BUBICE MALE
MALO KO ZNA DA NA OVAJ NAČIN PSI TUGUJU KADA IZGUBE PSEĆEG PRIJATELJA: Bol možete samo na 1 NAČIN da im UBLAŽITE
„Generalno, reakcije i emocije vlasnika preminulog psa mogu uticati na ponašanje preživelog“, kaže Pirone
Prema novoj studiji italijanskih istraživača, promene u ponašanju i emocionalnosti koje pas pokaže nakon smrti drugog psa u domaćinstvu mogu biti znak tuge. Ponašanje nalik na tugu proučavano je i prijavljeno i kod drugih životinja, ne samo pasa.
„Podsticaj za naše istraživanje bila je naša zajednička spremnost da pomognemo u otkrivanju još uvek veoma nejasne strane, barem za nas ljude, života domaćih pasa: njihovih složenih emocija, posebno tuge“, izjavila je autorka studije i veterinar Federika Pirone sa Univerziteta u Milanu.
„Uopšteno govoreći, emocije životinja su izuzetno teške za istraživanje i iz tog razloga one i dalje predstavljaju izazov za naučnike. Za druge društvene vrste, kao što su veliki majmuni, kitovi, delfini, slonovi i ptice, opisano je da učestvuju u ritualima smrti u kojima se može videti izraz tuge. Što se tiče pasa, dokazi su trenutno retki i uglavnom anegdotski."
Za svoju studiju, naučnici su anketirali 426 italijanskih vlasnika pasa koji su imali najmanje dva psa, pri čemu je jedan umro dok je drugi još bio živ. Oni su vlasnicima postavljali pitanja o karakteristikama njihovih pasa, odnosima među kućnim ljubimcima i da li je bilo nekih promena u ponašanju kod preživelog psa. Vlasnici su takođe pitani o njihovom stepenu privrženosti svom ljubimcu, koliko su bili uznemireni kada im je pas umro.
Promene u emocijima, snu i ishrani
Istraživači su otkrili da je većina vlasnika (86%) prijavila promene u ponašanju preživelog ljubimca nakon što je njihov pseći prijatelj umro. Otprilike jedna trećina je rekla da su te promene trajale između dva i šest meseci, a jedna četvrtina je izjavila da su trajale duže od šest meseci.
Promene su se ogledale u načinu spavanja i u ishrani najviše. Otprilike dve trećine (67%) izjavilo je da je preživeli pas tražio više pažnje, 57% je reklo da se manje igra, a 46% je reklo da je postao manje aktivan. Pored toga, više od jedne trećine je reklo da je preživeli pas više spavao i postajao plašljiviji, dok je 32% reklo da je pas jeo manje, a 30% je reklo da je pas cvilio ili lajao više nego ranije.
„Izveštava se da životinje koje su preživele traže više pažnje, manje jedu i igraju se. Sve u svemu, bili su manje aktivni nego kada je drugi pas još bio živ“, kaže Pirone. „Međutim, ove promene su se desile samo kada su dva psa bila vezana posebno prijateljskim ili čak roditeljskim odnosom. Dakle, kvalitet njihove veze je bio glavni faktor koji je na njih uticao.
„Generalno, reakcije i emocije vlasnika preminulog psa mogu uticati na ponašanje preživelog“, kaže Pirone.
Kvalitet odnosa između pasa i da li su često delili hranu često se poklapa sa negativnim promenama u ponašanju kada je jedan od pasa umro, otkrili su istraživači. „Vlasnikova tuga i bes povećali su verovatnoću da preživeli pas bude opisan kao uplašeniji nego ranije, što sugeriše da su emocionalni obrasci životinje kada bliski srodnik umre verovatno povezani sa emocionalnim statusom vlasnika." Saznanje da psi verovatno doživljavaju promene zbog tuge može pomoći i istraživačima i vlasnicima kućnih ljubimaca.
„Danas milioni porodica širom sveta žive sa više od jednog psa“, ističe Pirone. „Poznavanje reakcija ponašanja i emocija izazvanih smrću psa je stoga fundamentalna jer će nam omogućiti da prepoznamo emocionalne potrebe mnogih životinja, koje su zapravo u opasnosti da pate od gubitka psećeg pratioca."
Dakle, ako vam se dogodi slična situacija, savet ovih istaživača je da ne prenosite tugu na drugog psa, jer će on i tek kako da je oseti i da proživljava tu tugu sa vama.
(Espreso / Magazin Novosti)