tona peleta 330 evra
VLADA ZABRANILA IZVOZ PELETA: Cena otišla u NEBESA, hoće li ovaj potez sprečiti NESTAŠICE?
U Srbiji postoji 86 firmi koje se bave proizvodnjom peleta, a cela drvno-prerađivačka industrija u našoj zemlji zapošljava oko 40.000 radnika
U Srbiji trenutno ne samo da je cena peleta u odnosu na prošlu godinu “otišla u nebo”, nego vlada i nestašica ovog sve popularnijeg i ekološki najčistijeg čvrstog energenta, s obzirom da kako pokazuju podaci proizvođača i trgovaca, isporuke peleta za ovaj mesec praktično su zatvorene, a one koje su ugovorene za sledeći mesec pokazuju da je njegova cena od 300 do 330 evra za tonu.
Toj ceni treba dodati i troškove prevoza, koji najčešće iznose dinar po kilogramu. Prošlog proleća pelet je mogao da se kupi po ceni od 160 do najviše 180 evra tona.
Vlada Srbije je privremeno zabranila izvoz određenih drvnih sortimenata koji se koriste za proizvodnju čvrstih goriva na bazi biomase, navodi se u odluci objavljenoj u Službenom glasniku.
Kako je navedeno, “cilj zabrane izvoza je sprečavanje kritične nestašice ovih proizvoda”, odnosno ublažavanje posledica nestašice nastale usled povećanog izvoza, kao i “potrebe stanovništva za povećanim snabdevanjem prouzrokovanim krizom na svetskom tržistu energenata”.
Iz Grupacije za obnovljive izvore u Privrednoj komori Srbije, kako za “Blic” kaže njen predsednik Mladen Stojadinović, daju apsolutnu podršku uvođenju privreme zabrane izvoza sirovine za proizvodnju peleta jer je to bila i njihova zvanična inicijativa upućena Vladi. Ova uredba, dodaje, sigurno će doprineti da više sirovine ostane u našoj zemlji.
Uz manjak sirovina, kako navodi, cenu su podigli i fiksni troškovi proizvodnje, od rasta cene električne energije od 55 odsto, preko rasta cene nafte i naftnih derivata, do toga da proizvođači nisu želeli da otpuštaju radnike i pored manjka posla.
- Da smo imali pun kapacitet proizvodnje, umesto 60 odsto planirane u prvih pet meseci, cene su mogle biti niže. Pelet je zbog globalne sitacije izazvane ratom u Ukrajini poskupeo u celoj Evropi, u Italiji u maloprodaji je 500, a u drugim državama preko 400 evra za tonu, tako da Srbija, iako nije najjeftinija, nije trenutno ni najskuplja – kaže Stojadinović.
Po rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića, ova Vladina uredba je uobičajena, dobra mera kojom želi da se spreči nedostatak sirovine, ali nije dovoljna da reši sve probleme na tržištu.
- Naime, kako je moglo da se već čuje, glavni problem zbog čega je cena peleta skočila jesu nakupci koji od „Srbijašuma“ kupuju drvo po ceni od 4.000 dinara pa ga potom prodaju proizvođačima peleta po višoj ceni, što na kraju lanca podiže i krajnju cenu ove vrste ogreva za potrošače. Moram da priznam da u tržišnoj privredi to nije nedozvoljena radnja, ali ako postoje špekulacije u tome, to je onda posao za nadležne državne organe – kaže Savić za „Blic“.
On ističe da se ne može „veštački“ uticati na cenu peleta na tržištu gde jednostavno vlada zakon ponude i potražnje, ali Vlada Srbije zato ima jedan drugi mehanizam koji verovatno nije primenljiv ove ali, kako kaže, možda jeste sledeće grejne sezone.
- Država uporedo sa zamrzavanjem izvoza, što se nadam da je samo kratkoročna mera, može razmišljati u pravcu zašto ne bi „Srbijašume“, kao javno preduzeće, počelo da se bavi proizvodnjom peleta? Takođe na tržišnim principima ovo JP može da koristi svoju sirovinu, da je prerađuje u pelet i onda bi država imala veću ponudu a s druge strane imala izvanredan instrument da kontrolisanjem cena svog JP utiču na krajnju cenu proizvoda. Taj instrument je kao robne rezrve, ne potpuno uporediv, ali potpuno legitiman, po kome bi se JP bavilo proizvodnjom i trgovinom sa ciljem da građani dobiju kvalitetan pelet i da se iz lanca izbace posredinici koji zidaju cenu. Onda ne bi bilo potrebe ni za zabranom izvoza sirovina – predlaže profesor Savić.
U Srbiji postoji 86 firmi koje se bave proizvodnjom peleta, a cela drvno-prerađivačka industrija u našoj zemlji zapošljava oko 40.000 radnika
(Espreso / Blic)