zatvoreno
KATANAC NAKON VIŠE OD 150 GODINA RADA: Legendarna beogradska kafana se zatvara, NIKOM NIJE JASNO O ČEMU SE RADI?
Kafana "Zlatno burence" bila je mesto bogato kultnim pričama i događajima koji su se tu odigravali
Jedna od najpoznatijih beogradskih kafana u srcu prestonice je pod katancem. Kafana "Zlatno burence" postoji još od 1866. godine i sada posle 156 godina, ona je zatvorena i prazna.
Devetog maja su poslednji gosti imali priliku da posete ovaj objekat, i od tada pa sve do danas na vratima stoji katanac i natpis "Lokal u pripremi".
Naša ekipa je probala da kontaktira telefon lokala na koji se niko ne javlja, a na pomenutoj lokaciji nema nikog kome se možemo obratiti, ali smo saznali od prodavačice iz obližnje poslastičarnice da niko umeđuvremenu nije dolazio.
Ne znam šta se tačno dešava, ali znam da niko živ ne dolazi i ne obilazi. Nisu dolazili ni majstori pa ne verujem da će biti renoviranja" rekla je za Espreso radnica iz obližnjeg lokala.
Kafana je nekada bila mesto okupljanja poznatih i cenjenih Srba, mesto gde su se snimile neke kultne scene filmova, a na sajtu pomenute kafane može se pročitati podatak da je čak i Gavrilo Princip bio često gost sa drugovima mladobosancima.
Lokacija ovog restorana je veoma atraktivna, pa je bilo neizostavno predložiti ga stranim turistima kao mesto koje je neophodno posetiti dolaskom u Beograd i gde se može probati specijaliteti domaće kuhinje.
Ovaj ugostiteljski objekat zadržao je svoj autentičan izgled po kojem je bio prepoznatljiv i od samog nastanka do dana zatvaranja uspešno je odolevao vremenu i aktuelnim "trendovima".
Ali šta će se dalje dešavati sa kafanom "Zlatno burence" ostaje da nagađamo. Pratićemo da li će se lokal renovirati, zatvoriti ili pak nešto treće.
Kroz prozor kafane mogu se videti karirani stolnjaci i pripremljeni stolovi koji "kao da očekuju goste svakog trenutka", a ostaje da vidimo da li će se i kakve priče tu dešavati ubuduće.
NEMORAL I KAFANA
U praskozorje Drugog svetskog rata beogradska policija je mučila muku sa nemoralom koji se poput plina širio prestoničkim kafanama. Glavne akterke bile su pevačice i kelnerice noćnih lokala, koje su pribegavale provokativnoj garderobi, te zavodničkom držanju i ponašanju, kako bi naposletku prigrabile pokoju napojnicu više od gostiju. Zgrožena javnost tražila je reakciju od vlasti, koja je delala na krajnje nesvakidašnji način.
Kada je ovo ophođenje uzelo zamaha, sve više i više muške populacije počelo je da u sitnim satima nagrće u ovakve ugostiteljske ustanove. Tom “zlu” u očima nadležnih moralo se jednom za svagda da stane na kraj, pa su angažovane policijske snage da sprovode stroge mere u cilju iskorenja lascivnosti i neprikladnog ponašanja.
Žandari su svako veče obilazili sumnjive kafane što u centru, što na periferiji grada. Iznebuha su upadali u mesta i vršili kontrolu. Zatečeni prizori nisu bili nimalo laskavi. Mlade, oskudno obučene pevačice i kelnerice, koje su godile pogledu, vrzmale su se među stolovima i gostima.
Niko nije bio pošteđen
Građanstvo koje je ponoć zatekla na beogradskim ulicama neretko je bilo svedok zanimljivih scena. Momci u plavom na biciklima bi se stuštili niz ulicu i uz škripu točkova zaustavljali bi se pred nekom kafanom, te bez pardona tražili generalije od svih onih koji su kršili propis. Koliko već sutradan, na adresu kafedžija, pevačica i kelnerica stizali su pozivi iz policije. Istima su pretile novčane kazne od 10 do 1.000 dinara, te zatvor od 1 do 10 dana.
Ma koliko su optužene strane protestvovale apropo ovih oštrih mera, sa druge strane nije bilo glasa razumevanja. Istovremeno niko nije bio pošteđen, pa su samim time i gazde bile nagrabusile zato što su upošljavale takve mlade devojke. Štaviše, “na tapeti” su bile i muzičke zvezde za kojima je Beograd neprestano ludovao. One su na sav glas proklinjale težak život, dok su se gosti iskreno saosećali sa njima, prenosi Blic pisanje 011info.
Ispit iz dobrog vladanja
Međutim, sve ove mere u borbi protiv nemorala nisu urodile plodom. Globe su se plaćale i izdržavale, a propisi su se i dalje kršili. Iako nisu mogli ništa da učine povodom osoblja sem najstrožeg kažnjavanja, to ipak nije bio slučaj što se tiče dama koje su zabavljale goste svojim bajnim glasovima. Stoga, Uprava grada Beograda je lupila šakom o sto i donela jedinstven akt, koji je potom prosledila Savezu narodnih muzikanata.
Pevačice su morale da imaju diplomu iz dobrog vladanja
Od njega je tražila da pripomognu u suzbijanju razvrata i da obaveste sve ženske muzikante kakva sudbina ih čeka ako budu uhvaćene kako krše zakon. U istih mah poručili su da svakoj pevačica i sviračica koja ne bude imala diplomu o položenom ispitu iz dobrog vladanja biti uskraćena dozvola za rad i ista neće biti iznova izdata sve dok ne ispuni zadate uslove u skladu sa pravilnikom.
Prema pravilniku, ispitnu komisiju sačinjavali su referent muzičke nastave Ministarstva prosvete, predstavnik Beogradskog podsaveza za salonske sekcije, predsednik Saveza narodnih profesionalnih muzikanata i dva člana Savezne uprave. Polaganje ispita se naplaćivalo 50 i 100 dinara, a zanimljivo je da je kandidatkinjama koje su navršile 50 godina bilo gledano kroz prste, odnosno nisu bile u obavezi da polažu ispit. Ovo je ujedno bio i poslednji pokušaj da se stane na put razvratu u kafanama pre nego što je buknuo Drugi svetski rat.
(Espreso)