praznik
AKO DANAS ZAGRMI, BIĆE PLODNA GODINA: SPC slavi Svetog GERMANA, ZAŠTITNIKA OD VREMENSKIH NEPOGODA
Narod ga slavi kao svetitelja, zaštitnika od grada, poplava i suša
Danas se slavi Sveti German, patrijarh carigradski. On je bio sin prvog carskog senatora koga je ubio car Konstantin Pogonet, a njega kao mladića uškopi i silom oterao u manastir. Kasnije on posta episkop, a zatim i patrijarh. Poslednjih deset godina života proveo je u manastiru jer ga je car prognao sa patrijarskog mesta. Umro je 740. godine.
Narod ga slavi kao svetitelja, zaštitnika od grada, poplava i suša. Kad naiđu gradonosni oblaci, ljudi u selima oko Niša, izađu iz kuća i poviču “ Do među, Đermo“. Takođe se veruje da ako zagrmi na ovaj dan, da će godina biti plodna, pa se ponegde govori dok grmi: „Grmi Germane i nosi u pustu goru dogodine“. German se zamišljao kao starac sa dugom bradom koji hoće da dođe kod nekog i na večeru. Običaj je da se uz seču badnjaka poziva German na jelo da bi se pridobila njegova milost.
U vreme velikih suša, seljaci prave glinenu lutku German ili Đerman, iskopaju mu grob, obično kraj neke vode i sahrane. Dve devojke sednu kraj groba i kao plaču. Kad neko naiđe i pita zašto plaču, one u jedan glas odgovaraju „umro Gerrman od suša, da padne kiša“. Negde Germana prave od krpa, negde od obične metle, negde je to prava figura, isklesana od drveta, a ponekad improvizuju pa mu je glava tikva sa očima od pasulja. Ako magijska radnja uspe, i German donese kišu, seljaci iskopaju figuru pa je čuvaju do nove suše, jer se pokazalo da je to dobar German.
Običaj sahranjivanja je nasleđe nekadašnjeg mnogo surovijeg žrtvenog običaja, kada su sahranjivani živi ljudi. Zanimljivo je da je sahranjivanje lutke poznato u mnogim krajevima Evrtope. U Bugarskoj isto – German, u Rusiji – Kostroma, Poljaci – Marana, Ukrajinci – Jarila.
( Espreso / Radio Magnum )