INFEKTOLOG O MAJMUNSKIM BOGINJAMA: Savet građanima koji putuju na DALEKE destinacije

Majmunske boginje su tema koja poslednjih dana okupira javnost, a građani koji nameravaju da putuju na daleke destinacije u dilemi su kako bi trebalo da postupe kako bi se zaštitili.

S obzirom na to da nam predstoji sezona godišnjih odmora, doktorka infektolog u Univerzitetsko kliničkom centru RS Tatjana Roganović preporučuje građanima koji nameravaju da putuju, da provode mere prevencije, kao što su i u vrijeme korone – redovno pranje ruku i dezinfekcija.

– Uvek savetujemo da se vodi računa o osnovnim higijenskim i preventivnim merama, i dobro znamo da je, kada se putuje u određenu zemlju, potrebno znati koje bolesti tamo postoje i da se u skladu s tim provedu određene preventivne mere – Rekla je doktorka Roganović.

Nekada su dovoljne samo mere lične higijene, a nekada postoji i hemoprofilaksa. Na primer, kada putujemo u zemlje gde ima malarije, koristimo profilaksu protiv te bolesti ili slično, da se pripremimo za to – rekla je i dodala da se to, kada govorimo o majmunskim boginjama, posebno odnosi na Afričke i evropske zemlje gde ima potvrđenih slučajeva.

– Nije isključeno da se bolest može javiti i u našem području, ali verujemo da ne može u nekom masivnijem obliku – rekla je doktorka Roganović.

Dr Roganović ističe da su mere prevencije – najvažnije!

Kolegama lekarima opšte prakse poručuje da potencijalno obolele treba izolovati, a osobe koje sa njima rade, treba da koriste zaštitnu opremu.

– Ono što bi bio savet prevencije za stanovništvo, jeste da se izbegavaju kontakti sa ljudima koji bi potencijalno mogili biti oboleli od ove bolesti, sa životinjama koje bi mogle potencijalno da prenesu ovu bolest, takođe sa predmetima koji bi bili potencijalno kontaminirani ovim virusom, te da se sprovode adekvatne higijenske mere, odnosno, prvo i osnovno, pranje ruku – istakla je doktorka Roganović.

Veoma je važno da Institut za javno zdravstvo RS prati kretanje ove bolesti, lekari da prate stručne izveštaje, a stanovništvo pouzdane medije i saopštenja Instituta za javno zdravstvo RS.

ŠTA SU MAJMUNSKE BOGINJE?

Majmunske boginje su retka, zarazna, virusna bolest koja se najčešće vezivala za afričke zemlje i prenos sa životinja na čoveka.

Poslednji slučajevi su pokazali da se bolest širi i u zemlje Evrope i da je ljudski kontakt put prenosa koji se ne sme zanemariti.

To je bolest koja nam je poznata od davnina, još od 1970. godine kada je prvi slučaj opisan u Kongu. U istoj je grupi kao i virus velikih boginja, te se navodi da vakcinacija protiv velikih boginja štiti i od majmunskih.

– Zahvaljujući toj vakcinaciji, velike boginje su iskorenjene pa je ona i ukinuta. Međutim, nakon njenog ukidanja više nije postojala ni zaštita od majmunskih boginja, te postoji rizik ponovnog obolevanja i širenja ove infektivne bolesti – rekla je doktorka infektolog Tatjana Roganović.

Majmunske boginje se zovu majmunske jer je prva epidemija opisana u koloniji laboratorijskih majmuna još 1958. godine.

Ono što je sada sigurno poznato jeste da se ova bolest može prenositi sa čoveka na čoveka bliskim kontaktom, najčešće kapljičnim putem, preko sluznice i oštećene kože i sluzokože, kao i seksualnim putem.

KAKO PREPOZNATI MAJMUNSKE BOGINJE?

Inkubacija ove bolesti je 4 do 14 dana, u literaturi se navodi maksimalno i do 21 dan. To je vreme od kontakta sa virusom, do pojave kliničke slike.

Doktorka kaže da bolest započinje povišenom telesnom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima, u leđima, izraženim osećajem slabosti i malaksalosti a potom i pojavom karakteristične ospe.

– To su uobičajeni simptomi koje mi zovemo infektivni sindrom. Ono što je karakteristično za ovu bolest, a ne javlja se kod velikih boginja, jeste uvećanje limfnih čvorova i činjenica da ospa izbija u jednom naletu – rekla je doktorica Roganović.

Osip se najčešće javlja na licu i na ekstremitetima, a navodi se da svaka treća osoba osip ima i na genitalnim organima. Javljaju se makule, papule, vezikule a potom se promene ispune gnojnim sadržajem. Ospa prolazi kada se navedene promene pretvore u kraste koje otpadaju.

Bolest traje 14 do 21 dan. Potvrđuje se mikrobiološkom dijagnostikom i još ne postoji neka specifična terapija, ali postoje dobra predviđanja za antivirusnu terapiju, odnosno, lekove koji bi mogli biti učinkoviti pri lečenju ove bolesti.

(Espreso/Alo)