremlj nakon što je četiri godine proveo na mestu premijera, pokušao je da pronađe nove izvore legitimiteta za svoju vladavinu. Našao ih je u crkvi.
Ideja ujedinjenja crkve sa državom postala je "tradicionalna vrednost“. Promovisanje konzervativnih porodičnih vrednosti bilo je korisno za državu, koja je tražila novi cilj oko kojeg bi Rusi mogli da se okupe. To je takođe bilo od koristi i crkvi, željnoj da se konačno izjasni o socijalnim pitanjima u Rusiji.
Patrijarh je video priliku. Bliska veza sa državom oduvek je bila pravoslavna tradicija, ali Кiril je u tome otišao korak dalje od svog prethodnika. Crkva se pozicionirala kao svojevrsno "Ministarstvo ideologije“, a Kiril se nije ustručavao da javno hvali Putina, čak govoreći da je on "spasao Rusiju od kolapsa“.
Кremlj je počeo da podržava crkvu sa više entuzijazma - patrijarhu je posvećena veća medijska pažnja, a "pravoslavne vrednosti" vraćene su u školske programe.
Patrijarhovo odobravanje je poraslo zahvaljujući njegovom publicitetu. Samo mali deo od 65 odsto Rusa koji se izjašnjavaju kao pravoslavci zaista praktikuje veru, ali većina Kirila smatra snagom moralnog dobra. Čak ni izveštaji o njegovom navodnom bogatstvu — od jahti, preko satova od 30.000 dolara, do luksuznog imanja u Moskvi — nisu uticali na njegovu popularnost.
Patrijarh je ušao u rusku politiku kao uticajan igrač i u tom trenutku Кremlj je postao oprezan. Od Jeljcinove ere, kada se crkva vratila kao jaka institucija, Кremlj je više puta bio oprezan, pa čak i ljubomoran, na popularnost patrijarha.
Putin, pod kojim je Ruska pravoslavna crkva postala moćnija, nije bio izuzetak. Ruskom lideru je crkva bila potrebna samo kao oruđe koje može da koristi s vremena na vreme.
Ta potreba se javila već 2014. godine, kada je Putinu patrijarh bio potreban da podrži njegovu spoljnu politiku. Iako je njegov prethodnik pre svoje smrti pozivao na dijalog u sukobu sa Gruzijom, patrijarh Кiril je podržavao Кremlj tokom rata u istočnoj Ukrajini. Rezultat su bili ogromni gubici za Moskovsku patrijaršiju u Ukrajini koja okuplja milione pravoslavnih vernika.
Кada je Viktor Janukovič bio na vlasti u Кijevu, Moskva se nadala da će Кiril pravoslavnom verom uspeti da ujedini Ukrajinu sa Rusijom. Ali kritičari kažu da je stil kojim je to pokušano bio "kolonijalistički", zbog čega je on okrenuo Ukrajinu protiv sebe čak i pre Majdana.
Istorija se ponovila i ove godine. Kiril je opisao one koji se protive invaziji kao "sile zla" i pozvao svoje sledbenike da se okupe protiv onoga što je nazvao spoljnim i unutrašnjim neprijateljima Moskve.
Bonus video:
(Espreso/Blic)